|
Mađarska policija vratila u Srbiju više od 80 migranata
Mađarska policija vratila je u Srbiju 84 izbeglice koje su najverovatnije ilegalno ušle u tu zemlju, saopšteno je danas.
Mađarska policija navodi da je grupa od 84 državljana Pakistana i Avganistana zatečena sinoć oko 20.45 časova u okolini pograničnog mesta Ašothalom.
Izbeglice, kako se navodi, kod sebe nisu imali lična dokumenta niti dokumenta koja dokazuju da u Mađarskoj borave legalno, zbog čega su sprovedeni do granične ograde sa Srbijom.
U kombiju krijumčario 32 migranata
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, u odvojenim akcijama, presekli su dva lanca krijumčarenja ljudi i pronašli 41 iregularnog migranta, saopšteno je iz MUP-a Srbije. Grupa od devet migranata, državljana Pakistana, Sirije i Avganistana, pronađena je sinoć u blizini jednog hotela kod autobuske stanice i u kući na Voždovcu.
Protiv 54-godišnje vlasnice kuće, koja je držala ove migrante, biće podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
U drugoj akciji, saobraćajna policija je u kombi vozilu novopazarske registracije zatekla 32 državljana Avganistana, koje je prevozio 38-godišnji Kragujevčanin, navodi se u saopštenju.
Migranti su otkriveni prilikom kontrole na naplatnoj rampi "Bubanj potok". Protiv vozača kombija, po nalogu nadležnog tužioca, biće podneta krivična prijava u redovnom postupku, navodi se u saopštenju.
Nemačka predlaže EU propise za lakšu deportaciju migranata
Nemački zvaničnici predložili su da Evropska unija ublaži neke mere zaštite ljudskih prava kako bi više tražilaca azila moglo da bude deportovano dok se čeka da se njihovi zahtevi reše, navodi se u novom radnom dokumentu. To je samo jedan od mnogih dokumenata koji se razmatraju u Briselu dok EU, s obzirom da je od početka 2015. primila više od 1,3 miliona migranata i izbeglica, nastoji da im oteža da uđu i ostanu u bloku. Predloženo bi se aktiviralo, kako se navodi, samo u slučaju "masovnog priliva" ljudi u EU.
"To je još jedan deo napora da se ojača readmisija ljudi bez obzira odakle su došli", rekao je jedan briselski diplomata za radni dokument.
Sporazum kojim se omogućava vraćanje tražilaca azila EU ima samo sa Turskom. Ukoliko predlog bude odobren, takvi transferi će biti mogući i na druga mesta, uključujući jug Mediterana, kažu diplomate.
EU već razgovara sa Libijom, Tunisom i Egiptom o zauzdavanju migracije u Evropu.
I dok u EU kažu da imaju pravo da vrate sve ekonomske migrante ako to odluče, postojećim propisima o ljudskim pravima predviđeno je da tražioci azila dok čekaju da se o njihovim zahtevima za azil odluči mogu da budu deportovani samo u zemlje koje ispunjavaju određene uslove.
U radnom dokumentu, u koji je imala uvid agencija Rojters, među tim uslovima pobrojani su bezbednost od pretnji i progona, humani uslovi prijema i barem delimičan pristup zdravstvenoj nezi, obrazovanju i tržištu rada. Kako se navodi, u nekim delovima je to više od osnovne zaštite predviđene Ženevskom konvencijom o statusu izbeglica i evropskom Poveljom o osnovnim pravima.
Nije precizirano koji bi od tih uslova mogao da bude uklonjen, ali je istaknuto da će masovna proterivanja i dalje biti zabranjena i da će zemlje prijema i dalje morati da garantuju pristojne uslove života za deportovane tražioce azila.
Takođe bi trebalo da se poštuje tzv. zabrana vraćanja žrtava, odnosno mogućnost da EU deportuje ljude na mesta na kojima bi njihovi životi mogli da budu ugroženi.
Sigurne zone
Novi predlog uključuje opciju priznavanja određenih regiona a ne celih država, što je sada slučaj, za pogodne da u njih mogu da budu vraćeni ljudi, uključujući tražioce azila.
Zvaničnici EU, prenosi 22. februara EurActiv.com, priznaju da razmatraju koncept "sigurnih zona" koji podrazumeva slanje ljudi u određene regije zemalja za koje se inače smatra da je situacija u njima previše opasna.
"Ti planovi izokreću međunarodne propise o izbeglicama ... To je potpuna izdaja, nehumano", prokomentarisala je dokument evroposlanica iz grupe Zelenih Ska Keler (Keller).
Evropska komisija nije komentarisala predloženi dokument.
"Nije reč o izgradnji 'Evrope tvrđave'. Reč je o borbi protiv ilegalne imigacije, koja je već koštala života hiljade ljudi, i o regulisanom sistemu legalne admisije u kombinaciji sa humanim uslovima života osiguranim od strane EU u trećim zemljama", navodi se u dokumentu.
Sporazum o zaustavljaju ilegalne imigracije EU-Turska iz 2016, koji uključuje odredbe o vraćanju tražilaca azila koji su stigli u Evropu preko Turske, znatno je smanjio broj prispelih i u radnom dokumentu se navodi da taj sporazum treba da posluži kao šema za buduće.
Međutim, sporazum sa Turskom kritkuju borci za ljudska prava jer se njime umanjuju osnovna prava. Kritičari takođe kažu da se njegovom primenom dovode u opasnost ljudski životi.
U dokumentu se ističe i da bi širenje mogućnosti za deportaciju tražilaca azila obeshrabrilo krijumčarenje ljudi.
EU bi, kako se dodaje, obezbedila sredstva za unapređenje uslova života izbeglica i migranata vraćenih u treće zemlje.
|
