 |
Brže se ide izbegličkom rutom poslednjih dana, priliv manji/Pahor za nacionalni konsenzus i jačanje šengenske granice
izvor: agencije foto: tanjug 05.11.2015
Brže se ide izbegličkom rutom poslednjih dana, priliv manji
Preko srpsko-hrvatskog pograničnog područja Bapske u poslednja 24 sata u Hrvatsku nije ušla nijedna osoba, a prihvatni centar u Opatovcu je prazan, dok slovenačka policija navodi da je priliv izbeglica "balkanskom rutom" u Sloveniju poslednjih dana znatno manji.
BEOGRAD - Preko srpsko-hrvatskog pograničnog područja Bapske u poslednja 24 sata u Hrvatsku nije ušla nijedna osoba, a prihvatni centar u Opatovcu je prazan, dok slovenačka policija navodi da je priliv izbeglica "balkanskom rutom" u Sloveniju poslednjih dana znatno manji.
Istovremeno, prva grupa od 30 izbeglica prebačena je jutros iz Grčke u Luksemburg, što predstavlja početak realizacije plana Evropske unije, vrednog 780 miliona evra, sa ciljem da se smanji teret sa zemalja koje su se najviše našle na udaru priliva izbeglica.
Broj migranata koji su ušli u Hrvatsku na putu prema zapadnoj Evropi premašio je 320.000, a od ponoći do 09.00 sati jutros u tu zemlju je ušlo 2.225 migranata i trenutno ih je u prihvatnom zimskom tranzitnom centru u Slavonskom Brodu 2.097, izvestilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske, a prenosi Hina.
Preko pograničnog područja Bapske, preko kojeg je u Hrvatsku za više od 40 dana izbegličke krize ušlo oko 300.000 izbeglica i migranata, dok je nešto manji broj prvih dana ulazio preko Tovarnika, u poslednja 24 sata nije u Hrvatsku ušla nijedna osoba, potvrdio je danas portparol vukovarsko-sremske policije Domagoj Džigumović.
Prihvatni centar u Opatovcu, u koji su izbeglice i migranti dovoženi s Bapske i gde su bili registrovani i dobili potrebnu pomoć, prazan je.
Juče je započeto uklanjanje dela tog objekata, rastavljeni su i uklonjeni i šatori ispred prihvatnog centra u kojima su izbeglice i migranti čekali na ulazak i registraciju, a sam centar se neće u potpunosti ugasiti, već će se zadržati najosnovniji objekti unutar njega kako bi se, u slučaju potrebe, mogao ponovo aktivirati, navodi hrvatska agencija.
Međutim, hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je danas upozorilo da se i dalje očekuje veliki pritisak izbegličkog talasa koji stiže preko Srbije i navodi da je od početka migracijske krize u Hrvatsku ušlo 320.215 migranata.
Od juče se izbeglice i migranti, koji iz Srbije ulaze u Hrvatsku, vozom Hrvatskih železnica prevoze direktno iz Šida do zimskog prihvatnog centra u Slavonskom Brodu, a odatle dalje vozom prema Sloveniji.
Kroz Sloveniju je od 16. oktobra do danas ušlo 139.608 migranata i izbeglica, a na odlazak u Austriju i dalje prema Nemačkoj trenutno u toj zemlji čeka ukupno 3.261 osoba, objavila je danas slovenačka policija.
Priliv izbeglica "balkanskom rutom" u Sloveniju poslednjih dana je znatno manji, pa je na primer juče u tu zemlju ušlo 4.300 ljudi, dok se ranije ta brojka kretala oko 7.000, kako je saopštila policijska uprava Novo Mesto.
Prelazak izbeglica u Austriju je u poslednjih nekoliko dana relativno brz, navodi Hina.
Jutros rano je vozom iz Dobove preko Jesenica u Austriju organizovano dovezeno 450 migranata koji su u Sloveniji već registrovani, dok ostali koji su prevezeni iz Hrvatske preko noći i jutra čekaju na tranzit u Šentilju i drugim kampovima.
Prihvatni centar u Brežicama danas je prazan, a osim na Šentilju, migranti koji čekaju na registraciju i postupak predaje Austriji nalaze se u Gornjoj Radgoni, Petišovcima i Dolgoj Vasi.
Slovenački mediji danas pišu da je vlada Slovenije već naručila veće količine bodljikave žice radi eventualne zaštite svoje južne granice s Hrvatskom ako bi na njoj ponovo došlo do nekontrolisanog ulaska migranata i izbeglica, što trenutno nije slučaj, dok vlada to odbija da komentariše.
Na pitanja da li zaista ima informacija da će Nemačka i Austrija uskoro zatvoriti svoje granice za migrante i da je Slovenija već naručila žičanu ogradu koju bi postavila na svoju šengensku granicu prema Hrvatskoj, premijer Miro Cerar je juče odgovorio dosta neodređeno.
Ponovo je, međutim, istakao da će Slovenija uskoro morati da deluje samostalno ako izbeglički talas, koji je i dalje veliki, ne počne efikasnije da se kontroliše i smanjuje i dodao da ne isključuje posebne mere na granici s Hrvatskom.
U međuvremenu, šef evropske pogranične agencije Fronteks Fabris Legeri danas je izjavio da je oko 800.000 migranata ilegalno ušlo u EU ove godine.
On je u intervjuu za nemački list "Bild" upozorio da priliv migranata verovatno još nije dostigao svoj vrhunac i pozvao evropske države da pritvore one koji ne dobiju azil, kako bi mogli brzo da budu vraćeni u zemlje porekla.
Države EU moraju se pripremiti za činjenicu da "još uvek imamo tešku situaciju pred sobom u narednim mesecima", zaključio je on.
Pahor za nacionalni konsenzus i jačanje šengenske granice
Slovenački predsednik Borut Pahor založio se danas za postizanje šireg političkog dogovora među slovenačkim strankama o zaštiti državnih interesa u slučaju eskalacije izbegličke krize, za razlikovanje između izbeglica i ekonomskih migranata, kao i za jaču kontrolu migrantskog talasa na granici s Hrvatskom.
LJUBLJANA - Slovenački predsednik Borut Pahor založio se danas za postizanje šireg političkog dogovora među slovenačkim strankama o zaštiti državnih interesa u slučaju eskalacije izbegličke krize, za razlikovanje između izbeglica i ekonomskih migranata, kao i za jaču kontrolu migrantskog talasa na granici s Hrvatskom, posebno u slučaju da prihvat migranata preko Slovenije zaustavi Austrija.
To su glavne teze koje je Pahor izneo u pismu parlamentu, a šire obrazloženje svog predloga, koji je nazvao Nacionalni plan za prelazno rešavanje migrantske krize, daće popodne u uvodu sednice o migrantskoj krizi i njenim posledicama za Sloveniju.
Pahor u svom odgovoru parlamentu o problematici izbeglica navodi da se Slovenija i dalje treba da zalaže za celovitu evropsku politiku rešavanja migrantske krize, ali da je ona za sada izostala i da ima znakova da će Austrija za izbegle zatvoriti svoju granicu.
Zbog toga je, smatra, potreban širi politički konsenzus kako ubuduće delovati da Slovenija ne bi postala "džep" u kojem bi ostale hiljade izbeglica i migranata, a slovenački status u šengenskom prostoru bio ugrožen, jer bi se Evropa od izbeglica i migranata branila "na Karavankama".
Pahor, između ostalog, predlaže da Slovenija utvrdi gornju granicu izbeglica koje je sposobna i spremna trajnije da primi i zbrine, kako bi se tom broju mogla prilagoditi dinamika prijema izbeglica koji u Evropi žele azil, pri čemu ih treba što pre odvojiti od onih koji su zapravo ekonomski migranti, prenosi Hina.
U slučaju da Austrija zaoštri prijem migranata, navodi Pahor, i Slovenija mora da donese slične mere, jer bi u protivnom u njoj kao u "džepu" ostao prevelik broj ljudi koje Slovenija ne bi mogla da zbrine.
Slovenački predsednik je, pored toga, istakao i potrebu dobre saradnje s Austrijom, ali i s Hrvatskom s kojom, kako navodi, treba "dodatno jačati poverenje, posebno ako se i kada Slovenija odluči na mere jače kontrole šengenske granice".
Pahor ističe i važnost Nemačke u celom procesu smirivanja izbegličke krize i važnost kontakata zemalja na balkanskoj migrantskoj ruti, a upozorava i na širu međunarodnu dimenziju koju je potrebno imati u vidu, jer se veliki izbeglički talasi mogu zaustaviti samo u zemljama odakle migranti dolaze, zbog čega je potrebna i saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Slovenački predsednik u svom pismu parlamentu podseća i da je nedavno, zajedno s hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, predložio održavanje regionalne konferencije o migracijama u formatu sastanaka iz procesa Brioni-Brdo i na koju bi bio pozvan i američki potpredsednik Džo Bajden.
k
|
