U Srbiji 29.457 lica sa izbegličkim statusom

izvor : agencije  foto:                                                                                                           19.06.2016.

BEOGRAD - Svetski dan izbeglica, koji se obeležava sutra, Srbija dočekuje sa 29.457 lica sa izbegličkim statusom, od čega je 20.334 izbeglica iz Hrvatske, a 9.080 iz Bosne i Hercegovine.

"Podsećanja radi, 618.000 ljudi dobilo je izbeglički status u Srbiji usled ratova od 1991. do 1995. godine 266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske", navodi se u saopštenju Komesarijata za izbeglice.

Broj izbeglica, kako navode, u stanju potrebe daleko je veći, a njihovu sudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorije Kosova i Metohije.

Srbija je, poručuju iz Komesarijata, pokazala humanost i poštovanje međunarodnih standarda i prema skoro 600.000 migranata iz Azije i Afrike koji su od sredine prošle godine prešli peko naše teritorije.

"I pored uloženih napora i finansijskih sredstava iz budžeta Srbije i od donatora, izbegličko pitanje na ovim prostorima i dalje nije zatvoreno. Ostvareni su veliki pomaci, prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja ove populacije i dinamici obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan", navode iz Komesarijata.

Od 2008. do 2015. godine sredstvima donatora i iz budžeta Srbije, 5.200 porodica je dobilo adekvatno stambeno rešenje, dok je 4.300 porodica ekonomski osnaženo.

Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i sprovođenjem Regionalnog stambenog programa, zahvaljujući kojem će više hiljada izbegličkih porodica u narednih nekoliko godina dobiti stan, paket građevinskog materijala da završi započetu kuću, seosko domaćinstvo ili montažnu kuću i to iz donatorskih sredstava.

Na vrhuncu izbegličke krize 1996. godine u Srbiji je bilo 700 kolektivnih centara sa više od 50.000 ljudi u njima, dok danas ima devet kolektivnih centara na teritoriji centralne Srbije, sa 347 smeštenih korisnika, koji će biti zatvoreni do kraja godine, a korisnicima obezbeđena adekvatna stambena rešenja.

Tokom više od 20 godina, svega 144.000 izbeglica se vratilo u zemlje porekla (75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku), a veliki napredak u rešavanju spornih pitanja po izbegličku populaciju jeste ostvaren kroz proces regionalne saradnje, ali je ostao i određen broj otvorenih pitanja.

To su neadekvatan pristup pravima izbeglih lica iz Hrvatske u njihovoj matičnoj zemlji, nerešeno pitanje dospelih a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzeta stanarska prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom, kao i povrat oduzetog poljoprivrednog zemljišta.

Primetan je i izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma.

Uprkos drugačijem formalno-pravnom statusu, interno raseljena lica sa Kosova i Metohije takođe se suočavaju sa nemogućnošću povratka na svoja ognjišta.

Povratak na KiM je ostvarilo manje od pet odsto od ukupne populacije interno raseljenih, a glavne prepreke održivom povratku predstavljaju bezbednosna situacija, nedostatak adekvatnog i efikasanog mehanizama za zaštitu i pristup pravima, nerešeno pitanje povratka imovine, nemogućnost korišćenja uništene, uzurpirane stambene i poljoprivredne imovine.