Na okućnici kraj Lima, u selu Ivanju, Ljubinko Ljujić (52)prošle jeseni zasadio je 100 sadnica leske na 20 ari. Kad stasaju za rod, u četvrtoj godini, Ljubinko se nada da će sa suprugom Slavicom i troje dece, pored lešnika, brati i tražene tartufe.
Novi porodični biznis - uzgoj tartufa na plantažama leske, po engleskom pelceru, zagrejao je seljake u Limskoj dolini, ali i na padinama Povlena i Divčibara. Samo pomisao da mogu gajiti i probati retku pečurku, koju su kušali samo oni sa dubljim džepom, raspalila je maštu mnogih o unosnom poslu i zaradi. Drugi, pak, zebu od rizika i kvaliteta proizvoda.
- Stručnjaci firme "Green Laboratories" iz Londona rekli su da je zemljište pogodno, a sadnice su stigle u saksijama. Izradu elaborata platio sam 300 evra i nabavio žicu i kolje za ogradu - kazuje Ljubinko, stari voćar i sada jedan od sedmorice uzgajivača leske u Limskoj dolini. - Nema đubrenja parcele, samo zalivanje, dok će za podrezivanje i zaštitu stizati stručna pomoć, a pečurke će rasti na dubini od 20 do 30 centimetara. Prema ugovoru, potpisanom na 20 godina, engleska firma će sav rod otkupiti.
U prvom rodu, podseća Ljubinko, stručnjaci su sa parcele od 20 ari najavili prinos od oko 300 kilograma lešnika i 15 kilograma tartufa. Trenutno je lešnik pet evra, a beli tartuf, čije su sadnice stigle u Limsku dolinu - 550 evra po kilogramu. Crni je duplo skuplji i uskoro stižu njegovi zasadi.
- Tehnologija je sasvim jednostavna: u laboratorijskim uslovima u Londonu i drugim u svetu koren sadnice leske zaseje se micelijumom tartufa. Sadnice se jedno vreme, pre sadnje, neguju u saksijama. Prve tri godine zemljište se između redova može koristiti za povrtarske kulture. Sa plantaže od 20 ari zarada za rod lešnika i tartufa može dostići i 5.000 evra - objašnjava ovih dana u susretu sa seljacima u okolini Kosjerića prof. dr Nikola Bajić, iz Užica, zastupnik engleske firme za Srbiju.
Sa 15.000 sadnica leske na 33 hektara plantaža, u 130 domaćinstava, engleska firma "Zelena laboratorija" se tek lane uselila u Srbiju. Ovde su, kažu, dobri klimatski uslovi, a tartuf se može uzgajiti na visinama od 200 do 1.600 metara.
- Jedva možemo da napravimo raspored Bajićevih poseta selima. Svi hoće da se upoznaju sa mogućnostima novog biznisa, a neki će rizikovati da se bar na određeno vreme odreknu malina, od kojih sad živi 70 odsto naših stanovnika - komentariše neobične događaje inženjer Dragan Jovanović iz kosjerićke Poljoprivredne službe, koja organizuje zimske susrete stručnjaka i zemljoradnika.
POMAŽE I OPŠTINA
- Plantaže tartufa na sadnicama leske su velika šansa našeg sela, pogotovu za nezaposlene mlade ljude. Prošle godine se za ovaj projekat prijavilo 12, a već u januaru još 20 poljoprivrednika - ističe Zoran Despotović, član Opštinskog veća Prijepolja, zadužen za poljoprivredu.
- Opština će sa 50 odsto subvencionisati troškove proizvođača od 300 evra.
NA VRBI GROŽĐE
Sumnjičavi zbog svega što su iskusili, od seljačkih radnih zadruga i prinudne merinizacije ovaca, do pomame za sadnjom malina i kupina, ali i krčenja voćnjaka, vlasnici zemlje ovu novinu dočekuju različitim kilomentarima
- Kad je na vrbi rodilo grožđe?! Obraćete bostan, kao i neke godine sa malinom! Da je to dobro - ne bi nama zapalo! Kako će te lešnike odbraniti od čavki i veverica, a tartufe od krtica? - najčešća su dobacivanja preko komšijske ograde, međe ili kafanskog stola.
