|
Od kada je 2011. u Rimu osvojio sedmu titulu prvaka Evrope, Partizan Rajfajzen grčevito se bori da preživi. Novca je iz godine u godinu sve manje, a višegodišnja upozorenja predsednika Aleksandra Šoštara da jednom od najtrofejnijih evropskih vaterpolo klubova preti gašenje, ne nailaze na veći odjek u javnosti. Samo zahvaljujući entuzijazmu crno-beli uspevaju nekako da se takmiče.
- Bez obzira na moj optimizam, Partizan je pred gašenjem. To nije pritisak, nego realno činjenično stanje. Kucali smo na sva moguća vrata i svi su upoznati koliko je situacija dramatična. Mislim da svi imaju dobru volju, a razumem sve probleme u kojima se svi kao društvo nalazimo. I pored svih nedaća Partizan je i sada, kao i u bivšoj državi, lokomotiva vaterpolo voza - ističe Šoštar.
Crno-beli su u januaru preživljavali možda najteže trenutke u istoriji kluba. Zbog prazne kase tri nedelje nisu mogli da obezbede mazut za grejanje bazena na Banjici, tako da su morali da se seljakaju.
- Bazen je radio za vreme sankcija, bombardovanja 1999, a sada... Bilo je dosta muka, nadam se da je taj period iza nas. Zahvaljujem se svim ljudima koji su nam pomogli, sada imamo obećanja da bismo mogli da funkcionišemo - priča Šoštar.
Budućnost je teško planirati. Ne zbog igrača, jer crno-beli opet imaju talentovan tim, već zbog besparice...
- Kako govoriti o perspektivi, kada su dnevne aktivnosti u magli. Istina, razmišljamo da se ova mlada ekipa zadrži, da se eventualno vrati neko ko nas je lane napustio. To ne košta puno, ali je pitanje kako da se ova čitava situacija reši. Ako je nekome stalo do ovoga šta radimo, treba tako i da se ponaša - podvlači Šoštar.
Priznaje prvi čovek crno-belih da je uvek razmišljao kao sportista, koji želi vrhunsko ostvarenje, a ne kao ekonomista, koga zanima samo profit:
- Titula prvaka Evrope je jedan od razloga naših finansijskih problema. Da smo godinu-dve ranije pustili igrače ne bismo imali dugove, ali ne bismo bili šampioni. I pitanje je da li bi igrači, koji su okosnica reprezentacije, postali olimpijski pobednici. Da su otišli prerano iz našeg sistema rada, pitanje je kako bi se razvijali, da li bi stvorili tako jak kolektivni duh. Zato ne žalim, i sada bih uradio isto.
Podseća Šoštar da uvek rade za reprezentaciju. I sada su budućnost Srbije, jer je u omladinskoj selekciji, koja je prvak Evrope, 11 igrača iz Partizana. Primećuje da država puno ulaže u sport, ali i da komunicira sa savezima, koji opet ne mogu bez klubova, a njima bi trebalo da pomažu lokalne samouprave.
- Svesni smo u kojoj je situaciji privreda, da vaterpolo ne može biti izuzet iz društva. Zato je potrebno napraviti kategorizaciju da se zna ko, šta, zbog čega radi. U svakom slučaju, problem može da se reši, samo je neophodno da se kaže šta se želi - naglašava Šoštar.
VRATA SVIMA OTVORENA
- Vrata su otvorena za sve koji hoće da dođu i da pomognu, i bez mene na mestu predsednika. Nije to moja privatna stvar. Neka dođe ko hoće, samo da se nastavi putem kojim decenijama ide klub - naglašava Šoštar.
DECA SU NAJBITNIJA
Šoštar ističe da klubovi u malim sportovima ne mogu da opstanu bez pomoći države:
- U suštini, državi je najbitnije da se što više dece uključi u sport, a rezultat ih "inficira" da izaberu određeni sport. To je ono što nas motiviše, imamo 350 dece, ona su nam važna kao prvi tim, jer imamo sistem koji nas održava decenijama.
novosti.rs
|
