Svaki osmi građanin Srbije, prema zvaničnoj evidenciji, poseduje vatreno oružje, ali kada se tome dodaju i oni koji ga nelegalno drže, ukupan broj je znatno veći. Prema podacima MUP, u našoj zemlji ima nešto manje od 1.200.000 komada oružja, ali su procene stručnjaka da nelegalno postoji čak 3.000.000 pištolja i pušaka! To znači da na svakog drugog čoveka Srbiji, u proseku dođe jedna cev.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao organ koji je nadležan za izdavanje dozvola, u svojoj evidenciji ima sve one koji legalno poseduju naoružanje. Statistika pokazuje da trenutno u Srbiji ima 874.368 građana i 1.766 pravnih lica koji su ukupno registrovali 1.189.522 komada oružja. Nažalost, ovo je samo delić realnog stanja u našoj zemlji. Ilegalno oružje čini veliku većinu od ukupnog broja i ima ga gotovo dva puta više. Koliko je dramatična situacija, najbolje pokazuje podatak da lakog naoružanja (po vojno-policijskoj terminologiji - streljačkog i pešadijskog) više imaju građani, nego vojska i policija zajedno. Stručnjaci smatraju da je velika većina toga zaostavština ratova.
- U nesigurnim vremenima ljudi strah pokrivaju naoružavanjem - smatra kriminolog Zlatko Nikolić. - Na srpskom crnom tržištu oružja, pištolja kojima su izbrisani serijski brojevi, ima u izobilju. I jeftini su. Toliko skladištenje ilegalnog vatrenog naoružanja posledica je višedecenijskog ratovanja, razvijene korupcije i kriminala.
Procedura dobijanja dozvole za oružje zahteva detaljnu proveru. Naime, osoba uz zahtev za izdavanje prilaže uverenje da se protiv nje ne vodi krivični postupak, uverenje da je obučena u rukovanju vatrenim oružjem, kao i dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnet zahtev.
- Odobrenje se izdaje ukoliko se u postupku utvrdi da podnosilac nije osuđivan, niti kažnjavan za prekršaj po zakonu o javnom redu i miru i zakonu o oružju i municiji - kažu u MUP. - Bitno je da se protiv podnosioca zahteva ne vodi krivični ili prekršajni postupak, kao i da izdavanjem odobrenja neće biti ugrožena lična i imovinska sigurnost drugih ljudi i javni red i mir.
Kada se odobri nabavka oružja, navode u MUP, podnosilac ima obavezu da u roku od osam dana od obavljene kupovine oružja podnese zahtev za izdavanje oružnog lista za držanje oružja.
EVROPSKE PROCENE
Prema međunarodnoj studiji iz Ženeve, sprovedenoj prošle godine, građani Srbije u legalnom posedu imaju nešto manje oružja od onih u Iraku. Prema tim navodima, u Srbiji na 100 stanovnika ima 38 registrovanih cevi, a u Iraku 39. Ispred su samo građani SAD, Jemena, Finske i Švajcarske. Prosek zemalja EU govori da na 100 stanovnika dođe 11 cevi. U Srbiji, prema njihovim procenama, ta brojka iznosi 14,7 registrovanih komada oružja, u Crnoj Gori 13,2, BiH 9,3, a u Hrvatskoj 8,4.
IZUZETNI SLUČAJEVI
Kada podnosiocu zahteva bude izdat oružni list, on stiče uslov za dobijanje dozvole za nošenje oružja. Ta dozvola se, kažu u MUP, izdaje samo za oružje za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri).
- Ona se može izdati vlasnicima oružnog lista koji u postupku dokažu da postoje izuzetno opravdani razlozi za zaštitu njihove lične bezbednosti - navode u policiji.
