|
Samo za prvih pet meseci ove godine u Srbiji je prijavljen nestanak 471 deteta. Gotovo trostruko veći broj (1.334) prijavljen je prošle godine. Posebno zabrinjavajući podatak jeste da osmoro nestale dece do danas nije pronađeno.
Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić” i otac ubijene devojčice Tijane, smatra da je broj nestale dece i maloletnika alarm za društvo u našoj zemlji. O mnogim nestancima, kaže on, javnost gotovo da ništa i ne zna, a za one koje čuje, sazna uglavnom zahvaljujući angažovanosti članova porodice. Prava potraga, smatra Jurić, počinje kada se informacija o nestanku objavi na društvenim mrežama ili u medijima.
– Ipak, prvi korak kada dete ili odrasla osoba nestane treba da bude pozivanje policije. Istraga počinje momentom davanja izjave i podataka o nestalom u najbližoj stanici policije i ona zavisi od individualnih okolnosti svakog slučaja ponaosob. Važno je da oni koji prijavljuju nestanak policiji pruže sve raspoložive podatke i detalje koji mogu da pomognu da se istraga ubrza i okonča pronalaženjem osobe u najkraćem roku – smatra Igor Jurić.
Praksa fondacije pokazala je da ljudi nestaju iz raznih razloga – namernih, nenamernih, prisilnih. Najšire posmatrano, uzroci mogu da budu anksioznost, depresija i druge mentalne bolesti, demencija, nesporazumi i sukobi u porodici, beskućništvo, nasilje u porodici, zločin…
– Kod mladih, naročito u periodu puberteta, karakteristični su odlasci od kuće zbog porodičnih sukoba, emotivnih problema, loše komunikacije s članovima porodice, suočavanja s problemima u društvu. Iako se u takvim situacijama mladi vraćaju kući, nijedan nestanak ne sme da se smatra manje nebezbednim od drugog. Gotovo svakodnevno prete opasnosti savremenog društva u kojem je prisutna i razvijena pedofilija, trgovina ljudima koja sobom nosi seksualnu ili radnu eksploataciju, trgovinu organima – iznosi podatke iz prakse Jurić.
Zbog opasnosti koje vrebaju, ali i da bi podigli svest društva o problemu nestanka ljudi i onoga s čim se oni i njihove porodice suočavaju, fondacija je prošle godine pokrenula Registar nestalih osoba u Srbiji. Njegov cilj je, objašnjava Jurić, da se broj nestalih učini vidljivim za populaciju jer, kako kaže, podaci i njihove fotografije, osim policiji, nikome drugom nisu dostupni.
– Fondacija zastupa stav da ovakvim pristupom podacima o nestalim osobama, koji nije otvoren, javnost ne može da se uključi u potragu i doprinese pronalasku nestalih, pre svega maloletnih – objašnjava naš sagovornik.
Veliki korak u pronalaženju nestale dece, smatra Jurić, bilo bi i uvođenje „čajld alert” sistema koji već postoji u 12 evropskih država i koji se pokreće kada postoji realna procena da je nestalo dete u opasnosti.
– Mehanizam „čajld alert” podrazumeva skup informacija koje se hitno i istovremeno plasiraju kroz što više kanala komunikacije kako bi celokupna javnost u vrlo kratkom roku bila obaveštena o nestanku deteta, njegovom izgledu i osobenostima. Ovaj sistem na vrlo otvoren način obaveštava javnost koje je dete nestalo, kada i gde je poslednji put viđeno, šta je na sebi imalo obučeno i kome treba da se obrate u slučaju da zapaze i prepoznaju dete – objašnjava Jurić.
Za ovakav sistem „uzbunjivanja” zalaže se i nevladina organizacija „Astra” posvećena borbi protiv trgovine ljudima. Katarina Ivanović iz ove organizacije kaže da su se prethodnih godina obraćali mnogim relevantnim državnim institucijama u vezi sa uvođenjem „čajld alerta”, ali da je, posle dva održana sastanka, sve stalo. Ovakav sistem obaveštavanja je čak, napominje, jedna od aktivnosti predviđena poglavljem 24.
Ona navodi i da u prethodnim godinama nije bilo slučajeva gde su nestanci dece povezivani sa trgovinom ljudima.
– Uvek, međutim, postoji rizik. Zbog toga apelujemo da se sa decom radi na prevenciji, da se na adekvatan način informišu o trgovini ljudima, kao i na prepoznavanju rizika trgovine. Postoje „gurajući faktori” (na primer nesuglasice sa roditeljima) pomoću kojih se dolazi do žrtava trgovine ljudima. Takođe, mora da se uzme u obzir i činjenica da su polovina od ukupnog broja identifikovanih žrtava trgovine deca – kaže Ivanovićeva.
Najveći broj informacija o trgovini ljudima stiže preko broja 116000, ali i preko telefona otvorenog za podršku žrtvama trgovine ljudima. Od 2012. kada je telefon počeo da radi do danas, „Astra” je primila više od 2.000 poziva u vezi s nestalom decom.
Od Biljane ni glasa
Punih 30 meseci traje potraga za Biljanom Đorić (22) iz Mataruške Banje kod Kraljeva, studentkinjom Ekonomskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, koja je nestala još 2. decembra 2015. Njeni roditelji kažu da od Biljane nema „ni traga ni glasa”. Pitaju da li je moglo drugačije.
– Biljana je bila odlična učenica i vedra devojka. Da li smo mi pogrešili negde, da li je reč o „pustom internetu”… Svi su alarmirani dva dana nakon što je Biljana nestala, ali uzalud. Čini mi se kao i da je kraljevačka policija zakazala – navodi za naš list Goran Đorić, otac nestale devojke.
Šta planira Kina u Evropi i na Balkanu?
Porošenko sa Vučićem
Etihad ervejz ostaje u Er Srbiji
Vučić sa Hanom o Kosovu: Ne nalazimo se u lakoj situaciji
Zvaničnici EU: Menjanje formata bi poremetilo dijalog Beograd-Priština
UNHCR: Omogućiti da u Srbiji ostanu migranti koji to žele
Dogovor lidera EU od Srbije i Balkana pravi tampon zonu za migrante
SAD očekuju rešenje slučaja Bitići, Srbija tvrdi da radi na tome
Prva godina prve premijerke Srbije
Srbija zarobljena u bezakonju
Samit EU: Turskoj još tri milijarde evra, Balkan bitan za blokadu imigracije/Merkel: Grčka i Španija će preuzeti nazad migrante
Evropljani postigli dogovor o migracijama
|
