U zemlje EU putuje svega 15 odsto mladih iz Srbije
Izvor: novosti online
Datum: 27.03.2013
Siniša Šobot (27) barem jednom godišnje iz Beograda putuje u Brisel. Tamo je preko leta zarađivao radeći studentske poslove, a potom je i proveo nekoliko meseci na praksi u advokatskoj kancelariji. Danas radi u Srbiji, ali koristi svaku priliku da otputuje u neku od evropskih prestonica.
Za njega - Evropa je deo života i svakodnevice. Sve je više mladih za koje su "evropske integracije" završena stvar. Evropske metropole ali i manji gradovi mesta su na kojima studiraju, odmaraju, sklapaju se prijateljstva...
- Voleo bih da sam uspeo da ostanem i zaposlim se u Briselu, ali sa diplomom Pravnog fakulteta iz Srbije, to je bilo gotovo nemoguće - kaže Siniša. - Tamo ima toliko ljudi sa svih strana Evrope, da se ni u jednom trenutku nisam osećao kao stranac. Ipak, praksa u Briselu omogućila mi je da lakše nađem posao u Srbiji. Ta stavka u mojoj biografiji svakome je zapala za oko.
Čak i među mladima, oni koji su se "pridružili" Evropskoj uniji i dalje su ubedljiva manjina. Svega 15 odsto mladih svake godine putuje van granica zemlje, i to uglavnom - na more. Interesovanje za kulturu prilikom obilaska evropskih gradova pokazuje samo četiri odsto mladih. Iako svaki treći student želi da makar jednu godinu studija završi u inostranstvu svega je nekoliko hiljada onih koji su to i učinili.
Minja Bogetić (25) će dogodine otići u Madrid na master studije, a do sada je sa rancem na leđima obišla sve najveće zemlje Evrope. Većinu njenih prijatelja na "Fejsbuku" čine Nemci, Austrijanci, Francuzi, Španci, Mađari...
- Zahvaljujući internetu ostajem u kontaktu sa ljudima koje upoznajem na proputovanjima, što je značajno jer kada god mi zatreba mogu kod nekog od njih da prespavam. Isto je i u obrnutoj situaciji, kada se dešavalo da mladi iz Evrope budu moji gosti - kaže Minja.
- Savremene tehnologije danas oblikuju svet mladih, i mislim da svi postajemo građani sveta.
Da se, naročito u Evropi, postavlja sistem u kome više nije bitno koje je neko nacionalnosti, vere, a kulturološke razlike među omladinom su sve manje vidljive.
Sa druge strane, poslednja istraživanja pokazuju da je kod nas sve manje mladih koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Pre četiri meseca CeSID je posle jedne ankete obnarodovao da kod građana starosti od 18 do 29 godina ima više onih koji su protiv članstva - čak njih 41,4 odsto, dok je za članstvo Srbije u Evropskoj uniju nešto manje od 40 odsto. Treba li da zabrine ili ohrabri što je među mladima koja više ne pokazuju evroentuzijazam sve više onih koji su bili u prilici da posete pariski Luvr, prošetali Pigalom, ubacili novčić u Fontanu želja u Rimu...
Marko Ratković je, kao stipendista regije Lacio, pre šest godina otišao u Rim na studije arhitekture.
Iz italijanske prestonice raportira - kaže razlika između Rima i Beograda je ogromna, ali to nema veze sa tim što je Italija članica EU.
- Kao i većina Italijana, ne smatram da živim u EU već u Italiji. Mislim da se u Srbiji EU generalizuje. Nije u pitanju jedna zemlja već savez 27 članica. Nisu isto Bugarska i Italija, kao što nisu Španija ili Nemačka. Svaka zemlja ima svoju istoriju, svoje junake, muzeje, arhitekturu, a po tome se ni Srbija ne razlikuje, zar ne?
Marko kaže da ne bi ulazio u ocene po principu bolje ili gore, već razvijene ili manje razvijene zemlje.
- Rumunija je takođe član EU, ali ne može baš da se pohvali da je razvijenija u bilo kom smislu od Srbije ili Albanije - kaže ovaj student. - Moje iskustvo mi je omogućilo da vidim koliko je priča o EU u Srbiji izreklamirana iz same Evropske unije. Mislim da EU predstavlja veliki ekonomski i finansijski projekat, ali da nema kulturološki niti ideološki značaj.
BEZ DILEME - BEOGRAD
Život u Rimu košta puno, stanarina je minimum 350 evra za jednu sobu. Noćni život je takođe skup. Pivo u barovima u centru grada je minimum pet evra. Da postoji vaga koja može da izmeri standard jednog grada, ne znam na čiju bi stranu tas prevagnuo - beogradsku ili rimsku. Međutim, ukoliko bih dobio poslovnu ponudu iz Beograda, ne bih se dvoumio dve sekunde da li da se vratim - kaže Marko Ratković
SELIDBA ZBOG POSLA
Ulazak zemlje u Evropsku uniju prioritet je za šest odsto mladih u Srbiji, pokazalo je istraživanje CeSID-a, Centra za novu politiku i Fondacije "Fridrih Ebert" iz prošle godine. Prema istom istraživanju, najveći broj mladih napustio bi mesto u kojem žive zbog boljeg standarda, zaposlenja ili zbog porodičnih razloga.
