Nema biografije u koju može stati Tesla. Njegov život, dostignuća, snovi. Izumi koji odavno žive svoj život i tvore svet kakav znamo. Mitovi i legende koji se oko njega pletu i danas, 158 godina od njegovog rođenja.
Odavno je mit o Nikoli Tesli postao veći i od njega samog. Nema, osim njega, naučnika koji je tako često u popularnoj kulturi prikazivan kao čarobnjak i superheroj. Nema izumitelja kome se tako često pripisuje da je pre više od veka video i postavio osnove savremenog sveta i komunikacije. Kada kažemo da je Tesla najveći srpski naučnik, zapravo umanjujemo njegov značaj. Jer on je jedan od najvećih - na svetu.
- Ono na šta bi trebalo da se podsetimo jeste veliki međunarodni značaj Nikole Tesle - kaže Aleksandar Protić, direktor „Tesla global foruma“, međunarodnog skupa koji će u naredna tri dana biti održan na Fruškoj gori. - Često zaboravljamo da je Tesla upisan u Uneskovu listu „Pamćenje sveta“ i da po njemu naziv nosi jedinica za magnetnu indukciju. Zaboravljamo da je jedan od brodova američke mornarice koji su oslobađali Evropu nosio ime po njemu. Zanemarujemo njegove napore i doprinos svetskom miru. Tesli se treba vratiti kroz nauku, stručne skupove i kroz obrazovni sistem.
Godišnjica velikog izumitelja obeležava se ovih dana čitavim nizom manifestacija - od ozbiljnih naučnih foruma do različitih pseudonaučnih skupova. Iako je zvanično današnji dan proglašen za Dan nauke u Srbiji, centralnog državnog obeležavanja neće biti ni ove godine.
- Raduje me neverovatno širok spektar događaja kojima se obeležava današnja godišnjica, ali mislim da bi ipak država trebalo da organizuje proslavu Dana nauke - kaže Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle. - Ono što raduje jeste rast interesovanja za ovog velikog naučnika. Kako kod nas, tako i u svetu. Naš muzej je najposećeniji u Srbiji, a proteklih godina naše postavke videla je publika u Australiji, Kini, Americi, Španiji...
Decenijama pomalo skrajnut i zaboravljen, posebno u Americi, gde je i dao najveći doprinos svetskoj nauci, Nikola Tesla poslednjih godina zaista živi novi život. Postao je junak stripova, filmova, popularne literature... Prikazuje se kao čarobnjak, ekscentrik, alhemičar, superheroj...
- Ključ te nove popularnosti leži u činjenici da je tek danas, više od sedamdeset godina posle njegove smrti, moguće sagledati stvarni značaj njegovih ideja, izuma i vizija - kaže Jelenković. - Ne samo da je Teslin indukcioni motor postao osnova druge industrijske revolucije, na isti način kao ranije parna mašina, već je on postavio osnove modernih telekomunikacija. Njegov teledirigovani brodić, koji je predstavio 1898. godine, u temelju je svih kasnijih sistema daljinskog upravljanja sve do savremenih bespilotnih letelica i rovera koji špartaju Marsom.
Sve to bilo je nemoguće zamisliti te 1856. godine u Smiljanu, gde je prvi put zaplakao Nikola Tesla, sin Georgine i Milutina, sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Kažu da je istraživački duh nasledio od majke - ova promoćurna žena svojim malim izumima olakšavala je život u selu. Bolešljiv i slab, nekoliko puta bio je na ivici smrti. Sa sedamnaest godina oboleo je od kolere i tada je, u postelji, naterao oca da mu obeća da će ga, umesto na bogosloviju, upisati na studije tehnike.
Dve godine kasnije upisao je fakultet u Gracu, u današnjoj Austiji. Već tada razvio je navike koje će zadržati čitavog života - spavao je svega četiri sata i puno radio i čitao. Napamet je znao mnoge knjige, uključujući i Geteovog „Fausta“. Njegovo interesovanje za klasično delo nemačke književnosti verovatno nije slučajno - i sam će, poput Fausta, biti spreman da žrtvuje sve zarad znanja.
Posle burnih studentskih dana (uključujući i period kada se odao kockanju, pa je otac dolazio da ga spasava) našao je posao najpre u Budimpešti, a potom u Edisonovoj kompaniji u Parizu. Godine 1884. konačno je otišao u Njujork i zaposlio se u kompaniji „Edisonove mašine“. Ponudio je Edisonu, tada već čuvenom (i bogatom) pronalazaču da projektuje značajna poboljšanja za njegov generator jednosmerne struje. Edison mu je obećao nagradu od 50.000 dolara (oko milion današnjih), koju mu nikada nije isplatio. Umesto toga ponudio mu je nedeljnu povišicu od 10 dolara. Tesla je istog trenutka dao otkaz i samostalno započeo posao.
Bio je to trenutak koji je doveo da jednog od najznačajnijih Teslinih izuma, naizmenične struje, koja je zahvaljujući većoj efikasnosti u potpunosti potisnula jednosmernu, koju je forsirao Edison. Nije pomoglo čak ni to što je Edison, da bi demonstrirao koliko je opasna naizmenična struja, javno „Teslinom“ strujom pogubio - slona.
Usledile su godine blistavog uspona, u kojima je Tesla zahvaljujući svojim izumima postao ne samo priznati inovator, već bogat i slavan. Razvio je indukcioni motor, transformator kasnije nazvan po njemu, sistem bežične komunikacije, cevi za H-zrake... Izumeo je radio, ali mu je patent ukrao njegov nekadašnji saradnik Markoni, koji se zahvaljujući tom pronalasku obogatio i dobio Nobelovu nagradu. Tek posle Tesline smrti američki vrhovni sud priznao je našem naučniku pravo na ovaj patent. I čuveni Vordenklajf toranj na Teslinom imanju u Njujorku bio je zamišljen kao svetska radio-stanica.
Zbog velikih ulaganja i megalomanskih ideja koje su ga opsedale u prvim godinama Velikog rata počeo je da klizi u siromaštvo. To je bio i razlog zbog koga nije moga da istraje u tužbi koju je pokrenuo protiv Markonija.
U to vreme počeo je da pokazuje znake različitih opsesija i ekscentričnosti, oko kojih će se godinama ispredati mitovi. Uznapredovao je njegov strah od mikroba, a postao je opsednut brojem tri. Često je tri puta obilazio oko bloka pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je tri salvete uz svaki obrok...
Poslednji patent Nikoli Tesli priznat je 1928. godine - prva letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tri godine kasnije našao se na naslovnoj strani magazina „Tajm“. Već tada je bio siromašan i usamljen. Poslednje godine života provodio je hraneći golubove i pokušavajući da razvije jedinstvenu teoriju polja. Umro je od srčanog udara. Sam, u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu hotela „Njujorker“. Bio je 7. januar 1943. godine.
Gradonačelnik Njujorka Lagvardija rekao je: „Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli“.
Dž. Edgar Huver naredio je da se sve Tesline stvari i dokumentacija, zbog prirode njegovih izuma, oduzmu i proglase državnom tajnom.
Na večni počinak Teslu je ispratilo dve hiljade ljudi. Među njima i mnogi nobelovci. Sahranjen je uz zvuke pesme „Tamo daleko“.
JEDINI PUT U BEOGRADU
Jedini put, Nikola Tesla bio je u Beogradu 1. i 2. juna 1892. U prestonici je proveo ukupno 31 sat. Primio ga je kralj Aleksandar Obrenović, posetio je Narodni muzej i Veliku školu. - Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svet - rekao je Tesla studentima u Beogradu.
PRIJATELjSTVO I SUKOB SA PUPINOM
Odnos Tesle i Mihajla Pupina - dvojice najpoznatijih američkih Srba i najznačajnijih srpskih naučnika - nije bio harmoničan. Iako u početku prijatelji, brzo su se sukobili i razišli. Njihovi karakteri bili su nespojivi. Tesla je bio ekscentrik i asketa, Pupin omiljen u društvu, vešt u politici i spretan sa finansijama. Na samrtnoj postelji Pupin je ipak poželeo da još jednom vidi Teslu. „Kako si, moj stari dobri prijatelju?“, obratio mu se Tesla 30 godina od njihovog prethodnog susreta. Pupin je na to samo zaplakao. Još neko vreme su razgovarali, a sadržaj tog razgovora Tesla nikada nije otkrio. Bilo je to 1935. godine.
TESLIN DAN U NARODNOJ BIBLIOTECI
Povodom 158. godišnjice rođenja Nikole Tesle, u Narodnoj biblioteci Srbije, u holu ispred centralne čitaonice, biće organizovane raznovrsne aktivnosti posvećene ovom geniju i velikom usamljeniku.
Poštovaoci Teslinog života i rada imaće priliku da na projektoru pogledaju novi portal njnjnj.galerija.nb.rs na kome će videti virtuelnu izložbu koja sadrži 30 knjiga o Nikoli Tesli iz bogatog fonda Narodne biblioteke Srbije, pismo Nikole Tesle pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju, kao i popis njegove lične biblioteke koji je proglašen za kulturno dobro.
Originalno Teslino pismo Zmaju biće izloženo i u specijalnoj komori nacionalne biblioteke. Dragocenost pisma je u tome što otkriva i manje poznate strane Tesline ličnosti, njegova književna interesovanja i prijateljstva koja su mu obeležila život.
