Šta raspravljaju, neometani vremenom i ljudima, o večitim srpskim seobama Miloš Crnjanski i Miodrag Bulatović, dok im sa susednog stola dobacuje Libero Markoni - čovek, Čuburac, “suludi igrač”? I šta režira Muci Draškić za svog “cimera” Branu Petrovića, dok samo malo dalje Skender Kulenović i Meša Selimović ispisuju nešto u večnosti i za večnost?
Sva ova pitanja nameću se čoveku dok korača Alejom zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Velikani, sjedinjeni na onom svetu, dele grobnice i nadgrobne ploče. I ne može da se ne zamisli da li bi, da su mogli, baš takvo društvo izabrali. Ko im i kako bira društvo?
- Trudimo se da, kad god je moguće, vodimo računa da umetnici budu sa umetnicima, političari sa političarima, sportisti sa sportistima - objašnjava Violeta Obrenović, istoričar umetnosti u JKP “Pogrebne usluge”. - Tako, na primer, Momo Kapor deli grobnicu sa Branom Crnčevićem, a Olivera i Rade Marković zajedno su i u večnosti. Naravno, uvek se i porodica pita da li se slažu sa mestom na kojem će pokojnik biti sahranjen.
Jedan od retkih velikana koji sami počivaju u Aleji jeste Ivo Andrić. Nobelovac je kremiran, a urna sa njegovim pepelom pohranjena je u kolumbarijumu koji je predviđen za dvoje. Veliki pisac, kažu, ipak neće dobiti društvo.
- Teško je reći ko bi zaslužio tu čast da počiva pored našeg jedinog nobelovca - kaže Zoran Marković iz JKP “Pogrebne usluge”.
Od 1963. godine, kada je otvorena Aleja zaslužnih građana, svoj mir su u njoj pronašla 622 pokojnika. I dok su ulice u Srbiji menjale imena, spomenici rušeni, narodni heroji zaboravljani i zamenjivani novim, Aleja je ostala kao istorijska beleška o našim vrednostima, idealima i ideologijama koja nikada nije prepravljana.
- Aleja je odraz političkog, kulturnog i ideološkog stanja našeg društva u nekom trenutku - kaže Marković. - Uvek je vlast određivala ko je zaslužio da bude sahranjen u ovoj parceli. Kako su se menjala vremena, menjali su se i kriterijumi kome pripada mesto među velikanima. Tako su se na istom mest našli nekadašnji ljuti protivnici, najviši policijski funkcioneri i politički disidenti koje su za života hapsili. To je stvarna istorija Srbije koja se ne može menjati.
Dešavalo se, ne tako retko, da pokojnik za života, ili njegova porodica odbiju mesto u Aleji, pa tamo danas nema nekih velikana poput Midraga Petrovića Čkalje.
Milošu Crnjanskom i njegovoj ženi Vidi nikada nije ispunjena želja da ostanu zajedno i u večnosti. Iako su i jedno i drugo to želeli, a Vida i zapisala u oporuci. Prepreka je bilo pravilo da se u Aleji sahranjuju samo zaslužni građani, ali ne i njihovi najbliži. Tako je Crnjanski ostao bez svoje Vide koja počiva stotinak metara dalje u porodičnoj grobnici njenih Ružića.
Bez svoje Darke u večnosti je ostao i Meša Selimović. A da su ga pitali, nema sumnje da bi im odgovorio da je i njoj mesto baš tu, pored njega, u Aleji zaslužnih građana. Uostalom, pisao je veliki pisac da bez nje pored sebe ne bi uradio ni delić onoga što je uradio.
- Bez nje bih sigurno bio sitan profesor ili srednji partijski rukovodilac - zapisao je Meša.A Mastija Bećković da je to “najvrelija ljubav za koju je čuo”.
- Kad je preminuo, do kasno u noć sedeli smo pored njega u stanu u Jovanovoj ulici. Otišao sam pre nego što su stigli pogrebnici, a kad sam došao sutradan pre podne, pokojnik je još bio u kući. Darka me je dočekala rečima: “Da sam znala da pogrebnici svu noć neće doći, ja bih ležala i spavala uz njega!”
Želja koja nije mogla da bude ispunjena Crnjanskom, ostvarila se Vasku Popi. I u smrti nije se rastao sa svojom Hašom bez čijih očiju za njega nije bilo neba. Kada je srce Vaska Pope otkucalo poslednji put, Haša je ležala pored njega. Kada je i ona napustila ovaj svet, njeno telo položeno je pored njega u Aleji zaslužnih građana. Zajedno su i u smrti ostali i general Kosta Nađ, junak Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general JNA i njegova žena Dušanka Nađ, major i saborac. Nisu razdvojeni ni Ivan i Tea Gošnjak, niti Lazar i Ljiljana Mojsov. Zajedno su ostali i glumci Radmila i Božidar Savićević.
VELIKANI
Pored Aleje zaslužnih građana otvorene 1963. godine, na Novom Groblju postoji i Aleja velikana koja je sagrađena 1926. godine, a trenutno se renovira. Duž nje su sahranjeni “stari” velikani Srbije poput Nikole Pašića, Petra Kočića, Stevan Hristića...
TURISTIČKE TURE
Prošle godine pokrenuta je ideja da se, po ugledu na pariski Per lašez, londonski Hajgejt ili groblje Rekoleta u Buenos Ajresu, organizuju i obilasci Novog groblja za turiste. Svaka epoha ostavljala je svoj trag na Novom groblju i na njegovim spomenicima, skulpturama i reljefima posetioci mogu da čitaju duh vremena, smatraju u JKP “Pogrebne usluge”.#
