Svet obeležava 25 godina izuzetnog pronalaska - interneta. Njime se danas služi više milijardi ljudi, a taj izum britanskog informatičara Tima Berners-Lija uticao je na brojna područja života i zauvek promenio društvo.
Povodom jubileja interneta, u Londonu je u Muzeju nauke izložen kompjuter koji je koristio Tim Berners-Li. Izumitelj je radio u laboratoriji CERN-a, Evropske organizacije za nuklearna istraživanja.
Smislio je kako da pomoću hiperteksta jednostavno pristupi dokumentima na računarima koji su međusobno povezani. To je opisao u radu objavljenom 1989. godine, što se smatra rođenjem globalne elektronske mreže.
Predlog je najpre predstavio CERN-u a nedugo potom, osnovao je Fondaciju za internet.
Prema rečima predsednika Fondacije, Rika Hejtornvejta, vidi se kakva je to sila koja je donela dobro, koliko je internet promenio svet, omogućio milijardama ljudi da stvaraju i sarađuju.
„Internet je izmenio privrede, širio demokratiju... Ne mislim da je Tim Berners-Li pre dve i po decenije pretpostavio da će uticaj biti tako dubok“, ocenio je Hejtornvejt.
Marta Fok Lejn je suosnivač internet portala Lastminit.com. Ona savetuje britansku vladu u domenu digitalne tehnologije i kaže da su privatnost, sloboda govora i slobodan pristup internetu, samo neki od predstojećih izazova.
„Verujem da će i narednih 25 godina biti uzbudljivo. Gledaćemo na ovo vreme kao na početak jedne avanture, za koju ne znamo gde će nas odvesti“, rekla je Marta Foks Lejn.
Stvaranje interneta koji bi bio pogodan za svaki uređaj i sistem, naredna je faza razvoja globalne elektronske mreže. U ovom trenutku, i dalje troje od petoro ljudi na svetu nema pristup internetu.
„Mnogo je izazova sa kojima se internet danas suočava. Ne smemo da zaboravimo šta nas je ujedinilo i da branimo svom snagom te principe“, istakao je Rik Hejtornvejt.
Tim Berners-Li je dobio počast od britanske kraljice za svoj pionirski rad 2009. godine. Danas izumitelj interneta prati njegov razvoj, ali ne želi da prognozira gde će biti globalna elektronska mreža za 25 godina.
