Bregzit bi bio loša vest i za Balkan

izvor : euractiv foto:                                                                                                            15.06.2016.

Istupanje Velike Britanije iz EU negativno bi se odrazilo na pristupanje zemalja Zapadnog Balkana, ocenio je 15. juna analitičar Markus Taner. Razlozi za to su zaokupljenost lidera Unije uređivanjem odnosa sa Britanijom i sređivanjem situacije u Uniji, ali i otpor bogatijih zemalja članica prema ideji da upražnjeno mesto Britanije zauzme grupa siromašnih zemalja. U tekstu se navodi da, iako istraživanja ukazuju da je veća podrška Bregzitu nego ostanku u EU, ishod i dalje neizvestan.

"Zemljama koje se nadaju ulasku u EU u narednih nekoliko godina moglo bi se dogoditi da im prijave u stvari stoje na čekanju čitavu deceniju, dok EU pokušava da sredi situaciju unutar Unije", naveo je analitičar za Balkan Markus Taner (Marcus Tanner).

On je naveo da je za sada nemoguće proceniti razmere posledica mogućeg istupanja Velike Britanije iz EU na britansku privredu, ali da bi ovakav razvoj situacije "bio loša vest za države koje u redu strpljivo čekaju da pristupe Uniji".

Ističe se da su Crna Gora, Srbija, Bosna, Albanija, Makedonija i Kosovo u različitim fazama pristupanja. Međutim, sve imaju želju da pristupe što pre, a istupanje Britanije bi ih u tome omel.

Nakon "bregzita" bi, naime u najmanju ruku dve godine sva energija bila potrošena na "gorke rasprave sa Velikom Britanijom o istupanju i budućim trgovinskim odnosima sa Evropom". Navodi se da bi se posete evropskih zvaničnika proredile, ali i izgubile na značaju.

Dodatna "nuspojava" bio bi negativan stav prema proširenju u preostalim članicama.

"Neke od tih zemalja, posebno na bogatijem Zapadu, veoma bi se protivile tome da se upražnjeno mesto dobrostojeće Velike Britanije zameni grupom siromašnih balkanskih zemalja, od kojih nijedna ne bi bila neto uplatilac" u evropski budžet, navodi se u tekstu na Balkaninsajtu.

Nije sve još gotovo

Novija istraživanja pokazuju da pobornici istupanja trenutno vode, i to za između 1 i 10 procentnih poena. Od osnivanja Unije nijedna članica nije istupila, pa bi ovakav ishod pogurao EU u do sada nezabeleženu krizu, a istupanje bi uključivalo i ponovno utvrđivanje uslova trgovine i drugih odnosa EU sa Britanijom.

Kako se istice u tekstu u kampanji za ostanak u EU "pokušavaju da smire živce" nadajući se da će se glasači u poslednjem trenutku opredeliti za ostanak.

Dodaje se da su istraživanja javnog mnjenja u Velikoj Britaniji i ranije promašivala rezultate, a slikovit primer su prethodni parlamentarni izbori kada su skoro sva istraživanja za nekoliko procentnih poena potcenila podršku Konzervativnoj stranci premijera Dejvida Kamerona.

Kameron koristi sve argumente za ostanak u EU, upozoravajući na drastičan pad cena nekretnina, obezvređivanje funte, slom Velike Britanije, trgovinski raz sa Evropom i veliki rast nezaposlenosti. U prilog ostanku navodi i da bi Bregzit pogodovao jakom položaju Rusije i oduševio teroriste Islamske države.

Istraživanja međutim pokazuju da su na te poruke osetljivi samo oni ispod 35 godina, žitelji Londona i pripadnici dobrostojeće srednje klase, dok neke kategorije poput kvalifikovanih fizičkih radnika podržavaju istupanje sa većinom do 70%.