|
Zvaničan Beč je prve dane predsedavanja EU iskoristio za pokretanje plana za rešavanje migrantske krize.
Najpre je u Brisel upućen dokument od devet strana, u kojem se predlaže da se zahtevi za azil više ne prihvataju na teritoriji EU.
Tom dokumentu sledila je sada pisana osnova za diskusiju iz Ministarstva unutrašnjih poslova o tome kako treba postupati sa podnosiocima zahteva za azil koji su dobili negativne odgovore.
Prema pisanju bečkog dnevnikaStandard,ti centri za povratnike treba da budu usposatvljeni van EU, u trećim državama.
U te centre treba da se prebace svi stranci koji su dobili odbijenicu, a koje je nemoguće proterati u njihovu zemlju porekla zbog nepostojeće spremnosti za saradnjom te zemlje ili same osobe.
To bi pogodilo veliki broj osoba koje de fakto trenutno nije moguće proterati.
Austrija smatra da u te centre treba proterati i osobe koje su podnele zahtev za boravak.
Dokument iz Beča predat je Odboru za migrantska, granična i azilantska pitanja Saveta EU, gde je pokrenuta diskusija.
U predloženim centrima treba da se primenjuju "evropski standardi" i da budu poštovana "evropska i međunarodna ljudska prava". Takođe, u tim centrima trebalo bi da se nudi savetovanje za povratak i projekti reintegracije.
Pošto je već više država, koje su u poslednje vreme pominjane, odbile uspostavljanje takvih centara, sužen je krug država koje dolaze u obzir.
Britanija udvostručuje sredstva za stabilnost Z. Balkana/Stupar o Samitu: Zamajavanje lidera Zapadnog Balkana
Vučić: Ponudiću rešenje, a narod će biti vrhovni sudija
U porastu broj izbeglica i migranata koji dolaze u Srbiju
Nema novih susreta u Briselu
Vučić: Šta god da uradimo, mora referendum, Srbi da odluče
Berlinski proces u Londonu: Bezbednost pre ekonomije
Jeremić: Sporazum o osnivanju Saveza za Srbiju spreman za potpisivanje, ključna tačka Kosovo
Milijardu evra za brzu prugu
Od 600.000 novih radnih mesta na ZB, dve trećine u Srbiji
Iduće nedelje u Londonu Samit ZB u okiviru Berlinskog procesa
|
