 |
Slovenija: Reakcije na postavljanje žice - od pravdanja do osude/Erjavec: Hrvatsko-slovenačka granica još nije određena/Kurc: Izbeglička situacija van kontrole
izvor: agencije foto: beta 13.11.2015
Slovenija: Reakcije na postavljanje žice - od pravdanja do osude
LJUBLJANA - Odluka slovenačke vlade o postavljanju žičane ograde na granici s Hrvatskom izazvala je oprečne reakcije u tamošnjoj javnosti, pa pojedini pravni autoriteti to brane kao potez koji se zbog urušavanja šengenskog sistema nije mogao izbeći, dok kod drugih izaziva i dosta suzdržanosti i javnih osuda, pa i sarkastičnih komentara.
Ograda je samo način da se bolje reguliše izbeglički talas i zato ne predstavlja kršenje ljudskih prava, izjavila je za ljubljanski "Dnevnik"pravobranitelj ljudskih prava Vlasta Nušdorfer.
"To je bila politička odluka, a pitam se zašto Evropska unija ne omogući humaniji prevoz migranata do željenih destinacija, posebno trudnicama, deci, starijim ljudima i invalidima, nego moraju toliko da trpe", pita Nušdorfer i dodaje da se pokazalo da Evropa nije sposobna da reši izbegličku krizu.
Bivši ustavni sudija Matevž Krivic, pak, navodi da se boji da je odluka vlade Mire Cerara bila neizbežna, iako je ranije često kritikovao njenu politiku prema strancima i imigrantima.
"Ograda je u sadašnjoj fazi postala neizbežna, ali bi i u stvarnosti, a ne samo na papiru trebalo da zaista posluži onome čime je vlada opravdava - humanom i organizovanom usmeravanju migranata prema ulaznim tačkama, koje bi morale biti dobro opremljene", navodi Krivic, koji smatra i da se mora izvršiti pritisak na Evropu kako bi se izbeglički talas usmeravao dogovorom, a ne žicom.
List je objavio i pismo čitateljke koja s puno neskrivenog sarkazma na račun vlade i retorike koju je koristila govori o "humanitarnoj ogradi" za koju predlaže naziv "Ježeve bodljice", kako kod dece ne bi izazivala strah nego simpatije.
Ironičan je i poznati slovenački politički analitičar Vlado Miheljak, profesor socijalne psihologije na Fakultetu političkih nauka u Ljubljani, koji kaže da će "glasači Cerara zbog ograde nesumnjivo nagraditi".
Ogradu je, prenosi Hina, javno kritikovao i gradonačelnik Brežica Ivan Molan, rekavši da je to što se događa tragično i da se nada da će suživot, uprkos tome, biti nastavljen.
Erjavec: Hrvatsko-slovenačka granica još nije određena
LJUBLJANA - Slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec izjavio je da granica između Hrvatske i Slovenije još nije određena i da će to to biti poznato tek kada arbitražni sud u Hagu donese presudu.
U tom kontekstu, šef slovenačke diplomatije je odbacio kao "naivne" tvrdnje da Slovenija treba da pomakne delove žičane ograde na hrvatsko-slovenačkog granici, postavljene zbog migranata, za koje Hrvatska tvrdi da su na njenoj teritoriji.
"Slovenija postavlja tehničke prepreke na svojoj teritoriji, granica još nije određena i ne znamo gde ona teče, to će biti poznato tek nakon odluke arbitraznog suda", objasnio je je Erjavec za Slovenačku televiziju.
Kako je naveo, Hrvatska tumači gde je granica "onako kako njoj odgovara", pa od Slovenije traži da se ona utvrdi granicama katastarskih opština, dok za svoju granicu prema Srbiji traži da ide sredinom Dunava, odnosno prirodnom granicom, a to Slovenija ne prihvata.
Erjavec je najavio da, ukoliko dođe do postavljanja barijera za usmeravanje migrantskog toka kod Hotize i Svetog Martina na Muri, onda će se one postaviti uz Muru, a ne granicom katastarskih opština.
Ministar veruje da neće doći do incidenata i da ih Slovenija ne želi, prenosi Hrvatska radiotelevizija.
"Na spornom mestu gde je ograda postavljena kod Harmice celu će noć dežurati slovenačka specijalna policija i helikopteri, za svaki slučaj", rekao je Erjavec.
U najnovijem graničnom sporu između Hrvatske i Slovenije, podstaknutom migrantskom krizom, Hrvatska je u protestnoj noti zatražila da se bodljikava žica koju Slovenija postavlja ukloni s hrvatske teritorije na području Sutle, u blizini graničnog prelaza Harmica, kao i u oblasti reke Bregančice kod graničnog prelaza Bregana.
Slovenija tvrdi da je žica na slovenačkoj teritoriji i da neće biti uklonjena.
"Ogradu ćemo postavljati onde gde nam najbolje odgovara... ali pazeći da ne uđemo u teritoriju koji je nesporno hrvatska", naglasio je Erjavec.
Upitan da li je Slovenija ogradu na granici počela da postavlja u koordinaciji s Nemačkom i Austrijom, ili čak "po njihovom diktatu", ministar kaže da nije i da je tu odluku Slovenija donijela samostalno.
Istakao je da bi bilo bolje da se šengenska granica brani zajedno i da to zajedno čine zemlje poput Nemačke, Austrije i Slovenije, a ne svaka pojedinačno jer to može izazvati domino efekat postavljanja barijera na unutarašnjim granicama šengenskog prostora.
"S Austrijom od samog početka migrantske krize uzorno sarađujemo u regulisanju protoka migranata, dok s Hrvatskom to ranije nije bio slučaj", istakao je Erjavec i zaključio da bi sve zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti trebale bolje da sarađuju.
Kurc: Izbeglička situacija van kontrole
Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc ocenio je u intervjuu austrijskoj televiziji "Servus TV" da je izbeglička situacija van kontrole.
Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc rekao je da je pogrešno misliti da je dovoljno samo pronalaženje sve više smeštaja, naglasivši da je neophodna bezbednost na spoljnoj granici EU.
Ukoliko se u tome ne uspe, upozorava Kurc, sve više država će pokušati samostalno da rešavaju situacije na svojim granicama.
Kaže da razume masovno nezadovoljstvo stanovništva i da su zemlje poput Nemčcke, Švedske, ali i Austrije preopterećene pitanjem izbeglica, jer su brojke jednostavno previsoke.
Smatra da je zbog toga hitno neophodno da se zaustavi talas ljudi.
Austrijski šef diplomatije naglašava da ovako ne može da se nastavi i da je nemoguće da dnevno 10.000 ljudi iz Turske dolazi u Grčku i onda potpuno neregistrovano nastavlja put ka Austriji.
Naglašava da Austriji i Evropi mora poći za rukom da broj izbeglica koje pristižu vidno smanji.
Stav da se mora učiniti sve da se zaustavi talas izbeglica, Kurc ne smatra desničarskim, već realnim stavom.
Ukazuje da troškovi snabdevanja izbeglica moraju biti pokriveni iz sredstava poreskih obveznika, a da se mora računati da smeštaj i snabdevanje 95.000 ljudi košta milijardu evra godišnje.
Kurc je dalje branio i zahtev Narodne partije čiji je član, o potrebi podizanja ograde na granici sa Slovenijom, ističući da se ne može gledati kako policija kordonom pokušava da situaciju stavi pod kontrolu.
Prema njegovim rečima, sada nije vreme za ideologije i svađe oko pojmova, pa je izrazio nadu da će biti doneta brza politička odluka u vezi sa obezbeđivanjem granice.
Austrijska vlada navodno je dogovorila da će na graničnom prelazu Špilfeld uspostaviti dvostruku ogradu deset kilometara dužine.
Ukoliko Nemačka bude zatvorila granice, Kurc smatra da bi Austrija "iste sekunde" trebalo da preduzme istu meru.
Sve drugo, kako naglašava, vodilo bi ka još većim opterećenjima, a uz to Austrija mora da bude sprema i u stanju da obustavi talas izbeglica na svoju teritoriju.
k
|
