Zasada možemo samo da se nadamo da će novoosnovana Fondacija Narodnog muzeja ubrzati obnovu zgrade na Trgu republike i obezbediti preko potrebna sredstva za popravku krova koji prokišnjava i zamenu dotrajalih i zato opasnih instalacija. Prethodna decenija je pokazala da je novca iz budžeta bilo za neupotrebljive papire, koji su nekada nazivani projektima za rekonstrukciju Narodnog muzeja i sve ono što ih prati, ali ne i za ozbiljnu popravku zgrade.
Vredni eksponati duže od deceniju čame u depoima, tek poneki na nekoj izložbi pojavi se pred publikom. Stalna postavka u Narodnom muzeju, kao da je postala nedostižni san. A, muzej ima mnogo toga da pokaže: slike velikih stranih majstora Gogena, Renoara, Van Goga, ikone srpske srednjovekovne umetnosti, freske iz Đurđevih stupova, skulpture iz Milentije, velike preistorijske nalaze, poput grobova iz Trebevišta sa zlatom, srebrom i ćilibarom, skulpture Lepenskog vira, zatim dela majstora srpske umetnosti...
Entuzijasti i eksperti u svom poslu, koji su formirali Fondaciju veruju da će zajedno sa direktorkom Bojanom Borić Brešković, članovima Upravnog odbora i zaposlenima u muzeju, ipak, uspeti mnogo toga da promene. I da se sve neće završiti samo na njihovom entuzijazmu, već da će uspeti da uključe mnoge da pomognu.
- Pokušaćemo da pomognemo da se preko Fondacije sakupe određena sredstva i da muzej proradi punim kapacitetom - kaže, za "Novosti", Branka Milović, upravitelj Fondacije. - To je veliki posao. Započeli smo mnoge razgovore. Mnogi su spremni za saradnju, ali konačne odluke o podršci ne možemo očekivati za kratko vreme. Važno je da svi želimo da ovo uspe. Krenuli smo užurbanim tempom. Imamo podršku i izborićemo se. Pre svega, želimo da se konačno skinu skele sa ove zgrade. To je veliki motiv.
Članovi Upravnog odbora Fondacije Ivo Lozica (predsednik), dr Miloje Vasić, Jovanka Kosanović, Dragan Sekulović i Miljan Kalinić, takođe, smatraju da se zgrada mora što pre osposobiti kako bi muzej obavljao svoju kulturnu misiju.
- Uz sve napore države i muzeja da se izdvoje neophodna sredstva i utvrdi realna koncepcija obnove i modernizacije ustanove, proces uz određene pomake, ipak dugo traje, a predviđeni radovi se svode samo na neophodno - objašnjava Lozica. - Nemamo iluzija da sama Fondacija može nešto da napravi, ali uz podršku Vlade Srbije, koja je rekla da je obnova muzeja i njen prioritet, naš doprinos može da bude značajan. Vlada ima opredeljujuću ulogu, jer iz budžeta ide veliki deo sredstava, a mi smo tu da pomognemo koliko god možemo. Učinićemo sve da muzej proradi za godinu ili dve.
Članovi Fondacije su već krenuli u pregovore sa direktorima naših najvećih banaka, osiguravajućih društava, turističkih organizacija, umetnicima, sportistima... Pozvali su ih da se uključe u veliku akciju.
- Svi su veoma zainteresovani da pomognu. Očekujemo da se na jesen vide prvi efekti i da ćemo do kraja godine sakupiti ozbiljna sredstva sa kojima nešto konkretno može da se uradi - kaže Lozica. - Sav novac će biti namenski upotrebljen i sve će moći da se proveri u svakom trenutku.
U toku su pregovori da Grad Beograd učestvuje u obnovi fasade zgrade, koja je deo zaštićene ambijentalne celine Trga republike. O tome se i ranije govorilo, Grad je bio spreman da učestvuje, ali uskoro bi moglo da se dogodi da se konačno sa reči pređe na delo.
- Igraćemo se sa velikim brojevima - ističe Lojanica. - Pregovaramo sa velikim turističkim agencijama da deset ili dvadeset dinara od svakog aranžmana izdvoje za obnovu muzeja. Sad je sezona godišnjih odmora i mogla bi lepa suma novca da se sakupi. I njima je u interesu da se Narodni muzej što pre otvori. Strani turisti često pitaju zašto je zatvoren Narodni muzej. Kada se otvori imaće sadržaj više u ovom gradu.
Lozica otkriva da se vode pregovori i sa ljudima iz dijaspore, koji su, takođe, spremni da pomognu. Ipak, najviše nade polažu u gigante poput EPS-a, banaka i Pošte:
- Gotovo svi imamo tekuće račune u nekim bankama i plaćamo naknadu za njihovo održavanje, koja je između 150 i 200 dinara mesečno. Ukoliko bi se toj sumi dodao dinar ili dva za rekonstrukciju muzeja, niko to ne bi osetio, a efekti bi bili ogromni. Prešli bi nekoliko stotina hiljada evra godišnje. Verovatno se niko od građana ne bi bunio kada bi znao da su za godinu dana dali dvadesetak dinara za obnovu Narodnog muzeja. Naročito kada bi video konkretne rezultate na samoj zgradi.
Fondacija planira da prikuplja umetnička dela i organizuje aukcije, a sredstva će, takođe, biti utrošena za obnovu. Na pločama će biti ispisana imena najvećih donatora...
BESPLATNA PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA
Prvi donator za obnovu Narodnog muzeja je i jedan od članova Fondacije. Inženjer Dragan Sekulović je jedan od vlasnika i projektant u firmi "Cepting". To je jedno od najvećih preduzeća za protivpožarnu zaštitu. Sekulović je obećao da će uvođenje nove protivpožarne zaštite biti besplatno za Narodni muzej.
ZA STARI SJAJ
Da bi se zgradi na Trgu republike vratio stari sjaj, potrebno je nekoliko desetina miliona evra. - Država finansira projekat obnove, a mi smo tu da ukoliko ne bude dovoljno novca pomognemo. Naš zadatak je da prikupimo sredstva, a rukovodstvo Narodnog muzeja određuje prioritete, na šta će da se potroši - smatra Ivo Lozica.
