Nije Dragan nikakav Indijana Džons. Daleko je od profesorske katedre kao od blaga za kojim neumorno traga. A ipak, kad namiri životinje i završi sa nadničenjem, na glavu natakne šešir, u gepek spakuje detektor metala i ašov i kreće u potragu za skrivenim hajdučkim blagom i zaboravljenim rimskim zlatom po bespućima istočne Srbije.
Njegova baza je Selačko. Malo selo između Knjaževca i Zaječara, nedaleko od granice sa Bugarskom i dovoljno daleko od puta da ovde niko ne dolazi slučajno. Kamene kuće koje još preovlađuju i šuma koja sa obe strane grli skromni seoski put odlična su scenografija za priču o lovcima na blago. Mitova i sanjara bar u istočnoj Srbiji nikada nije manjkalo.
Dragan Milutinović je u Selačko došao iz Bosne sredinom devedesetih godina. Od tada važi za glavnog seoskog pomoćnika - kad god zatreba on je tu da se prihvati nekog posla. A kad sedne da se odmori, otvori pivo i uvek progovori o svojoj najvećoj strasti - potrazi za skrivenim blagom.
- Samo od bugarske granice naovamo ima više od trideset rimskih karaula. Oko njih se traga za antičkim predmetima, skrivenim rimskim dragocenostima, ali i hajdučkim plenom koji su pljačkaške družine često sakrivale na takvim mestima - priča Dragan. - Nisam ja jedini koji kopa. U Knjaževcu ih ima desetak, u Zaječaru tridesetak. Dolaze i iz drugih mesta, tragaju i u Bugarskoj.
Kao u avanturističkim romanima i jeftinim stripovima, među tragačima kruže različiti zapisi i mape. Prepisivane i preštampavane, ali i "originalne" - pisane krvlju na štavljenoj ovčijoj koži. "Najpouzdanije" su one koje stižu iz Bugarske, navodno iz nekog manastira u blizini Vidina. Priča se da je tu bilo hajdučko utočište i da je nemali harambaša tu ispustio dušu i ostavio svedočanstvo o dragocenostima koje je za života opljačkao. Žitelji tog kraja dosetili su se da mogu dobro da zarade na zlatnoj groznici i bez ašova. Sami prave razne mape i prodaju ih tragačima iz Srbije. Oni kupe mapu, plate nekom Bugarinu da prevede tekst, a kad dođu na obeleženo mesto - ništa. Ni ćupa, ni zlata.
- Jedna od legendi koje su najživlje među "zlatarima" jeste ona o rimskom bunaru na Vetrenu, vrhu iznad Selačkog - otkriva Dragan. - Na njemu su tragovi tri rimska utvrđenja, a negde između njih je i rimski bunar dubok tridesetak metara. Kažu da je rimska postaja bežeći pred naletom bugarskih varvara u taj bunar sakrila sve dragocenosti iz logora. Decenijama se bezuspešnno traga za tim bunarom.
Bez daha Dragan ređa legendu za legendom istom brzinom kojom se prazni boca piva pre njim. Priča o četiri kamiona sa umetninama i zlatom iz Bugarske koje su, bežeći u suton Drugog svetskog rata, nemački oficiri poneli sa sobom. Nisu, kaže, stigli daleko. Negde između Kamenice i Gabrovnice gotovo svi su pobijeni. Uspeli su pre toga da sakriju opljačkano blago. Jedini trag do tih dragocenosti danas je deo mape koju je sačuvao i godinama kasnije u ove krajeve doneo jedan od preživelih nacističkih oficira. Nedovoljno da bilo koga dovode do skrivenog tovara, dovoljno da raspali maštu desetinama ovdašnjih lovaca na blago.
- Nalazio sam ponešto, ali ništa veliko - priča Dragan. - Rimske novčiće i figure. Jednom, kod Kalne, čitavog dana pretražujemo i ništa. Ja se naslonim na neku stenu da se odmorim, slučajno prislonim detektor za metal kad on zapišti kao lud. Ja opet, on opet. Uzmem malj i bup. Stena puče, a iz šupljine bakrenjaka koliko hoćeš. Pun ranac smo sakupili. Prodali smo to posle nekim numizmatičarima iz Niša. Onda odem u Knjaževac u prodavnicu, pokupujem stvari za decu, natovarim se ko magare, a kad dođem kući žena me pita - otkud ti pare. Ima ih koji su dobro prošli, ali o tome se ćuti. Samo vidiš da jednog dana da dođe u novim kolima, a do juče bio siroma' ko i mi.
BLAGO POPA MARTINA
Decenijama, od Niša do Sofije, živi legenda o blagu popa Martina. Sveštenik koji je služio negde u istočnoj Srbiji imao je ženu nadaleko čuvenu po lepoti.
- Tu ženu oteo mu je neki turski aga i on se tad odmetnuo i sa svojom družinom počeo da pljačka i ubija Turke - priča Dragan. - Kažu da je pred smrt deo ogromnog blaga koje je opljačkao sakrio i ostavio u amanet da se iskoristi kad Srbi ustanu na Turke. Ostavio je tri zapisa o tome, ali je samo jedan sačuvan. Riznica popa Martina do danas nije pronađena, ali se i dalje za njom uporno traga.
ZAKOPANE ZLATNE KOČIJE
- Kod Pirota, negde na starom karavanskom putu, nalazi se grobnica nekog drevnog vladara i njegovog sina u kojoj su zakopane čak i zlatne kočije. Kada bi se to blago našlo, čitava Srbija ne bi morala da radi narednih pet godina - priča sa entuzijazmom koji ne pada ni pred činjenicom da od silnog kopanja i mapa, bar zvanično, još niko nije video neku veliku vajdu - priča Dragan Milutinović.
