Dačić: Migrantska kriza najveći izazov za region i Evropu/UN: Deca migranti u kandžama kriminalnih grupa/Broj zahtjeva za azil u EU opao za trećinu

izvor : agencije  foto:                                                                                                          16.06.2016.

Dačić: Migrantska kriza najveći izazov za region i Evropu

Obraćajući se učesnicima skupa, Dačić je podsetio da je prošle godine Srbija registrovala i privremeno prihvatila 600.000 migranata, a još preko 100.000 od početka ove godine.

Činjenica je da smo migracione tokove uspeli da redukujemo i uredimo tek kada smo shvatili da je problem zajednički i da ga samo zajedno možemo i rešavati, rekao je Dačić.

"Srbija je podržala i ubuduće će podržavati svaku sveobuhvatnu i održivu inicijativu na tom planu", rekao je šef srpske diplomatije i dodao da sa zadovoljstvom može da konstatuje da su i državni organi i građani Srbije svojim delovanjem i svojim ponašanjem pokazali da na migrante ne gledaju kao na izvor problema, već pre svega kao na ljude u nevolji.

"Ne tvrdim da smo svakom čoveku pomogli onoliko koliko mu je bilo potrebno, ali tvrdim da smo svakome pomogli onoliko koliko smo mogli. A često i više od toga", rekao je Dačić.

Osvrnuvši se na drugu temu skupa - terorizam, Dačić je rekao da želi da podseti da kompleksnost borbe protiv terorizma leži, između ostalog, i u činjenici da države snose odgovornost za zaštitu ljudskih prava svih građana, pa čak i onih koji terorističkim delovanjem brutalno krše ljudska prava drugih.

"Mislim da rezolucija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u borbi protiv terorizma, koja se već više godina konsenzusom usvaja u Trećem komitetu Generalne skupštine UN i Savetu UN za ljudska prava, dovoljno jasno izražava naš stav po ovom pitanju i pruža smernice za dalje zajedničko delovanje", rekao je Dačić.

Ministar je ponovio da je proces evrointegracije, odnosno punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije.

"U tom smislu, želim da istaknem važnost očuvanja stalne dinamike pregovaračkog procesa sa EU. Srbija je ispunila sva prelazna merila za poglavlja 23 i 24 i sa pravom očekuje njihovo otvaranje tokom holandskog predsedavanja", naveo je Dačić.

Istakavši važnost i ulogu Centralnoevropske inicijative, Dačić je rekao da ona predstavlja most između makroregiona, između zemalja članica EU i onih koje to još uvek nisu, ali i most između delova Evrope koji imaju različita imena - Miteleuropa, Zapadni Balkan, Istočno partnerstvo, Baltik - ali pripadaju jedinstvenoj evropskoj kulturi.

"Ono po čemu se CEI razlikuje od drugih regionalnih inicijativa je njena projektna orijentacija. Podsetiću vas da je Republika Srbija 2014. dobrovoljno udvostručila svoju godišnju kontribuciju, što u nominalnom iznosu možda nije puno, ali je simbolički pokazatelj našeg poverenja i važnosti koju pridajemo saradnji u okviru ove regionalne inicijative", rekao je Dačić.

Istakao je da su potencijali, kako je rekao, našeg zajedničkog prostora, prepoznati i u mehanizmu Kina-CIEZ.

"Ovaj mehanizam povezivanja dela Evrope sa Kinom u praksi pokazuje kako i geografski udaljene delove sveta može približiti interes na zajedničkim projektima. Model svestranog povezivanja, komunikacije i integrisanja različitih razvojnih strategija u okviru 'Pojasa i puta' , nudi nam dodatnu poslovnu platformu i perspektivu razvoja", naveo je Dačić.

Dačić je u tom kontekstu pomenuo projekat brze pruge Beograd-Budimpešta, čijom će realizacijom biti dat značajan doprinos boljem transportnom umrežavanju evropskog juga i centralne Evrope.

"Kada govorimo o regionalnoj saradnji u kontekstu bolje transportne i energetske povezanosti, želim da podsetim na problem snabdevanja gasom sa kojim bi se već 2019. godine mogla suočiti Srbija, ali i većina zemalja u regionu. Razgovori o mogućim novim gasnim tokovima se vode, ali se konkretna rešenja još uvek ne naziru, zbog čega želim da i ovom prilikom apelujem na institucije EU kako bi u što skorije vreme bila ponuđena trajna rešenja", rekao je Dačić.

Istakao je da Srbija pozdravlja i podržava predsedavanje Belorusije Centralnoevropskom inicijativom u 2017. godini.

"Uvereni smo da će Republika Belorusija, kao što je bila i jeste pouzdan partner Republike Srbije u bilateralnim odnosima, biti pouzdan i uspešan predsedavajući ovom regionalnom inicijativom", rekao je Dačić.

UN: Deca migranti u kandžama kriminalnih grupa

Ta agencija UN navodi da seksualno iskorišćavanje, nasilje i prinudni rad predstavljaju stalnu pretnju po decu koja putuju sama i poziva vlasti da učine više kako bi ih zaštitile, prenosi Rojters.

"Znamo da ovaj problem datira od pre više od decenije, ali je postao mnogo ekstremniji i ozbiljniji tokom protekle godine sa pogoršanjem globalne izbegličke krize", rekla je Melani Tef, visoki savetnik za humanitarna pitanja i politiku Unicefa u Britaniji.

Veći broj dece rekao je toj agenciji UN da ih u zarobljeništvu drže različite kriminalne grupe koje traže otkup od njihovih porodica, dok su drugi prisiljeni da rade pod skoro robovlasničkim uslovima kako bi mogla da plate dalje putovanje.

Unicef navodi da im krijumčari traže od 4.000 do 5.500 funti da ih prevezu do Britanije, pa deca traže alternativne načine da tamo otuputuju, pri čemu se neki kriju u hladnjačama.

"Deci nije obezbeđeno školovanje, a većinu noći provode tako što satima hodaju i pokušavaju da uskoče u kamione kako bi se prevezli do Britanije", rekla je Tef.

One je dodala da deca koja žive u migrantskim kampovima često moraju da plate pristup tuševima.

Deca u kampovima ostaju u proseku pet meseci, mada neki ostaju i devet meseci, a neki i više od godinu dana, navodi Unicef.

Ta agencija je intervjuisala 60 dece između 11 i 17 godina starosti iz Avganistana, Egipta, Erireje, Etiopije, Irana, Iraka, Kuvajta, Sirije i Vijetnama koji žive u kampovima duž La Manša, u periodu između januara i aprila ove godine.

Od oko 206.200 ljudi koliko ih je stiglo u Evropu preko mora od početka godine do 4. juna, svaka treća osoba je dete, saopštio je Unicef u utorak.

Prema podacima Unicefa, oko 500 dece bez pratnje odraslih živi u sedam kampova na severnoj obali Francuske, uključujući Kale i Denkerk.

Mnoga deca migranti završavaju u kampovima kao što je improvizovano naselje "Džungla" kod severne francuske luke Kale, podseća.Rojters.

UNHCR pokrenuo kampanju podrške izbeglicama

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za za izbeglice - UNHCR pokrenuo je veliku kampanju kojom poziva svet da stane uz izbeglice, a video poruci "Mi podržavamo izbeglice, podržite nas" pridružilo se više od 60 poznatih ličnosti u svetu, saopšteno je iz te organizacije.

Kampanja UNHCR, uoči 20. juna - Svetskog dan izbeglica, ima za cilj da pokaže podršku javnosti porodicama koje su primorane na beg, u svetlu dramatično povećanog broja osoba raseljenih usled sukoba i progona sa jedne i sve glasnije retorike usmerene protiv izbeglica i većih ograničenja prava na azil, sa druge strane.

Broj zahtjeva za azil u EU opao za trećinu

Broj pridošlih tražilaca azila u zemljama Evropske unije smanjio se za trećinu u odnosu na isti period prošle godine, objavila je u četvrtak Evropska agencija za statistiku.

U izvještaju, ta agencija je zabilježila 290.000 pojedinačnih zahtjeva u prvoj četvrtini godine, dok je u istom periodu 2015. godine zabilježeno 426.000 zahtjeva, prenosi AP.

Većinu zahtjeva za azil, čak 102.000, su podnijeli migranti iz Sirije, dok je ostatak podnosilaca zahtjeva poreklom iz Iraka i Avganistana.

Njemačka je primila ubjedljivo najveći broj zahtjeva, tamo je svoj zahtjev podnijelo čak 61 posto ukupnog broja migranata u zemljama EU.

Najmanji broj, samo pet zahtjeva za azil, primila je Estonija, dok je u Slovačkoj zahtjev podnijelo ukupno 15 migranata.