Kao što je korišćenje čelika, a pre njega gvožđa, bronze i kamena, izmenilo ljudsku istoriju i uticalo na celokupni razvoj čovečanstva, to isto će učiniti i nanoceluloza, smatraju čelni ljudi 100 japanskih kompanija koje se sarađivati na razvoju materijala napravljenog od drvnih vlakana, koji je pet puta lakši od čelika i isto toliko puta jači!
U ovu akciju se uključila hemijska industrija, proizvođači papira i automobila, kao i mnoge druge kompanije uključujući građevinske.
Njihov cilj je da usavrše proces dobijanja nanoceluloze i onda je iskoriste za proizvodnju auto-delova, građevinskih materijala, veštačkih krvnih sudova, ali i za mnoge druge namene.
Nanovlakna bora
Ono što je veoma važno jeste što se nanoceluloza pravi od drveta, koje predstavlja obnovljivi izvor sirovina, za razliku od gvožđa i drugih materijala potrebnih za pravljenje čelika, a povrh svega je potpuno ekološki materijal.
Osim toga, dobro je poznato da Zemlja izlazećeg sunca muku muči sa sirovinama koje u najvećoj meri uvozi, a usavršavanjem proizvodnje nanoceluloze Japan bi dobio novi revolucionarni materijal za koji bi sam mogao da proizvodi sirovinu.
Nanoceluloza je napravljena hemijskom obradom vlakana u drvetu, koja se razlažu na delove koji se mere u nanometrima, odnosno milionitim delovima metra. Možda najslikovitiji primer jeste da je 100.000 puta tanje od vlasi ljudske kose.
Osim što je lagana i jaka, nanoceluloza je otporna na deformacije uzrokovane toplotom. Uz površinsku zaštitu neće biti nikakve šanse da u slučaju kvašenja počne na trune.
Najveća prednost nanoceluloze jeste što može da se pravi od materijala koji su dosad bili neiskorišćeni, poput piljevine, kao i stabljike žitarica nakon žetve. Nanoceluloza je lagana i jaka kao i ugljenična vlakna, od kojih se, primera radi, prave delovi za avione.
Problem ugljeničnih vlakana je što se dobijaju od nafte. Prirodno, proizvođači papira će ovde najviše doprineti jer imaju najviše iskustva sa drvnim vlaknima, a sada koriste novu tehnologiju za proizvodnju nanoceluloze. Kompanija „Nipon pejper industriz" je već počela prve testove.
U radnoj grupi koju je oformila japanska vlada nalaze se predstavnici najvećih kompanija: „Nipon pejper industriz", „Odži holding", „Tojote", „Micubišija", „Micui kemikals", „Denso korp" i mnogih drugih.
Najveću konkurenciju Japanu na tom polju predstavljaju SAD, Kanada i skandinavske zemlje predvođene Finskom.
Japanska vlada želi da, kao što je to slučaj sa ugljeničnim vlaknima, preduhitri ostatak sveta i postane lider u proizvodnji novog materijala. Toliko su ozbiljni u svojoj nameri da je razvoj i proizvodnja nanoceluloze uključena u ekonomsku strategiju, koju je odobrio kabinet japanskog premijera.
