glavniBanner
second_button second_button second_button second_button second_button second_button second_button second_button second_button

 

Homepage Übersetzung  

av666 protest5 radojicic
Dragan-Covic bg bogdan8 gomolava djokovic000000000 sale8888

Second Second Second Second Second Second Second Second Second

Neophodna biometrijska baza podataka o migrantima

izvor: agencije  foto:                                                                                              09.06.2018.

migranti-4

Sarajevo– Učesnici ministarske konferencije „Suočavanje s migracionim izazovima u regionu”, održane juče u Sarajevu, složili su se da je potreban zajednički pristup u rešavanju migrantske krize ukoliko se želi izbeći negativno iskustvo iz 2015. godine kada je migrantska kriza eskalirala. Njihov zajednički stav je, kako je novinarima preneo ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić, da države moraju stvoriti bazu i registraciju biometrijskih podataka migranata koja bi bila kompatibilna sa bazama u Evropskoj uniji.

U kratkom obraćanju novinarima Mektić je podsetio na negativna iskustva iz 2015. godine kada su se razmenjivali podaci između država i ni u jednoj od njih ništa nije bilo alarmantno, a onda se jedan dan na stanici u Bukureštu pojavilo pet do šest hiljada migranata.

Svi se moramo osvestiti i vratiti realnim činjenicama i stvari posmatrati onako kakve jesu, kako nam se to ne bi ponovilo”, kazao je Mektić.

Dogovorili smo se, dodao je on, da svaka država mora stvoriti vlastitu bazu biometrijskih podataka migranata koja bi bila kompatibilna sa bazama u regionu, ali i sa onima u EU. Na taj način, kaže, moći će se proveravati da li je neka od tih osoba ranije boravila na prostoru Evrope i da li je već podnosila zahtev za azil i pod kojim imenom. „Kada je u pitanju ta registracija, videćemo da li je moguće da mi sa zapadnog Balkana postanemo deo Fronteksa pošto smo mi još uvek u nekoj fazi potpisivanja operativnog sporazuma sa tom agencijom”, rekao je Mektić naglašavajući kako je u situaciji u kojoj je jako bitno i poštovanje bilateralnih i svih drugih sporazuma o povratku i vraćanju migranata po osnovu readmisije.

Ministar bezbednosti BiH i ranije je upozoravao da je primena sporazuma o readmisiji „u ozbiljnoj krizi” i da zemlje „ne žele da prihvate policijsku zabelešku da je migrant pronađen neposredno uz granicu, kao dovoljan dokaz da je došao iz njihove zemlje i da treba da bude vraćen tamo”. Poseban problem, prema njegovim rečima, predstavljaju i državljani Irana kojima je Srbija ukinula vize.

Osim baze biometrijskih podataka i poštovanja sporazuma o readmisiji, Mektić je juče ukazao i na preku potrebu jačanja kapaciteta graničnih službi, kako bi bile što efikasnije.

Ministarka za ljudska prava i izbeglice BiH Semiha Borovac rekla je da BiH „mora stvoriti sve uslove da se postojećim migrantima pruži humanitarna pomoć”, te da je jedan od prioriteta „otvaranje smeštajnih kapaciteta”, poput onog u Salakovcu.

Državni ministar MUP-a Slovenije Boštjan Šefić izjavio je da je njegova zemlja još od 2015. godine pratila migrantsku krizu i da je upozoravala da postoji velika verovatnoća da će se pojaviti neka nova ruta, što se „nažalost i dogodilo”. „Mislim da je krajnje vreme da svi zajedno obezbedimo da migracije budu pod kontrolom”, naglasio je Šefić i podsetio da je jedan od zaključaka na sastanku direktora policijskih agencija iz regiona, održanog dan ranije na Brdu kod Kranja, bio da je „potrebno uspostaviti otvorenu i stalnu komunikaciju između svih policijskih agencija u širem regionu, ali i u EU, kako bi podaci bili upotrebljivi i kako bi svaka zemlja preduzela sve mere za koje je zadužena”.

Na istom tom sastanku, prema njegovim navodima, zaključeno je i to da „treba zaustaviti migracije na spoljnim granicama EU, te snažnije i bolje organizovati vraćanje migranata u njihove zemlje”.

Šefić nije mogao da kaže da li su ili ne tačne informacije da članice EU razmatraju mogućnost da novi centar za okupljanje migranata bude BiH. „To prvi put čujem”, rekao je on.

Šef kriminalističke policije Austrije Franc Lang izjavio je kako mu je već tri godine poznata ideja o formiranju određenih centara van EU u kojima bi se vršila registracija migranata i čekao azil. U tom smislu, napomenuo je on, pominjale su se zemlje kao što su Egipat i Ukrajina, jer je „ideja bila da centri budu što bliže izvoru migracijskih kretanja”.

 

 

Čović ponovo kandidat za hrvatskog člana Predsedništva BiH

Erdogan jača uticaj Turske na Zapadnom Balkanu

Erdogan u Sarajevu: Pozivi na jedinstvo, saradnja sa Srbijom i gulenisti

Novo čekanje BiH na putu EU

Nastavak vladavine 'dinastije' Izetbegović?

Migrantski kamp u centru Sarajeva/Ahmetović pozvao građane na solidarnost sa migrantima

Erdoganova poseta Sarajevu – radna ili predizborna

Predsjedništvo BiH na 'lekciji' kod Merkel

Izbori u BiH 7. oktobra

Tužilaštvo BiH traži novo suđenje Oriću i Muhiću

Kako bi Amerika mogla da pomogne BiH?

Propao dogovor o Izbornom zakonu BiH, uključuje se Venecijanska komisija

 

 

 

second_buttonsecond_buttonsecond_buttonsecond_buttonsecond_buttonsecond_buttonsecond_buttonsecond_buttonsecond_buttonsecond_buttonsecond_button