U Srbiji mnogo izbeglica i raseljenih, u svetu 65 miliona

izvor : euractiv  foto:                                                                                                           20.06.2016.

Srbija je dočekala Svetski dan izbeglica 20. jun sa gotovo 30.000 ljudi iz Hrvatske i BiH koji još imaju izbeglički status i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, saopštio je Komesarijat za izbeglice. U svetu je broj izbeglih i interno raseljenih dostigao rekordnih 65,3 miliona i, prema podacima UNHCR-a, u 2015. su svakog minuta 24 osobe napustile svoj dom. Od 1997. je broj izbeglih i raseljenih na globalnom nivou udvostručen. Više od polovine svih izbeglica je iz Sirije, Avganistana i Somalije a Turska je ponovo zemlja koja je prihvatila najviše raseljenih. Istovremeno visoki komesar UN za izbeglice upozorava da je Evropu zahvatila "klima ksenofobije" i poziva EU da koordiniše migrantsku politiku i bori se protiv stereotipa o izbeglicama.

Kada je reč o stanju u Srbiji, "i pored svih uloženih napora i značajnih finansijskih sredstava iz budžeta Srbije i od donatora, izbegličko pitanje na ovim prostorima i dalje nije zatvoreno", navodi se u saopštenju Komesarijata za izbeglica. Dodaje se da je broj izbeglica i bivših izbeglica daleko veći i da njihovu sudbinu dele i interno raseljeni sa Kosova i još oko 18.000 ljudi raseljenih unutar pokrajine.

Komesarijat navodi da su u prethodnom periodu ipak ostvareni veliki pomaci, prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja te populacije i dinamici obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan.

"Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i sprovođenjem Regionalnog stambenog programa zahvaljujući kojem će više hiljada izbegličkih porodica u narednih nekoliko godina dobiti stan, paket građevinskog materijala da završi započetu kuću, seosko domaćinstvo ili montažnu kuću i to iz donatorskih sredstava", navodi se u saopštenju.

Kako se još dodaje, Srbija je pokazala humanost prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih, ali i prema skoro 600.000 migranata iz Azije i Afrike koji su od sredine 2015. prešli preko Srbije.

Podseća se da je 1996. u Srbiji bilo 700 kolektivnih centara sa 50.000 ljudi a da ih je sada devet sa ukupno 347 ljudi. Svi ti centri biće zatvoreni do kraja godine a korisnicima će biti obezbeđena adekvatna stambena rešenja.

Komesarijat dodaje da se za više od dve decenije svega 144.000 ljudi vratilo u Hrvatsku i BiH i da veći napredak u tom pogledu sprečavaju nerešena statusna pitanja, neisplaćene penzije i štednja, oduzeta stanarska prava i izostanak obnove 10.000 srpskih kuće srušenih u područjima gde nije bilo ratnih dejstava.

"Uprkos drugačijem formalno-pravnom statusu, interno raseljeni sa Kosova i Metohije takođe se suočavaju sa nemogućnošću povratka na svoja ognjišta. Povratak na Kosovo je ostvarilo manje od 5% ukupne populacije interno raseljenih", piše u saopštenju.

Glavne prepreke održivom povratku raseljenih predstavljaju bezbednosna situacija, nedostatak adekvatnog i efikasnog mehanizama za zaštitu i pristup pravima, nerešeno pitanje povratka imovine, nemogućnost korišćenja uništene, uzurpirane stambene i poljoprivredne imovine.

Takođe, nema dovoljno fondova za rekonstrukciju ili izgradnju kuća povratnicima, otežani su pristup javnim službama i mogućnost upotrebe maternjeg jezika, nema ekonomskih uslova koji bi podržali povrataka procedure povratka su komplikovane, dodaje se u saopštenju.

U svetu više od 65 miliona izbeglih i raseljenih

U svetu je broj izbeglih i interno raseljenih dostigao krajem 2015. rekordnih 65,3 miliona, čemu su posebno doprineli ratovi u Avganistanu i Siriji, saopštio je Komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).

U 2014. je bilo 60 miliona izbeglica i raseljenih, što je bilo najviše od završetka Drugog svetskog rata, ali je taj broj povećan za 10% u 2015, kada se Evropa suočila sa velikim prilivom migranata, navodi se u godišnjem globalnom izveštaju UNHCR-a.

UNHCR je pozvao evropske i svetske lidere da ulože dodatni napor u okončanje ratova koji su glavni razlog masovnog egzodusa ljudi iz njihovih domova.

"Nadamo se da će svetski lideri čuti poruku prinudno raseljenih. Potrebna nam je politička akcija da zaustavimo ratove, jer ako ne rešimo probleme, problemi će doći kod nas", rekao je visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi.

Prema podacima UNHCR-a, svakog minuta 24 osobe napustile su svoje domove tokom 2015, što je ukupno 34.000 raseljenih dnevno.

Broj izbeglih i raseljenih na globalnom nivou udvostručio se od 1997. godine, a povećao se za još 50% 2011. godine, kada je počeo rat u Siriji.

Više od polovine svih izbeglica potiče iz Sirije, Avganistana i Somalije a Turska je drugu godinu zaredom zemlja koja je prihvatila najviše raseljenih osoba, oko 2,5 miliona, navodi se u izveštaju.

Posle Turske, najviše izbeglica primili su Pakistan i Liban, zemlje koje se graniče sa Avganistanom i Sirijom.

Prema Grandijevim rečima, pred političarima i aktivistima za ljudska prava stoje krupni izazovi u suzbijanju ogromnog priliva izbeglica, jer je u zemljama zahvaćenim ratovima interno raseljeno 40,8 miliona, 21,3 miliona je napustilo svoje zemlje, a 3,2 miliona ljudi traži azil.

Većina migranata dolazi u Evropu, što je dovelo do političke krize u EU, a veliki problem predstavljaju rastuća ksenofobija i fizičke i zakonske prepreke za prolaz izbeglica, kao što su ograde na granicama i ograničenje ulaska u bogatije i sigurnije zemlje EU.

Zabrinjavajuća klima ksenofobije u Evropi

Grandi je govoreći za AFP u Teheranu, gde je počeo posetu regionu, upozorio da je Evropu suočenu sa ogromnim prilivom migranata zahvatila zabrinjavajuća "klima ksenofobije".

Od početka 2015. u Evropu je ušlo rekordnih 1,25 miliona Sirijaca, Iračana, Avganistanaca i drugih migranata.

Visoki komesar UN za izbeglice istakao je da evropski lideri moraju da urade više na koordinaciji migrantskih politika i u borbi protiv negativnih stereotipa o izbeglicama.

"Izbeglice nam ne donose opasnost, oni su napustili opasna mesta", kazao je Grandi i dodao da nacionalni lideri moraju bolje da objasne da imigracija "zapravo doprinosi razvoju društva".

"Oni koji rade suprotno, koji huškaju javnost protiv izbeglica i migranata, odgovorni su za stvaranje klime ksenofobije koja je veoma zabrinjavajuća u današnjoj Evropi", istakao je Grandi.

Priliv migranata izazvao je oštre reakcije u nekim članicama Evropske unije, uključujući Austriju, gde je antiimigraciona Slobodarska partija gotovo pobedila na predsedničkim izborima u maju, kao i Mađarsku, koja je podgigla žičanu ogradu na granici sa Srbijom i okarakterisala nelegalni prelazak granice kao krivično delo koje se kažnjava zatvorom.

Grandi je rekao i da se odluke koje je EU donela 2015. u cilju boljeg upravljanja prilivom izbeglica nažalost "nisu sprovodile". On je rekao, kako je preneo EurActiv.com, da je to bila "propuštena prilika" jer je "svaka zemlja odlučivala za sebe" i da su "granice zatvorene".

Visoki komesar UN za izbeglice založio se za "sistem za upravljanje prilivom izbeglica koji je više kolektivan i zasnovan na solidarnosti i podeli tereta među zemljama za razliku od nastojanja da svako reši samo svoj problem koje za posledicu ima da su neke zemlje primile veliki broj izbeglica a druge su zatvorile granice".