 |
Marković: Ljubav je način mišljenja
izvor: novosti online 19.07.2014
Renesansni dvorac Skočibuha scena je na kojoj će premijerno biti izveden Šekspirov “Romeo i Julija”, u postavci beogradskog reditelja Jagoša Markovića. Predstava je 25.jula na repertoaru 65. Dubrovačkih letnjih igara, a njenim izvođenjem otvoriće se i “premijerni” dramski program ovogodišnjeg festivala.
Naš reditelj pre dve decenije postavio je isti naslov na Večernjoj sceni Pozorišta “Boško Buha”. Ovog puta, predstava će se igrati u novom prevodu poznatog hrvatskog pesnika Luke Paljetka, adaptaciju teksta uradila je Aleksandra Glovacki, dok su kostimi bili zadatak za Lea Kuliša. Uloge dvoje tragičnih ljubavnika Marković je poverio crnogorskoj glumici Kristini Stevović, a Romea igra njen hrvatski kolega Robert Budak. Tokom poslednjih priprema za premijerno izvođenje, reditelj Marković kaže:
- Šekspir, genije za sva vremena! Evo već četiri i po veka nam je neprikosnoveni savremenik. “Romeo i Julija” su studija ljudskog emotivnog kosmosa.
Tragični ljubavnici iz Verone, koji su tek smrću pobedili mržnju svojih porodica, Montegija i Kapuletija, ponovo su inspirisali reditelja da postavi “Romea i Juliju” na scenu i to u autentičnom mediteranskom ambijentu:
- Ljubav i mržnja. Kakva čudesna paleta pojavnih oblika “ljubavi”. Nije ljubav, naravno, samo mladalački uzavreli plam prožet opojnom strašću. Mada je možda tada najbliže samom središtu ili, ako hoćete, tajni života. Njen najoseljiviji segment je - odgovornost. Prema sopstvenoj ljubavi, prema onome kome je upućujemo. Upravo taj moment u životu svakog čoveka, s godinama sve više dobija na značaju. Veliki nemački filozof Lajbnic rekao je “ljubav je videti radost u sreći drugoga”, a Šekspir nam pomaže da se zapitamo i šta radimo onima koje volimo, kojima (ne) govorimo da ih volimo, za koje mislimo da ih volimo.
Marković naglašava da se možda upravo u odgovoru na to pitanje krije i odgovor da li ih i kako volimo:
- Da li volimo kad povređujemo? Da li grof Kapuleti voli svoju ćerku Juliju kad joj brani njenu ljubav? U ime čega joj brani? Pitanja se množe i svako od njih otvara novi niz. Nije na umetnosti da daje eksplicitne odgovore, niti je čoveku dato. I ne treba da bude, da spozna tu božansku tajnu. Dovoljno je znati da ljubav višestruko uzvraća, da je ona zapravo način mišljenja, način življenja, pogled na svet.
U čistoj i nepatvorenoj ljubavi dve mlade duše, njihovi najbliži su “za mržnju, a ne za ljubav stvoreni”. To je onaj mrak koji će ugasiti svetlo u dva života:
- Kapuleti i Montegi. Jesmo li svi mi, katkad Kapuleti? Ili Montegi, svejedno? Preciznije, jesmo li svi onaj gori deo tih porodica. Ruku na srce, uglavnom da. Svi postajemo najgori deo sebe kad napustimo ljubav, kad joj okrenemo leđa i posegnemo za mržnjom verujući da će nam njena tama dati moć. Ne znamo, tako sitni i mali, da smo tad prvo sami sebe kastrirali.
PRAZNIK LEPOTE
Povodom činjenice da prvi put režira na ovom, nekada čuvenom jugoslovenskom festivalu, Marković kaže:
- Dubrovačke letnje igre su praznik umetnosti i lepote. Evo, već 65. put i čini se dragocenije i potrebnije nego ikad. Jer, hara pošast neukusa i prostote. Čini se kao da su, u svetu u kom živimo, pobedili i nadvladali Orvelov “Veliki brat” i “Životinjska farma”. Ali, kad svetlost Dubrovačkih igara raspori tminu i mrak, nada se rađa, bastion kulture pulsira u ritmu srca i života.
|
