Upravo u SAD lansiranoj crtanoj verziji vodećih naučnih umova modernog doba, Nikola Tesla je, uz Alberta Ajnštajna i Mariju Kiri, superjunak sa odličjima bliskim generaciji 21. veka. Ono što su nekad bili Supermen, Betmen i Spajdermen, za decu koja rastu uz kompjutere, komuniciraju preko društvenih mreža i žive uz ajfon, mogu da budu samo blistavi umovi. „Sajens korps internešenel“ je, uviđajući to, zasuo tržište novim crtanim herojima. Visoki Napon, Doktor E i Madam Radijacija su crtane verzije Nikole Tesle, Alberta Ajnštajna i Marije Kiri.
Tesla se, ipak, izdvaja kao posebno inspirativan, koliko pronalascima koji su utkani u moderne tehnologije 21. veka, toliko svojom misterioznom ličnošću i životnom pričom. Visoki Napon je tek poslednja u nizu stripovanih verzija slavnog naučnika, koji je i u okviru novog „trija“ predstavljen kao superjunak sa najvećom izdržljivošću, sposoban da sprži svakog neprijatelja. Za razliku od Visokog Napona koji je junak u povoju, neke druge verzije već su ikone među crtanim junacima.
Srpski pronalazač koji, uprkos epohalnim pronalascima, za života u Americi nije priznat u meri u kojoj su to zaslužili njegovi izumi i genijalnost, danas je nepresušna inspiracija za stvaraoce od knjiženosti i filma, do video-igara. U stripu Teslina mistična figura i otkrića na granici fantastike dobijaju zamah, kao da se ispravljaju neke stare nepravde.
U mini seriji „Džej-El-Ej: Vreme čuda“ iz 2003. godine Supermen, stiže u Kanzas i udružuje se sa Edisonom. Ali završava radeći sa Teslom, koji upotrebljava smrtonosni talas tokom Prvog svetskog rata.
Ključni sukob Edisona i Tesle se, inače, provlači kroz mnoge zaplete u stripovima. U „Pet rukopisa nauke“ iz 2006. godine Tesla se udružuje sa Markom Tvenom protiv Tomasa Edisona. Samo u prvom tomu „Lige izuzetnih džentlmena“ istorijsko rivalstvo pretvoreno je u stripovanoj fikciji u partnerstvo na izradi naprednih tehnologija.
Tesla je 2008. godine postao i glavni junak stripa „Nikola Tesla i električni sajam“ koji je objavilo Američko društvo za fiziku. Pojavljuje se sa Leonardom da Vinčijem u „Ratu svetlosti i tame“, kao i u veb-stripu „Misleći na Linkolna“ Majlsa Grovera. Dva Vagrantova stripa naslovljena su duhovito „Tesla lud za naukom, dame lude za Nikolom Teslom“.
Tesla se trenutno krije iza misterioznog lika Noćne Mašine u stripovima koji od 2010. objavljuje Džonatan Hekman pod nazivom S.H.I.E.L.D. Noćna mašina je Amerikanac, samac, rodom iz Smiljana, sin Milutina i Đuke, brat Daneta, Milke, Angelice, Marice i otac usvojenog sina Leonida, sledbenika starog reda S.H.I.E.L.D, protiv koga se u prošlosti borio. Infiltrirao se u Besmrtni-grad, s namerom da ga sravni sa zemljom. Odeven u odelo koje mu daje nadljudske moći, u pratnji golubice sposobne da govori, što je aluzija na Teslino stvarno prijateljstvo sa golubicom, Noćna Mašina savlađuje lako neprijatelje... Teslin uspon i pad, njegove borbe tokom života igraju značajnu ulogu u stripu RASL Džefa Smitsa.
Krajem decembra prošle godine Vil Martinez i Zak Tolčinski su raspisali svojevrstan „tender“ za finansiranje crtanog filma o Nikoli Tesli. U ponovo oživljenoj priči o sukobu Edisona i Tesle, na stranu genijalnog naučnika staje ponovo Mark Tven... U međuvremenu, na velika zvona je prošlog leta najavljen strip „Pronalazač“ o životu i izumima naučnika koji je umro bez penija u njujorškom hotelu:
- Prava priča o Tesli je nadrealnija od bilo kakve fikcije koju sam video o njemu... On je došao u ovu zemlju sa par dolara i snom. Materijalne, emocionalne i duhovne borbe koje je vodio, to je ono o čemu govori „Pronalazač“ - primećuje pisac Rejv Meta, koji, uz crtača Erika Vilijamsa, na 150 stranica prati Teslin put.
MILION ZA MUZEJ
Popularni američki veb-crtač Metju Inmen posvetio je Nikoli Tesli strip, u kom ukazuje na mnoge nepravde prema slavnom naučniku. Možda je ideja da ispravi bar jednu od njih vodile Inmena da organizuje internet-kampanju u kojoj je za samo nedelju dana sakupio blizu milion dolara za spas od propadanja Tesline laboratorije na Long Ajlendu. San mladog autora je da laboratorija pronalazača koji je iza sebe ostavio 700 patenata, Vordenklajf, postane Teslin muzej u SAD.
