LONDON - Haški optuženik Ratko Mladić uspešno se skrivao godinama zahvaljujući oslanjanju na mali broj ljudi čiju je lojalnost, kako danas piše londonski "Gardijan", obezbeđivao pretnjama i živeći u sve većoj izolaciji.
List kaže da je priču o dugododišnjem skrivanju bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske sastavio na osnovu razgovora sa Mladićevim rođacima i sudskih transkripata, kao i navoda srpskih i međunarodnih istražitelja.
U skrivanju su mu pomagali pripadnici srpske vojske, saradnici i porodica, a zajednički imenitelj njihove odanosti, tvrdi list, bio je strah.
"Ti pomagači su ga smatrali srpskim herojom, a kada bi njihova lojalnost oslabila, dobijali bi poklon - fotografije svoje dece, što je bila jasna poruka: ako mogu da budu na meti objektiva, mogu da budu i na meti nečeg drugog", navodi "Gardijan".
Mladić je tri godine nadgledao opsadu Sarajeva svakodnevno granatirajući njegove stanovnike. Bio je takođe i u Srebrenici u julu 1995. godine gde je uveravao žene da su im muževi bezbedni dok su njegovi ljudi ubijali 8.000 muslimana u najgorem zločinu u Evropi od nacističke ere, piše list.
Posle rata Mladić se povukao u Han Pijesak gde su komunisti izgradili bunker za odbranu od invazije, gde je bio do 1997. kada su snage NATO počele da tragaju za ratnim zločincima.
Nakon toga je prešao Drinu i stigao u Srbiju gde mu je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik i, kako tvrdi "Gardijan", organizator "etničkog čišćenja" nesrba, bio spreman da pruži utočište. Ali tada počinju njegovi dani begunca od zakona.
Posle rata Mladić je imao punu podršku Miloševićevog vojnog establišmenta, piše list, ističući da je u julu 1997. godine oficir Milan Gunj dobio neobičan telefonski poziv da dođe u vojno odmaralište na Rajcu, gde je zatekao desetak muškaraca među kojima je bio i Mladić.
"Bio sam uplašen i zbunjen ovim tokom događaja", ispričao je on kasnije Haškom tribunalu.
Mesec dana potom, Mladićeva pratnja se opet u sred noći prebacila u veće vojno odmaralište, u Stragarima kod Kragujevca.
General Đorđe Ćurčin, stari porodični prijatelj, opisao je kako je izgledao tipičan dan sa Mladićem tada. "Razgovarali smo, šetali šumom, igrali šah, karte, stoni tenis. Ručali bismo i opet išli u šetnju".
List navod da je radi Mladićeve zaštite formiran u Beogradu takozvani specijalni 30 centar sa 10 telohranitelja.
MLADIĆ IMAO VOZAČA, KUVARA...
Mladić je imao vozača, kuvara, ličnog poslužitelja. U to vreme je boravio i u svojoj kući u ulici Blagoja Parovića u Beograd, posećivao restorane i fudbalske utakmice.
Izvan njegovog zaštitnog balona, međutim, Srbija se brzo menjala, piše "Gardijan". Milošević je svrgnut s vlasti 2000. godine, a sledeće godine ga je uhapsila demokratski izabrana vlada premijera Zorana Đinđića, koji ga je i poslao u Hag.
Hapšenje je šokiralo Mladića, koji je iste noći napustio svoj stan, priča Ćurčin, dodajući da je Mladić kasnije bio vidno zabrinut za svoju bezbednost. "Bio je odlučan da se ne preda živ", kaže on.
Miloševićevi prijatelji u vojnoj komandi su ga zatim prebacili u vojnu bazu Krčmar kod Valjeva koja je bila dobro utvrđena. Mladić je penzionisan iz vojske u martu 2002, a u aprilu je usvojen zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.
Generali su savetovali Mladiću da napusti Krcmar, što je on prvo odbijao, ali je 1. juna otišao u konvoju vojnih vozila. Tada počinje manje komforna faza njegovog boravka u bekstvu. Mladićeva mreža podrške je od jugoslovenske vojske spala na šačicu starih drugova iz rata u Bosni, piše "Gardijen".
Jedan od njih je bio bivši pukovnik Jovo Đogo koji je bio zadužen za iznajmljivanje stanova na Novom Beogradu.
"Nije izlazio napolje, donosili su mu hranu i novine, porodica nije smela da ga poseti", kaže Mladićev advokat Miloš Šaljić.
ŽIVEO BLIZU RADOVANA KARADŽIĆA
Živeo je u ulici Jurija Gagarina, nedaleko od Radovana Karadžića, ali je moguće da se nisu sreli.
Mladić je bio disciplinovan i zahtevan prema ljudima koji su brinuli o njemu. Ujutru bi pre fiskulture tražio toplo mleko i med. Voleo je da njegova hrana bude sveža, kupljena istog dana.
Pazio je na svoj izgled, brijao se svakog dana i govorio da "onako kako čovek izgleda na dan smrti, tako će izgledati i u zagrobnom životu". Vodio je računa o zubima svestan da bi odlazak kod zubara ugrozilo njegovu bezbednost.
To su, kako navodi list, bili parametri Mladićevog života do ubistva Zorana Đinđića, nakon čega su usledila hapšenja koja su narušila Miloševićev bezbednosni aparat i pretila da ugroze Mladićevu mrežu zaštitnika zbog čega je smanjio broj telohranitelja.
Prema navodima "Gardijana", ima dokaza da je Mladić u to vreme bio u podzemnim bunkerima u kasarni u Topčideru, gde su dva vojnika ubijena 2004. godine zato što su, kako tvrde njihovi roditelji, videli Mladića.
Do sledeće godine Mladić se vratio u Ulicu Jurija Gagarina, ali u drugi stan, a zatim je prebačen u selo Ljuba kod Sremske Mitrovice u vikendicu jednog od svojih pomagača.
Iz straha da će biti otkriven, Mladić je 2006. otpustio sve svoje telohranitelje i otišao kod šuraka Krste Jegdića koji ga je prevezao u Malu Moštanicu kod brata Miroslava, čija snaja Đuka mu je kuvala. Posle jedne neuspele racije otišao je i odatle.
Među istražiteljima se razlikuju mišljenja o tome gde je posle otišao. Dok jedni tvrde da je išao u selo Gacko, prema zvaničnoj verziji otišao je u Lazarevo, gde je konačno i uhvaćen u kući svog rođaka Branislava.
Živeo je u lošim uslovima u jednoj sobi, zdravstveno stanje mu se pogoršalo i Branislav ga je pronašao na podu dan posle navodnog moždanog udara, ali je Mladić odbio da ode u bolnicu.
Do tada je njegova izolacija bila potpuna. Nije dozvolio ni supruzi Bosiljki, ni sinu Darku da ga posete, ali možda ga je na kraju i odala porodična briga, piše "Gardijan".
Darko je doveo decu u Lazarevo za Đurđevdan 2008. godine u kuću drugog rođaka, ali su obišli i mesto gde je bio Mladić. "On ih je posmatrao kroz prozor. Nije bio dobro. Nije hteo da ga unuke vide takvog, ali je želeo da ih vidi", rekao je tadašnji srpski predsednik Boris Tadić. "Onda je Mladićeva porodica telefonirala dva puta za tri dana u Lazarevo. Zašto dva puta? To nas je dovelo do kuće u kojoj se skrivao", rekao je on.
I 26. maja 2011. godine jedna policijska patrola je poslata u Lazarevo. Policajac je otvorio vrata i video praznu sobu sa krevetom, a onda je u ćošku spazio starijeg, bolesnog čoveka.
Na pitanje da se predstavi, čovek je odgovorio "Ja sam Ratko Mladić", čime je okončana 14-godišnja potera, naveo je londonski list.
