|
Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu saopštiće danas prvu, prvostepenu presudu za oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije (JSO), novembra 2001. godine.
Suđenje je završeno 28. juna, nakon više od pet i po godina.
Mada će dobiti formalan epilog, oni koji su ovaj slučaj pratili od početka, ne očekuju i da će se dobiti odgovori na mnoga otvorena pitanja – pre svega na vezu tog događaja sa ubistvom premijera Srbije Zorana Đinđića koje je deo istih aktera izveo godinu i po dana kasnije.
Prema optužnici, JSO je od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazala poslušnost komandi, povukla pripadnike u njihov centar oko 150 kilometara severno od Beograda u mestu Kula, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine pobunu.
Operativni deo JSO tada je borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata blokirao autoput – 10. novembra autoput Novi Sad - Subotica, a dva dana kasnije autoput kroz Beograd, sa novobeogradske strane mosta Gazela.
Na taj način je, kako se navodi u optužnici, "vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora Državne bezbednosti (DB) Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića".
U optužnici se ističe i da su takvim postupanjem Jedinice, neposredno bili ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje.
"Nažalost, mislim da se neće staviti tačka, kakva god bila presuda", rekao je uoči njenog saopštavanja novinar nedeljnika NIN, Vuk Cvijić. Slučaj je pred sudom već duže od pet godina, ali, kako ističe Cvijić "sudi se samo neposrednim izvršiocima iz JSO koji su, sa svojom komandom, slušali naređenja".
U slučaju "Pobuna JSO" optuženi su bivši komandanti te jedinice Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović, koji u požarevačkom zatvoru izdržavaju maksimalne kazne zatvora zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.
Optužen je i Dušan Maričić, koji služi višedecenijsku kaznu kao pripadnik grupe koja je uoči septembarskih izbora 2000. godine otela i ubila nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića.
Za pobunu se tereti još pet pripadnika JSO koji se brane sa slobode.
"JSO je bila udarna pesnica režima Slobodana Miloševića i bila je pod striktnom kontrolom Državne bezbednosti. To je jedinica u koju je najviše materijalno ulagano i imala je najsavremeniju opremu za vreme Miloševića", podseća Cvijić.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je predložilo da Ulemek bude osuđen na kaznu od 12 godina zatvora zbog organizovanja oružane pobune, iako nije bio na čelu JSO u vreme pobune, ali je, prema stavu Tužilaštva, imao uticaj na jedinicu koja je bila u sastavu Resora državne bezbednosti.
Za Zvezdana Jovanovića Tužilaštvo je predložilo kaznu od deset godina zatvora, dok je za Miću Petrakovića i Dragoslava Krsmanovića tražilo po pet godina zatvora. Za Veselina Lečića predložilo je četiri godine zatvora, a za Dragišu Rodića i Vladimira Potića po tri godine zatvora.
Što se tiče Dušana Maričića, medicinskim veštačenjem je ocenjeno da nije sposoban da prati suđenje, pa je postupak protiv njega razdvojen.
Formalni razlog za pobunu JSO bilo je hapšenje braće Nenada i Predraga Banovića, optuženih pred haškim Tribunalom za zločine u logoru Keraterm kod Prijedora, a Jedinica je navodno bila protiv saradnje s Hagom.
Osim toga, pripadnici JSO su za vreme pobune izneli i zahteve koji se mogu smatrati političkim, a koji su uključivali i onaj o donošenju zakona o saradnji sa Hagom, za šta se zalagala i Demokratska stranka Srbije tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Vojislava Koštunice.
Mada su pripadnici Jedinice na ulicu izašli u uniformama, naoružani i uz korišćenje borbenih vozila, Koštunica je tada, na konferenciji za medije citirao Milorada Ulemeka, ne pominjući ga po imenu, "da i lekari štrajkuju u mantilima", što je u delu javnosti tumačeno kao podrška oružanoj pobuni.
"Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koju imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća", rekao je Vojislav Koštunica.
Milorad Ulemek je u završnoj reči naveo da tokom suđenja nije video nijedan dokaz da se radilo o oružanoj pobuni insistirajući na tome da je u pitanju bio samo protest.
Pobuna JSO je okončana nakon što je Zoran Đinđić pristao na kompromis i smenio načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića, a na njihova mesta postavio Andriju Savića i Milorada Bracanovića, inače bliskog Miloradu Ulemeku.
Bracanović je 2007. godine bio osuđen na dve godine zatvora zbog prikrivanja krivičnog dela, na suđenju u slučaju za ubistvo Ivana Stambolića.
U martu 2003. godine, Đinđića su, u saradnji sa pripadnicima kriminalnog zemunskog klana, ubili neki od istih aktera koji danas čekaju presudu za pobunu, a sama pobuna se označava kao događaj koji je bio uvod u ubistvo premijera.
"Sve je to neka vrsta dešavanja, uvertira, koja je dovela do ubistva premijera Zorana Đinđića, niz tih događaja koji su međusobno povezani... Ali, ja na žalost ne vidim da se ovom presudom i ovim postupkom to razjašnjava", kaže Cvijić.
Takođe, krajem 2010. godine, majka i sestra ubijenog premijera Zorana Đinđića podnele su krivične prijave protiv Ulemeka, ali i protiv Vojislava Koštunice i šefa Vojne službe bezbednosti Aca Tomića zbog pobune Crvenih beretki.
Tomić je smenjen u aprilu 2003. godine, nepunih mesec dana po ubistvu premijera, a dan po smeni je i uhapšen u okviru policijske akcije "Sablja". Njegovo ime bilo je jedno od 44 na optužnici Specijalnog tužilaštva u postupku za ubistvo premijera, ali je usled nedostatka dokaza optužnica povučena, a država je Tomiću isplatila visoku novčanu odštetu.
Prijave majke ubijenog premijera Mile Đinđić (preminula u martu 2016. godine) i njegove sestre Gordane Đinđić Filipović, podnete su i protiv Zvezdana Jovanovića i pet nekadašnjih članova komande JSO-a. Prijavu su podnele preko advokata Srđe Popovića, koji je u međuvremenu preminuo.
Srđa Popović je u vreme podnošenja krivične prijave naveo da je "pobuna bila uvod u ubistvo premijera".
Optužnica za pobunu Jedinice za specijalne operacije podignuta je 8. marta 2012. godine, a suđenje je počelo u oktobru te godine.
Optužnica je obuhvatila samo direktne učesnike, a Koštunica nije saslušan ni u svojstvu svedoka.
Austrijski prioriteti u EU, šta Srbija može da očekuje?
Konkretni planovi za centre za povratnike izvan EU
Britanija udvostručuje sredstva za stabilnost Z. Balkana/Stupar o Samitu: Zamajavanje lidera Zapadnog Balkana
Vučić: Ponudiću rešenje, a narod će biti vrhovni sudija
U porastu broj izbeglica i migranata koji dolaze u Srbiju
Nema novih susreta u Briselu
Vučić: Šta god da uradimo, mora referendum, Srbi da odluče
Berlinski proces u Londonu: Bezbednost pre ekonomije
Jeremić: Sporazum o osnivanju Saveza za Srbiju spreman za potpisivanje, ključna tačka Kosovo
Milijardu evra za brzu prugu
Od 600.000 novih radnih mesta na ZB, dve trećine u Srbiji
Iduće nedelje u Londonu Samit ZB u okiviru Berlinskog procesa
|
