 |
Težište tenzija na relaciji Ljubljana-Beč/Balkan zavisi od Nemačke
izvor: agencije foto: 30.10.2015
BEOGRAD - Težište tenzija u izbegličkoj krizi sada je na relaciji Slovenija-Austrija, jer su obe države nagovestile izgradnju ograda na granici koja ih deli, a Brisel poručuje da za ograde nema mesta u Evropi.
Iz EU danas stižu i pozivi zemljama koje su prošle nedelje učestvovale na mini-samitu o zapadnobalkanskom migrantskom putu u Briselu, da što pre počnu da primenjuju plan predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera od 17 tačaka.
"Nema vremena za gubljenje, mora se delovati što pre", rekao je novinarima Junkerov portparol Margaritis Shinas i naglasio da je EU spremna da pruži svu neophodnu pomoć u primeni plana.
On je podsetio da su države Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, prošle nedelje prihvatile obavezu da povećaju kapacitete prihvatnih centara tako da mogu da prime ukupno 50.000 ljudi.
Beč je u sredu najavio plan izgradnje ograde na granici sa Slovenijom, takođe članicom EU, kako bi "kontrolisao priliv izbeglica", a i Ljubljana je nagovestila slične korake, ali se austrijski kancelar Verner Fajman u međuvremenu usprotivio podizanju ograda na granicama Austrije, suprotstavivši se tako stavovima nekih članova austrijske vlade.
Nakon toga je brzinski dogovoren sastanak između predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera i kancelara Fajmana, posle kojeg je objavljeno saopštenje u kojem su istakli da "za ograde nema mesta u Evropi".
Fajman je poručio, u izjavi austrijskoj državnoj televiziji ORF, da "neće biti ograda ni prema Mađarskoj ni prema Sloveniji" i tako odreagovao na nalog ministarke unutrašnjih poslova Austrije Johane Mikl-Lajtner za izradu plana "građevinskih mera" na granici prema Sloveniji, za koje je rekla da se "naravno radi o ogradi", ali uz objašnjenje da svaka ograda ima i kapiju.
Generalni sekretar Amnesti internešenel (AI) u Austriji Hajnc Pacelt smatra da bi podizanje ograda na granicama Austrije bio najpogrešniji odgovor i opasan populistički signal, ocenjujući u izjavi televiziji ORF da bi, ako bi se podigla ograda kod prelaza Špilfeld prema Sloveniji, to bio prvi granični zid unutar EU.
Eventualno podizanje ograde na granici sa Slovenijom moglo bi izazvati domino-efekat, ocenjuje bečki dnevnik "Prese" i prenosi da će u Sloveniji uskoro biti odlučeno da li će i ova zemlja preduzeti slične mere kao Austrija, ako Beč realizuje svoje najave.
Slovenački premijer Miro Cerar rekao je, uoči današnje zatvorene sednice Vlade na kojoj će se razgovarati o oštrijim merama za odgovor na izbegličku krizu, da će Slovenija učiniti sve da zaštiti svoju nacionalnu bezbednost, prenosi STA.
Broj migranata i izbeglica koji su u poslednje dve nedelje ušli u Sloveniju danas je prešao 100.000, objavilo je slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova.
U Sloveniji ih trenutno ima manje od 8.000, a do sada je evidentiran izlazak njih preko 75.000 u Austriju koja ih, uprkos poteškoćama u svojim sabirnim centrima uz granicu, i dalje prima, prenosi Hina.
Slovenačka policija ne daje posebno objašnjenje vezano za razliku između broja izbeglica koji ulaze i izlaze iz Slovenije, ali tvrdi da su podaci izvedeni iz službenih evidencija ulazaka i izlazaka, a kada se jednom službeno registruju, izbeglice se mogu u načelu slobodno kretati.
Zato se može pretpostaviti, navodi hrvatska agencija, da je jedan deo njih prešao u susedne zemlje mimo protokola, preko zelene granice ili sredstvima javnog i privatnog prevoza.
Istovremeno, hrvatski "Jutarnji list" prenosi da se, kako izgleda, što se Hrvatske tiče, otvara novi pravac izbegličke rute - preko Like.
Na udaru izbegličkog talasa je i dalje Nemačka gde su, kako danas navode nemački mediji, ponovo stigle hiljade izbeglica iz pravca Austrije, policija i aktivisti su preopterećeni, smeštaji prepuni, a zima sve bliže, dok stručnjaci upozoravaju da je samo pitanje vremena kada će se prva izbeglička beba smrznuti.
Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer obećao je danas Atini podršku oko "tereta priliva hiljada izbeglica" koje svakog dana pristižu na grčke obale.
Portparol savezne nemačke policije na aerodromu u Frankfurtu Kristijana Altenhofen je, povodom deportacije odbijenih azilanata u zemlje njihovog porekla i novih zakonskih rešenja, rekla da nema prisilnog povratka po svaku cenu.
Izbeglička kriza, oči Balkana uprte ka Nemačkoj
Svi izbeglički putevi vode u Nemačku, do kraja godine očekuje se da će tamo stići čak milion ljudi. Kritike na račun nemačke kancelarke su glasnije i glasnije, a ne izostaju ni ultimatumi. Poslednji je uputio bavarski premijer Horst Zehofer, rekavši da do prvog novembra Angela Merkel mora da nađe rešenje za izbeglice.
Hoće li nemačka kancelarka, uprkos kritikama, ostati verna svojoj politici ili možda preinačiti odluku i zatvoriti južnu granicu, i proizvesti domino efekat na Balkanu, zavisiće od mnogo faktora.
Polemika Zehofer–Merkelova se zaoštrava. Nakon poziva da zatvori granicu zbog izbeglica, i pretnji da će tužiti federalnu vladu Ustavnom sudu, bavarski premijer kancelarki postavlja ultimatum. Ako u naredna tri dana Angela Merkel ne nađe način da spreči priliv izbeglica, Horst Zehofer će preduzeti još nedefinisane mere "hitne odbrane".
Pretnja zvuči ozbiljno, ali to je njen krajnji domet, kažu poznavaoci prilika.
Dopisnik lista Politika iz Berlina Nenad Radičević kaže da je ultimatum Zehofera politička igra koja se vodi u Nemačkoj, budući da je sve nepopularnije da se prima veliki broj izbeglica.
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković kaže da je Zehofer mlađi partner u njihovoj koaliciji, ali je činjenica da odražava deo javnog mnjenja Bavarske, koja je zaista konzervativna, a i njegova partija CSU je verovatno najkonzervativnija partija u celoj Nemačkoj.
Zbog manje konzervativne politike Merkelove, u Nemačku je do sada stiglo skoro 600.000 izbeglica prema podacima UNHCR-a, dok nemačka vlada te podatke ne saopštava.
Kritičarima je kancelarka minimalno udovoljila pooštravanjem zakona o azilu i odlukom da se Avganistanci vrate kući. Postoji li nešto što bi kancelarku podstaklo da potpuno zatvori vrata izbeglicama?
"Samo istraživanje javnog mnjenja u kojem bi dobila rezultat da je ogromna većina javnog mnjenja za to – u tom trenutku ona bi verovatno prihvatila, jer ona osluškuje javno mnjenje", smatra Visković.
"Na tako nešto će je naterati jedino ako turski predsednik ne ispuni obećano i ne krene u primenu evropsko-turskog plana o smanjenju talasa izbeglica", rekao je Radičević.
Osim Turske, očekuje se da kretanje izbeglica do Nemačke uspore i zemlje na balkanskom putu. A neke od tih zemalja jednim okom gledaju ka Berlinu kako bi zatvorile svoje granice ukoliko to učini Nemačka. Takve najave već su se mogle čuti iz Hrvatske, Srbije, Bugarske i Rumunije.
Isto kao što prati svoj rejting, kancelarka osluškuje i poruke sa Balkana.
"Nemačka je svesna da ukoliko ona zatvori granice, najveća kriza će doći na Balkanu, da zemlje to ne mogu da izdrže", kaže Radičević.
Hoće li "mutti" (majka), kako Merkelovu zovu u Nemačkoj, izdržati očekivani milion izbeglica, zavisiće i od sprovođenja najnovijeg plana iz Brisela. Neke tačke iz tog plana već se osporavaju, umesto bolje koordinacije u zbrinjavanju izbeglica, najavljuju se nove ograde.
k
|
