Istraživačima iz Srbije otvorena je evropska naučna kasa u kojoj se nalazi 78 milijardi evra. Evropa namerava da na nauku u narednih šest godina potroši koliko bi Srbija za gotovo deset vekova, sudeći po tome da za celu naučnu zajednicu godišnje izdvajamo između 80 i 100 miliona evra. Koliko će evropskog novca uspeti da zarade srpski naučnici zavisi samo od njihovog znanja i truda, zapravo od kvaliteta projekata koje ponude.
Pre samo nekoliko dana ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić potpisao je u Briselu, sa predstavnicima EU, sporazum o učešću Srbije u programu Horizont 2020. Ovaj program, vredan 78 milijardi evra, trajaće do 2020. godine i Srbija je u njemu ravnopravan takmac sa članicama EU.
Potpisivanjem je započela i retroaktivna primena, od januara ove godine, a prvi projekti iz naših instituta i sa fakulteta već su poslati u Brisel na procenu. Horizont 2020, objašnjava za „Novosti“ dr Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ogromna je šansa, ne samo za institute i fakultete, nego i za mala i srednja preduzeća, nevladin sektor, pa i za neke nenaučne državne institucije. Svakog meseca otvaraju se novi konkursi, na koje, kaže, mogu da se prijave timovi iz najrazličitijih oblasti.
- Horizont 2020 je baziran na tri programska bloka - objašnjava dr Belić. - Prvi je „Izvrsnost u nauci“, koji je rezervisan za najuglednije naučnike i njihove timove, od kojih se očekuje da naprave proboj i pomere granicu znanja u oblasti kojom se bave. Tu su nam manje šanse nego u druga dva bloka, ali svakako ćemo pokušavati.
Druga grupa projekata „Liderstvo u industriji“, objašnjava naš sagovornik, ima zadate teme u okviru kojih se od naučnika očekuje da dođu do novih ideja i rešenja. Oblasti je mnogo - hrana, bezbednost, ekologija, materijali, transport... Ovde konkurišu konzorcijumi koje čine timovi iz najmanje tri države, a uobičajeno je da se udružuju istraživači iz šest, sedam država.
Naučnici iz mnogobrojnih zemalja učestvuju u programu CERN
- Ovde je konkurencija veoma žestoka, ali treba probati sa što više projekata. I u drugim državama je kriza, pa se svi oslanjaju na evropske fondove - napominje dr Belić. - Nije lako ni pisati projekte. Dok to rade, naučnici nemaju vremena za druge poslove, pa će se Ministarstvo truditi da im i finansijski pomogne. Nekada smo za svakih dobijenih 100 evra od EU mogli da pomažemo sa 10 evra iz budžeta, ali danas raspolažemo mnogo skromnijim sredstvima.
Treći blok, „Izazovi za društvo“, otvoren je i za nevladine organizacije, obrazovne institucije i državnu upravu. Tu se očekuju konkretne inovacije koje će pomoći u svakodnevnom životu. Otvaraju se projekti koji treba da reše probleme saobraćaja u velikim gradovima, da poprave kvalitet sve brojnijeg starog stanovništva, da smanje rizik od terorizma, zagađenje u gradovima... Kako objašnjava dr Belić, bazične nauke mogu da se posmatraju kao pretvaranje novca u znanje. A ove konkretne inovacije za rezultat imaju pretvaranje znanja u novac. Svako novo ortopedsko pomagalo, unapređenje pametnih telefona, sistema nadzora ili javnog prevoza, autoru mogu da donesu veliko bogatstvo.
- Horizont 2020 je velika šansa za naše naučnike. Zato ćemo uskoro započeti veliku kampanju, da što više ljudi čuje detalje o ovom programu, da bi što veći broj u njemu i učestvovao - najavljuje naš sagovornik. - Već postoje osobe za kontakt za svaku oblast, čiji zadatak je da pomognu istraživačima.
Belić podseća da srpski naučnici još od 2002. godine učestvuju u evropskim projektima i dobijaju novac iz fondova EU, a 2007. godine srpska nauka je postala ravnopravan član evropske zajednice. Za sredstva konkurišu jednako kao i kolege iz Nemačke, Belgije, Španije... Kroz okvirne programe FP pet, šest i sedam, već su podneli hiljade projekata, a mnogi su bili odobreni. Naš sagovornik se nada da ćemo do 2020. biti još uspešniji.
- Na rang-listama Svetskog ekonomskog foruma samo u nauci nalazimo se među najboljih 40 zemalja. U svim ostalim oblastima smo neuporedivo lošiji. I to govori o kvalitetu istraživača i njihovog naučnog rada - zaključuje državni sekretar zadužen za nauku.
STIPENDIJE “MARIJA KIRI“
U okviru Horizonta 2020 srpski naučnici mogu da konkurišu i za prestižne stipendije „Marija Kiri“, koje je već dobilo nekoliko naših mladih naučnika. Osnovna stipendija je između 50.000 i 70.000 evra godišnje, uz nadoknadu dodatnih troškova. Zahvaljujući ovoj podršci, mladi naučnici mogu da provedu, recimo, godinu ili dve u Kembridžu, Oksfordu ili drugim prestižnim institucijama, ali je uslov i povratak u zemlju, gde se određeni period nastavlja stipendiranje.
