„Nestaju cirkus u širokoj ravnici...“ gotovo proročki je ispevao kantautor Đorđe Balašević u pesmi „Odlazi cirkus“. Sa samo prve dve reči stiha, mogla bi se opisati sudbina cirkusa „Korona“, jedinog u Srbiji, koji uprkos mnogobrojnim nedaćama, opstaje i uveseljava malobrojnu publiku.
Nekadašnji sjaj potpuno je izbledeo, a ispod šatre artisti, klovnovi, žongleri, golubovi, mačke i psi. Od dresiranih lavova, tigrova, majmuna, medveda, ni traga. Pripitomljenim zverima, rođenim u cirkusu, rampu na ulaz je 2009. godine, „spustio“ Zakon o zabrani izlaganju i dresuri divljih životinja radi zabave. Milan Sliva (70), sedmi izdanak osnivača „Korone“ i poslednji čuvar cirkuske umetnosti u nas, kaže da teška vremena nisu od juče, ali da njega i njegovu porodicu najviše brine šta će sa 24 divlje životinje: lamama, medvedima, majmunima i tigrom, smeštenim na imanju u Srbobranu.
- U cirkus ne smeju, nudio sam ih gradskim vlastima u Novom Sadu, Zrenjaninu i Nišu, da otvore zoološki vrt, ali ih neće - nemoćno širi ruke Sliva, čiji su deda i pradeda bili osnivači čuvenih cirkusa „Medrano“ i „Koloseum“. - Nedavno sam se sa istim predlogom obratio i vojvođanskoj vladi, ali odgovora zasad nema.
Dok se neko ne odluči, o Slivinom „životinjskom carstvu“ u Srbobranu, svakodnevno brinu dva radnika. Za medvede mesečno obezbedi 1.500 vekni hleba, 2,5 tone biskvita, oko 600 kilograma mesa...
U borbi za opstanak, „Korona“ jedva preživljava, a od nekadašnjih 150 zaposlenih, sada ih je svega 50. Slivi naruku ne ide ni to što je jedini u Srbiji, jer su ostali pre više od decenije napustili zemlju i otišli u Rumuniju i Mađarsku, gde su, kako kaže, dozvoljene „tačke“ sa divljim životinjama.
Negodujući zbog tužne i neizvesne sudbine cirkuskih artista, istovremeno se prisećajući minulih, za cirkus srećnijih vremena, kada je prepuna šatra odzvanjala smehom i aplauzima razdragane publike, Sliva, čija je cela porodica, supruga Marija, kćerke Lora i Valerija Ana Marija i sin Miodrag, zaposlena u „Koroni“, napominje da bi voleo da se reši pitanje cirkuskih artista.
- Putujemo od grada do grada. To je naš život. Zaustavimo se tamo gde nam dozvole da razapnemo šatru i pokušamo da uveselimo ljude, bar dok su na našoj predstavi - kaže Sliva. - Teško je naći i dobre cirkuske artiste, tražimo ih u Rusiji, Moldaviji... U mnogim gradovima nam ne dozvoljavaju da gostujemo, dažbine su skupe, a dešava se da na predstavi ne bude više od 50 posetilaca.
Uprkos svemu, Sliva i „Korona“ nastavljaju dalje. Nada se da njegovi potomci neće prekinuti porodičnu tradiciju dugu više od tri veka!
UVREDLjIVO
Porodicu Sliva posebno vređa, to što se ime njihove profesije, poredi sa nekim ružnim dešavanjima.
- Vređa me kada se, recimo, govori o „cirkusu“ u Skupštini ili drugim važnim institucijama - navodi naš sagovornik, dodajući da oni nisu cirkuzanti, već cirkuski artisti. - Mi smo oličenje poštenja i profesionalnosti.
DRESURA BEZ ZLOSTAVLjANjA
Životinje u cirkusu se, kako tvrdi Sliva, ne dresiraju batinama. Sa njima rade dreseri, a posle svakog uspešno savladanog trika dobijaju parče mesa kao nagradu.
- Kada je životinja nervozna, prestaje se sa dresurom i odvodi se u kavez da se smiri - objašnjava Sliva način rada sa životinjama.
