 |
Standard: Izbeglička kriza destabilizuje jugoistočnu Evropu/Austrija gradi ogradu na granici sa Slovenijom/Vulin: Migranti neće trajno ostati u Srbiji, niti je to uslov
izvor: agencije foto: 28.10.2015
Standard: Izbeglička kriza destabilizuje jugoistočnu Evropu
Bilo bi opasno granicu zatvoriti počev od Slovenije ili Hrvatske, jer bi time Srbija, Makedonija i Grčka bile dovedene u potpuno nekontrolisanu situaciju, ocenjuje danas bečki dnevnik "Standard" i upozorava da su se odnosi u regionu pogoršali zbog izbegličke krize.
BEČ - Bilo bi opasno granicu zatvoriti počev od Slovenije ili Hrvatske, jer bi time Srbija, Makedonija i Grčka bile dovedene u potpuno nekontrolisanu situaciju, ocenjuje danas bečki dnevnik "Standard" i upozorava da su se odnosi u regionu pogoršali zbog izbegličke krize.
List piše da bi najmanje zlo bilo jačanje desnih političkih snaga i da su "opasnosti mnogo veće", jer bi "preopterećenje u migrantskoj krizi moglo dovesti do političke zloupotrebe, nasilja i rastuće nesigurnosti".
"Standard" navodi da su "Makedonija i Srbija ne samo siromašnije, već i nestabilnije od Grčke", i tvrdi da "tamošnje bezbednosne strukture nisu dorasle velikim krizama".
"Makedonska administracija je upravljana dubokim partijskim interesima, i može u svako doba biti upotrebljena za manipulacije", piše list.
Čerčil je Balkan okarakterisao kao "mekani stomak Evrope", odnosno mesto na kome je "stari kontinent" najranjiviji, a to je tačno i danas, navodi bečki list.
"Standard" ukazuje da je sredinom septembra moglo da se vidi na mađarskoj granici šta se dešava kada jedna zemlja zatvori granice, podsećajući da je grupa mladih, spremna na nasilje, počela da nasrće na policiju i pokušavala da na silu pređe preko granice.
"Ako se granice zatvaraju, onda samo od juga ka severu, u koordinaciji između Grčke i suseda Bugarske, Makedonije i Albanije, koja bi mogla biti deo sledeće rute. Pošto se radi o Šengenskim granicama, EU bi mogla da pomogne kao na granici prema Turskoj", podvlači "Standard".
Prema oceni austrijskog lista, sada je važno da se ne gleda u stranu već ozbiljno shvati preopterećenost, i strateški pametno i odgovorno reaguje kako se ne bi ugrozila stabilnost u srednjoj i jugoistočnoj Evropi.
Austrija gradi ogradu na granici sa Slovenijom
Austrija će izgraditi ogradu duž svoje granice sa Slovenijom, najavila je danas austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner.
BEČ - Austrija će izgraditi ogradu duž svoje granice sa Slovenijom, najavila je danas austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner.
"Tu se radi o obezbeđenju urednog, kontrolisanog ulaska u našu zemlju, a ne o zatvaranju granica", rekla je Mikl-Lajtner za austrijsku državnu televiziju Oe1.
Austrija, prema njenim rečima, mora preduzeti mere za slučaj pogoršanja situacije.
Proteklih dana, navela je ona, primećeno je da su pojedine grupe izbeglica postale sve nestrpljivije i bile agresivne.
Nemačkoj pokrajini Bavarska, čije vlasti poslednjih dana oštro kritikuju Austriju, Mikl-Lajtner je poručila da je najava Nemačke da neće proterivati Sirijce uticala na talas izbeglica.
"Signali izazivaju reakcije, a te reakcije osećamo mi", kazala je austrijska ministarka unutrašnjih poslova.
Ministar odbrane Gerald Klug kaže da "građevinske mere koje su naložene", mogu biti kontejneri ili privremena ograda kako bi se izbeglice mogle uređeno kontrolisati.
Klug je istakao da se, prilikom sprovođenja tih mera, ne sme izgubiti humanost, koja je "pogažena bodljikavom žicom u Mađarskoj".
Potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček izjasnila se protiv ograda i zidova na granicama.
Ona je, u izjavi austrijskoj državnoj televiziji ORF, kazala da je to pokazatelj neuspeha i da bi novac trebalo bolje iskoristiti i to za kontejnerski smeštaj za izbeglice.
Vulin: Migranti neće trajno ostati u Srbiji, niti je to uslov
Ministar Aleksandar Vulin odbacio je spekulacije da će 10.000 ili 15.000 migranata sa Bliskog istoka trajno ostati u našoj zemlji, dodajući da to nije postavljeno Srbiji kao uslov za nastavak evrointegracija
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin odbacio je večeras spekulacije da će 10.000 ili 15.000 migranata sa Bliskog istoka trajno ostati u našoj zemlji, dodajući da to nije postavljeno Srbiji kao uslov za nastavak evrointegracija.
On je najavio je da bi u četvrtak, 29. oktobra, trebalo da bude održana prva video konferencija predstavnika zemalja koje se nalaze na ruti kojom prolaze migranti i tom prilikom bi trebalo da budu dogovoreni prvi koraci u sprovođenju plana dogovorenog na mini samitu u Briselu.
"Mnoge stvari nisu dogovorene, dogovoreno je za sada da počnemo da radimo na olakšavanju posla jedni drugima", rekao je ministar gostujući u Upitniku na RTS.
Kako je kazao, Srbija će obezbediti privremene prihvatne centre, jer je dobar domaćin, navodeći da izbeglice trajna rešenja traže u Nemačkoj, Austriji, Svedškoj, a ne u balkanskim zemljama.
Upitan da li će kriterijumi za odlučivanje koliki će broj izbeglica primiti svaka od zemalja Zapadnog Balkana biti ekonomska snaga ili broj stanovnika, Vulin je odgovorio "sve zajedno".
Prema njegovim rečima, Srbija je najbolje organizovana i nastavila bi da se ponaša na isti način prema izbeglicama i da nije bilo samita u Briselu.
Na pitanje da li će, oni koji ne ostvare azil u zemljama EU biti vraćeni u Srbiju, ministar je rekao da se ništa neće raditi na stetu Srbije i da će se voditi računa da oni koji su registrovani u Srbiji, a ipak ne dobiju azil, neće biti automatski vraćeni kod nas.
"Dobili smo priznanje celog sveta zato što smo organizovani i što smo zaštitili naše granice. Na zahtev premijera Vučića u tekst plana nije ušao termin 'treće zemlje', već zemlje porekla, a to su zemlje Bliskog istoka, u koje će migranti biti vraćani", rekao je Vulin.
Ministar je rekao i da su u toku razgovori EU i Turske, gde je smešten ogroman broj migranata, ocenjujući da je ključ za rešenje u Turskoj, ali pre svega u Siriji i u Severnoj Africi.
Govoreći o pomoći EU, Vulin je rekao da Srbija nije dobila dovoljno pomoći, ali da ju je tražila i da očekuje više, jer u suprotnom neće biti prihvatnih centara.
Pomoćnica načelnika Granične policije Jelena Vasiljević istakla je da se još ne zna tačan datum dolaska Fronteksa na granicu, objasnivši da će njihov posao biti da nadgledaju prelazak i registraciju izbeglica.
Ona je istakla da nema indicija da u zemlju, među velikim brojem migranata, uđu teroristi.
"Upozorenja shvatamo ozbiljno, efikasni smo u radu sa migrantima, naročito u Preševu", rekla je ona i dodala da su u centrima i lekari i da nema opasnosti od zaraza.
Predsednik SNP-a Nenad Popović istakao je da je EU namenila Srbiji da bude potencijalni karantin za migrante, i ponovio stav da Srbija treba da izgradi zid prema Makedoniji i pošalje vojsku na granicu kako bi sprečila nekontrolisani priliv izbeglica.
On je naveo da oko 80 odsto migranata čine mladi muškarci, vojno sposobni, koji nisu siromašni.
"Zašto bismo primili 80 - 90 odsto onih kojima pomoć nije potrebna. Bolje da danas napravimo zid koji nas štiti nego da sutra plačemo na nekom zidu plača", rekao je Popović i dodao da u Evropi postoji veliki strah, kad je reč o talasu migranata, od terorista i od zaraznih bolesti
Vulin je, reagujući na njegov stav, rekao da je najlakše podilaziti strahovima ljudi i istakao da će Srbija, "ako se nešto bude dešavalo, braniti svoje interese".
k
|
