 |
Erjavec: Talas izbeglica neće stati tokom zime/Fronteks jača hrvatsko-srpsku granicu
izvor: agencije foto: beta 10.11.2015
Erjavec: Talas izbeglica neće stati tokom zime
Ministar inostranih poslova Slovenije Karl Erjavec ističe da talas izbeglica neće stati tokom zime i najavljuje da će njegova zemlja ubuduće vraćati migrante, te da neće prihvatiti izbeglice koje bi eventualno u Sloveniju proterivala Nemačka.
Karl Erjavec je rekao da se ne radi ni o kakvoj ogradi, već o tehničkoj barijeri, koja treba da omogući lakšu kontrolu izbegličkog talasa, kao i registraciju.
"U prošlosti je Hrvatska potpuno nekontrolisano slala grupe izbeglica u Sloveniju", objasnio je Erjavec u intervjuu bečkom dnevniku Prese.
Ministar je izrazio žaljenje što nije bilo moguće od Hrvatske, sve do samita EU - Zapadni Balkan u Briselu, dobijati informacije o izbeglicama.
Prema njegovim rečima, Hrvatska se sada pridržava dogovora i saopštava kada grupe izbeglica dolaze na granicu.
Na konstataciju da onda nisu potrebne barijere, Erjavec je naveo da će talas izbeglica još dugo potrajati.
"Ne trebaju nam te ograde da bi zatvorili granicu, već nam trebaju i zbog zaštite migranata, koji su nedavno dolazili plivajući rekama. Uz to Slovenija, kao država Šengena, mora štititi spoljnu granicu EU, a pritom u tim okolnostima, primeniti pooštrena sredstva. Ne možemo se ponašati kao Grčka", podvukao je Erjavec.
Prema njegovim rečima, tehnička barijera neće biti ograda čitavom dužinom, poput one između Hrvatske i Mađarske, već će imati mesta koja će ostati otvorena.
"Za osobe, koje imaju nekretnine na obe strane granice, ili rade mora biti očuvan normalan život. Tehnička barijera biće duga 80 kilometara", najavio je Erjavec.
Šef slovenačke diplomatije je rekao da ništa ne ukazuje na smanjenje talasa izbeglica na zimu.
Broj izbeglica neće opasti ni tokom zime, jer izbeglice i dalje dospevaju u Grčku, a odatle i tokom zime nije problem napredovanje ka Sloveniji, autobusom, vozom, objasnio je Erjavec, dodajući da samo kada Egejsko more postane nemirnije onda može, možda, doći do privremenog smanjenja talasa izbeglica, ali sigurno ne do potpunog prekida.
Erjavec je najavio da će Slovenija migrantima, koji ne ispunjavaju uslove za ulazak u šengenski prostor, zabraniti prolaz.
Upitan da li to znači da Slovenija namerava da vraća migrante koji ne dolaze iz Sirije, Erjavecje odgovorio da je problem što migranti često nemaju sa sobom dokumente, a pošto se radi o humanitarnoj krizi Slovenija do sada nikoga nije vraćala.
Erjavec je istakao da se ispostavilo da Šengenski sistem nije dorastao ekstremnim situacijama, te da EU mora, kao i u finansijskoj krizi, progurati nove pravne mehanizme.
Prema njegovim rečima neophodno je da pravni okvir svima koji su ugroženi garantuje zaštitu i istovremeno spreči zloupotrebu.
"Mora biti obezbeđeno da džihadisti povratnici iz Sirije mogu biti zaustavljeni", dodao je Erjavec.
Odluka Nemačke da ponovo primenjuje Dablinska pravila neće imati nikakav uticaj na Sloveniju, uveren je ministar spoljnih poslova Slovenije.
Kako kaže, Slovenija je samo tranzitna zemlja, i nije prva zemlja EU na čije tlo dolaze izbeglice.
"Kada bi Nemačka htela da vraća izbeglice u Sloveniju mi ih ne bi prihvatili", podvukao je Erjavec.
Ministar je preneo da Slovenija trenutno ima 2.500 objekata za smeštaj izbeglica, koji će biti povećani na 7.000, ali, ako tokom zime bude dospelo 30.000 izbeglica, to bi izazvalo probleme.
Erjavec je kazao da se nada da neće doći do tih problema, izuzev ako Nemačka odluči da više ne prima izbeglice.
Šef slovenačke diplomatije ističe da, za rešenje krize, treba najpre pronaći političku soluciju za rat u Siriji, te EU mora postići rezultate u pregovorima sa Turskom o zaštiti granica, kao i podržati Grčku.
"Ako želimo očuvati Šengenski prostor moraju sve zemlje EU pomoći da grčka granica bude zaštićena", kazao je Erjavec.
Fronteks jača hrvatsko-srpsku granicu
Agencija Fronteks za nadzor spoljnih granica EU pomoći će Hrvatskoj u zaštiti granice sa Srbijom od nekontrolisanog priliva izbeglica. Fronteks će pomoći i Bugarskoj da s istim ciljem pojača nadzor međe s Turskom.
Zemlje Evropske unije obećale su da će dati dodatnih 320 graničnih stražara za jačanje zajedničke operacije "Posejdon" kojom se štite grčke pomorske granice prema Turskoj, dok su članice EU Sloveniji već poslale 182 od 400 obećanih policajaca kao pomoć za obezbeđenje granice od ilegalnih migranata.
To je, navodi se u izveštaju Evropske komisije u Briselu, saopšteno juče u video-razmeni informacija između visokih zvaničnika država na zapadnobalkanskom putu izbeglica, koji su treći put razmotrili sprovođenje 17 tačaka nedavnog dogovora vođa zemalja EU i Srbije i drugih država Zapadnog Balkana o hitnim koracima za rešavanje izbegličke krize.
Takođe je rečeno da je Slovenija visoke zvaničnike država na "zapadnobalkanskom putu izbeglica" u video-konferenciji obavestila o podizanju žičane ograde prema Hrvatskoj.
Predstavnici Fronteksa na video-konferenciji izvestili su o merama koje je nužno preduzeti da se ojača prisustvo pripadnika ove agencije EU na "zapadnobalkanskom putu izbeglica", uz upućivanje dodatnih snaga za obezbeđivanje grčkih granica od očekivanog sve većeg i dosad nekontrolisanog priliva izbeglica iz ratova u Siriji i Iraku, ali i migranata koji u EU dolaze iz materijalnih razloga.
Fronteks je dosad mobilisao 775 graničnih policajaca na grčke granice, a sad su članice EU obećale da će poslati još 320 graničnih stražara kako bi se zaustavio prodor imigranata iz Turske.
Takođe je rečeno da su vlasti u Skoplju u kontaktima s vladom u Atini radi preduzimanja mera za čvršći nadzor grčko-makedonske granice i znatno uređeniji priliv imigranata.
Tokom video-konferencije je "ukazano i na potrebu da se povećaju smeštajni kapaciteti za izbeglice duž ‘ezapadnobalkanskog puta' i u Grčkoj, kao i na nužnost da se omogući duži boravak imigranata duž tog puta".
Na samitu Evropska unija i Zapadni Balkan 25. oktobra u Briselu je dogovoreno da se duž puta migranata od Grčke preko Zapadnog Balkana i članica EU uspostavi 100.000 mesta za privremeno zbrinjavanje izbeglica u vreme nadolazeće zime, a od čega će 50.000 mesta biti na Zapadnom Balkanu.
Takođe je dogovoreno da će osetno biti ojačane spoljne granice EU prema Turskoj i uspostavljene takozvane "vruće kontrolne tačke" za utvrđivanje ko su izbeglice iz ratova, a ko ekonomski migranti koji ne mogu dobiti azil, čime bi se obuzdao ogroman priliv imigranata koji ni tranzitne ni zemlje prijema u EU više ne mogu da prihvate.
k
|
