Na oplenačkom vinogorju u Topoli, početkom 20. veka, počeo je razvoj savremenog vinarstva u Srbiji. Prve čokote, zasadio je kralj Petar Prvi, a nastavio njegov sin Aleksandar Karađorđević. Upravo u kraljevskom podrumu, podignutom 1931. godine, nalazi se najvrednija i najstarija vinoteka na Balkanu.
Na 12 metara ispod zemlje, iza zaključanih vrata najstarije i najvrednije vinoteke na Balkanu nalaze se arhivska vina koje su pravili sami kraljevi. Među 280 flaša, prekrivenih paučinom i prašinom, najstarija je žilavka iz 1921. godine sa utisnitim grbom dinastije Karađorđević.
Flaše za vina, stizale su iz Italije i Češke, a etikete su pravljene ručno.
Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu kaže da to nisu obična, već arhivska vina, koja se posebno pripremaju, počev od samog vinograda, preko tehnologije, do čuvanja.
Pečat vinima, dao je kralj Aleksandar, koji je, kažu, imao istančan ukus, zajedno sa svojim tehnologom Otom Kabejom.
Kralj Aleksandar primenjivao je najsavremenije metode u gajenju vinove loze i proizvodnji vina. Porod domaćih, autohtonih sorti, uvezeni su čokoti vinove loze iz Nemačke i Francuske.
Sovinjon, rizling, pino noar, prokupac i žilavka sa Oplenca, služni su na evropskim dvorovima. Iako bi na svetskim aukcijama, danas dostigla milionsku vrednost, ta vina, nisu na prodaju.
Kraljevska vina čuvaju se na temperaturi koja ne prelazi 12 stepeni. Podrum ima prirodnu ventilaciju i prva je građevina u Srbiji u koju je ugrađen lift.
Zahvaljujući domišljatosti dvorskog podrumara, koji je vina sakrio u bačvu, vredna kolekcija, preživela je rat i oslobođenje.
Ni Nemci, ni Partizani nisu je našli. A kakav je ukus kraljevskih vina, možemo samo da nagađamo. Kralj Aleksandar, ostavio je zaveštanje, da se nikada ne otvaraju, već da budu ostavljena za istoriju.
Vinari koji su sačuvali kraljevska vina
Za postojanje vredne zaostavštine zaslužna su dvojica vinara, koji su u to vreme živeli u Topoli. Jedan od njih je kralj Aleksandar, koji je u amanet ostavio i u dvorskim knjigama zapisao da se „sto flaša vina nikada neće prodati, već će biti ostavljene za istoriju“.
Drugi je podrumar Dragoslav Filipović Midula, koji je, znajući kolika je njihova vrednost, flaše sakrio ispred nosa nemačkim vojnicima uoči okupacije u veliko hrastovo bure, pa ih Nemci nisu našli.
