Voda, neophodan uslov bilo kakvog oblika života, zaista je tekla u velikim količinama na Marsu pre više milijardi godina, tvrde naučnici, ističući, međutim, da je taj fenomen bio samo epizoda u istoriji "crvene planete".
Na Marsu su danas temperature previše niske, a atmosfera previše proređena da bi voda mogla da postoji u tečnom stanju na površini četvrte planete od Sunca. Voda bi se odmah zaledila i istovremeno isparila.
Ali nije uvek tako bilo. Nekada davno, na Marsu su tekle reke duge i po nekoliko stotina kilometara, a bilo je čak i jezera, a dokaz tome su kanjoni i sedimenti koje su otkrile razne istraživačke misije.
Najverovatnija hipoteza je, po mišljenju naučnika, da je nekada davno atmosfera na Marsu bila gušća i bogatija gasovima sa efektom staklene bašte, tj. mnogo toplija nego danas i pogodinija za prisustvo vode u tečnom stanju.
Ovu teoriju su na probu stavili Edvin Kajt sa kolegama Tehnološkog instituta Kalifornije tako što su pokušali da rekonstruišu gustinu atmosfere Marsa od pre 3,6 milijardi godina.
U tom cilju, oni su proučili fotografije visoke rezolucije mesta udara meteorita koje je poslednjih godina snimila kamera na američkoj sondi Mars Reconnaišance Orbiter (MRO).
Ssto je atmosfera na nekoj planeti gušća, to meteorit mora biti veći da bi uopšte mogao da udari u njeno tle pre nego što se dezintegriše na velikim visinama.
Drugim rečima, ako je malo kamenje moglo bez problema da se probije, to znači da je atmosfera bila razređena. Ukoliko je pak gusta, meteoriti moraju biti daleko veći kako bi "preživeli" pad.
Proučavanjem malih kratera na Marsu, moguće je odrediti gustinu atmosfere koja je vladala u datom periodu. Proračuni Kajta i njegovog tima, na temelju 319 kratera u oblasti Marsa staroj 3,6 milijardi godina, pokazuju da je atmosferski pritisak u to vreme bio oko 0,9 bara. To je 150 puta više nego danas, ali i dalje nedovoljno da bi se tečna voda duže zadržala na površini.
"Ukoliko atmosferski pritisak na Marsu nije bio stabilan u doba kada su reke tekle, kao što to sugerišu naši rezultati, tada možemo da isključimo topao i vlažan efekat staklene bašte, a prosečne temperature su dugoročno najverovatnije bile ispod tačke mržnjenja", zaključili su naučnici u studiji objavljenoj u britanskom časopisu "Nature Geoscience".
"Moguće je, međutim, da je atmosfera privremeno bila gušća, omogućivši tako vodi da teče", naveo je u komentaru na njihov rad Sandžoj Som, istraživač Američke svemirske agencije (NASA).
Vulkanske erupcije, sudari asteroida i promena u nagibu polova, što se na Marsu događa svakih 120.000 godina, mogli su da, privremeno, omoguće prisustvo vode u tečnom stanju.
Voda je, takođe, mogla imati u svom sastavu veliki procenat kiselih soli, tako da se zaleđivala na nižim temperaturama, objasnio je Som.
NASA je prošlog novembra lansirala sondu Maven kako bi saznala više o istoriji atmosfere crvene planete i otkrila gde je nestala voda i CO2 koji su se na njoj nalazili.
Letelica Maven bi u marsovsku orbitu trebalo da stigne u septembru 2014.
