|
Greška protokola u Parizu ili politička poruka?
Dan posle proslave Dana primirja u Prvom svetskom ratu u Parizu, javnost se najviše bavi redosledom sedenja na proslavi. To što je mesto za predsednika Srbije bilo daleko od centra dešavanja za razliku od lidera zemalja čija je uloga u Velikom ratu bila znatno manja ili čak nisu ni postojale, ocenjuje se kao uvreda i nepoštovanje saveznika. Postavlja se pitanje da li je Francuska zaboravila 1.247.425 srpskih žrtava?
Prvo objašnjenje francuskog protokola da su učesnici poređani po abecednom redu očigledno je netačno – Srbija je bila između Austrije i Letonije.
Potez francuskog protokola pre ima veze sa odnosom snaga na međunarondoj sceni i prioritetima francuske spoljne i unutrašnje politike nego sa zaslugama u ratu u kojem je Srbija prva napadnuta, izvojevala prvu pobedu i prva probila front i to platila sa milion i trista hiljada života.
"Ako bi neki mlad čovek koji ne zna mnogo o Prvom svetskom ratu pogledao u pravcu tribine u Parizu, pomislio bi da su, pored Francuske, Britanije, Nemačke, odnosno SAD i Rusije, glavni učesnici bili Monte Karlo, Maroko i Kosovo. Znači, ne bi uopšte stekao utisak koji su to narodi koji su odigrali ključnu ulogu u Prvom svetskom ratu", kaže Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
U prvom redu do domaćina, francuskog predsednika i njegove supruge sedeli su lideri Nemačke, Amerike, Rusije. Prisustvo mladog krunskog princa Maroka u neposrednoj blizini zaintrigiralo je i Donalda Trampa.
U prvom redu bila je i predsednica Hrvatske koja u vreme Velikog rata nije ni postojala kao država. Kadar Vladimira Putina bio je gotovo nemoguć bez Hašima Tačija, lidera polupriznate zemlje. Da li je to bila provokacija za Srbiju ili ruskog predsednika.
"Stogodišnjica nije prilika da se ovakve političke poruke šalju. Ali, kako bih rekao, možemo na kraju krajeva i to da razumemo, pre svega iz razloga da se ne bismo emotivno ili preterano emotivno prema tome odnosili", navodi sociolog Vladimir Vuletić.
Izvinjenje Mondolonija
U ime Francuske za sada se oglasio samo ambasador u Srbiji Frederik Mondoloni.
"Bili smo veoma zadovoljni i zahvaljujemo se predsedniku Vučiću što je došao na ceremoniju u Parizu, gde je Srbiji apsolutno bilo mesto s obzirom na broj žrtava koji je u ratu podnela. Ali u poslednjem trenutku došlo je do jedne greške protokola koja je za žaljenje i zato molimo predsednika i narod Srbije da primi naše izvinjenje. To nije učinjeno namerno. Francuska zna kolike su žrtve Srbije u Prvom svetskom ratu", poručio je Mondoloni.
Predsednik Srbije je zahvalio na izvinjenju.
Nezvanično, mestom na proslavi bili su nezadovoljni i Irci koji su u ratu imali mnogo žrtava. Program francuske javne televizije doprineo je utisku da je ceremonija zloupotrebljena za dnevnopolitičke potrebe francuskog predsednika kojem je sve potrebnija podrška birača nefrancuskog porekla.
"Davao se veliki značaj učešću vojnika iz kolonija, obojenih ljudi, Afrikanaca. Naravno, treba dati pomen svim žrtvama, ali njihovo učešće je relativno simbolično ako imamo u vidu milione Nemaca, Francuza, Srba i Rusa koji su poginuli u tom ratu", dodaje Zečević.
Prvi priliku da od predsednika Makrona čuju objašnjenje, građani Srbije imaće u narednih mesec dana kada dođe u posetu Srbiji radi obeležavanja istog jubileja koji se slavio u Parizu.
Pariz više nije Grad svetlosti
Zastava Kosova u crkvi Notr Dam, raspored sedenja na centralnoj pariskoj proslavi poslužili su francuskim organizatorima da Dan pobede u Prvom svetskom ratu više liči na dan pobede u kosovskom ratu 1999.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u impresivnom govoru, jasno ciljajući na Donalda Trampa, koji propoveda američku „izuzetnost”, osudio pokušaje dominacije, opisujući nacionalizam kao „izdaju patriotizma” i pozvao okupljene lidere da ne zaborave lekcije prošlosti.
Ispostavilo se da je njegova administracija „zaboravila” da oda zasluženu počast Srbiji, zemlji koja je u Velikom ratu nanela prvi poraz austrougarskoj vojsci, koja je tokom četiri godine izgubila između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika i 62 procenta muške populacije.
Srbija je bila ponižena. Slučajno? Nikako. U pragmatskom naletu interesa dnevne politike, u diplomatskim rovovim savremenosti pokopana je istorija na koju Srbija treba i dalje da bude ponosna, a francuski organizatori ceremonije da se stide.
Ponovo se ispostavilo da je u žiži svih naših problema – Kosovo. Predsednik Kosova bio je nagrađen. I nije bio jedini iz ovog regiona u kome, u vremenima Prvog rata, nisu postojale države čiji su današnji lideri bili počastvovani mestima koja su dobili na tribini.
Aleksandar Vučić bio je smešten u ugao, Hašim Tači sedeo je odmah iznad Angele Merkel i Vladimira Putina. Nije se ovde radilo o tretmanu predsednika Srbije, već o statusu datom zemlji koja je 1914–1918. bila veliki i važan saveznik.
Sramna ceremonija, iza koje zvanični Pariz ne može da se sakrije, još manje da je pravda, učinila je ono što mnogi u Srbiji ne uspevaju: da okupe zemlju u jedinstvenom ogorčenju. Vlast i opozicija. Nacionalisti i proevropske liberalne demokrate. Zapadofili i rusofili.
Hvala Parizu što je ponizio saveznika, ali Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu bi neko vreme trebalo da bude prekriven crnim velom.
Zidojče cajtung: Premijerka Srbije želi revoluciju bitova i bajtova
Merkel i Vučić razgovarali u Parizu/Nemački poslanik u EP: Srbija i Kosovo da nađu rešenje
Svet obeležava vek primirja u Prvom svetskom ratu
Svet obeležava vek primirja u Prvom svetskom ratu
NATO: Stabilnost Zapadnog Balkana još nije obezbeđena
Objavljeni preliminarni rezultati izbora za savete nacionalnih manjina
Kako se deli državni novac medijima u Srbiji
Brnabić za FT: Eventualna razmena teritorija nije dovoljna za mirovni sporazum Srbije i Kosova
Izbori za nacionalne savete u nedelju u Srbiji
Šta je sa 24 sporne privatizacije u Srbiji?
Vučić i Vlada Srbije sa kosovskim Srbima
Nemačka još tvrđe o Kosovu?
Saučešće Skota porodicama stradalih tokom bombardovanja 1999.
Srpski poverenik za informacije na proveri
|
