Arheolozi u togama, uz drevni obred u čast boga vina Bahusa, zasadili su u utorak prve čokote loze u oglednom „starorimskom“ vinogradu Viminacijum. Zatim je četvoronožni „Rimljanin porkus domestikus“, ili u prevodu - domaće prase - uz odgovarajući obred kremiran na arheološkom lokalitetu uz nadzor naučnika koji su sagorevanje pratili infracrvenim termometrima.
Ovi neobični ogledi deo su međunarodnog naučnog projekta „Openarh“, koji finansira Evropska unija i početak su primene eksperimentalne arheologije u Srbiji, kaže prof. dr Miomir Korać, dirketor Arheološkog projekta „Viminacijum“.
- Eksperimenti koji će se izvoditi tokom marta treba da rasvetle kako se odvijao svakodnevni život u antička vremena - kaže prof. dr Korać. - Ogledi, u koje će biti uključeni i inostrani stručnjaci, jesu arheološka forenzika koja treba da otkrije tajne stare skoro 2.000 godina. Na primer, kako su Rimljani uspevali da proizvode velike količine grožđa i vina, iako nisu imali današnja hemijska sredstva i tehniku za zaštitu od štetočina.
Arheolozi podsećaju na to da je antički Viminacijum, prestonica Gornje Mezije, imao oko 30.000 stanovnika, što je po današnjim merilima grad veličine Beograda.
- Oni su trošili velike količine vina koje su dobrim delom dolazile iz ovdašnjih vinograda - kaže prof. dr Korać. - Vinova loza, grožđe i vino su jedan od stubova evropske civilizacije, naročito njenog mediteranskog dela. Oni su bili izuzetno značajan deo rimske ekonomije, kulture i običaja.
Zato su arheolozi s Viminacijuma rešili da otkriju tajne antičkog vinogradarstva i po rimskim pravilima sačekali su idelno vreme sadnje u danima opadajućeg mladog meseca. Obučeni u toge, oni su replikama rimske motike, srpa, noža i drugih zasadili prve čokote bele tamjanike, vrste grožđa koja se uzgaja na našem prostoru najmanje 600 godina.
- Vinova loza je posađena na rimski način, uz drvo brest koje je, po mišljenju antičkih vinogradara bilo najbolja potpora - kaže prof. dr Korać.
Drugi eksperiment pokušao je da odgovori kako je u gradu Viminacijumu rešavan važan verski, komunalni i sanitarni problem kremacije i sahranjivanja. U šali su ogled nazvali „rimski Topalovići“ po ugledu na čuvene junake „Maratonaca“.
- Eksperiment treba da objasni razlike primećene prilikom iskopavanja ovdašnjih rimskih nekropola, u odnosu na one s drugih područja - kaže prof. dr Korać. - Utrošili smo šest kubika drveta i odmah se nametnulo novo pitanje: odakle Rimljanima toliko drveta za ogromne nekropole. Izgleda da su koristili još neko gorivo, koje je još uvek misterija.
GOSTI
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković i supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić obišli su u utorak Arheološki park Viminacijum. U obnovljenom rimskom amfiteatru 18. maja ovde će biti izvedena opera „Aida“ u okviru proslave 17 vekova Milanskog edikta. Površina amfiteatra, koja se trenutno obnavlja, odgovara prostoru današnje „Beogradske arene“.
ANTIČKA AGROTEHNIKA
Arheolozi će pokušati da vrate u praksu metode uzgoja i zaštite vinove loze koje su primenjivali stari Rimljani.
- Da bi se loza bolje ukorenila i davala obilje ploda, na mesto sadnje se razbacivala smesa izmrvljene kore hrasta i grahorica. Da lozu ne bi povredile štetočine i mraz, u jamice ćemo ubaciti osušena zrna mahunarki, sočiva ili boba - kaže prof. dr Korać.
