|
Demokratija u Srbiji već četvrtu godinu beleži pad, a pogoršanje je zabeleženo u svim posmatranim kategorijama - od nezavisnosti medija i civilnog sektora, do državnog upravljanja i lokalne vlasti, pokazao je novi godišnji izveštaj Fridom hausa "Zemlje u tranziciji" o stanju demokratije u bivšim komunističkim zemljama. Srbija je s Hrvatskom, Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom svrstana u grupu "polukonsolidovanih demokratija".
Izveštaj kojim je obuhvaćeno 29 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije, pokazao je da je zabeleženi pad demokratije u posmatranim zemljama najveći od pokretanja projekta 1995. godine.
Situacija je pogoršana u 19 od ukupno 29 zemalja, među kojima je, već drugu godinu, više konsolidovanih autoritarnih režima nego konsolidovanih demokratija.
Srbija je, zajedno s Hrvatskom, Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, svrstana u grupu "polukonsolidovanih demokratija", ali je sa ukupnim skorom od 3,96 (na skali 1 do 7, pri čemu je 1 najbolja ocena) najlošije ocenjena u toj grupi.
Kada je reč o Balkanu, u izveštaju se ocenjuje da je demokratija napredovala od 2005. do 2010. godine, ali je sada u opadanju, sa izuzetkom Makedonije, nakon obećavajuće promene tamošnje vlasti.
"Disfunkcionalni institucionalni aranžmani" koče napredak BiH i njeno približavanje EU, dok su Srbija i Crna Gora među osam zemalja kojima vladaju "osobe s neformalnom moći koja prevazilazi njihove mandate", navodi se u izveštaju.
"Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Djukanović u Crnoj Gori zarobili su svoje države, pretvarajući ih u mehanizme koji služe za jačanje njihovih partija", navodi se u izveštaju i dodaje da je nacionalističko podstrekivanje koje je dovelo do sukoba u Jugoslaviji, ponovo omiljeni rečnik političara.
U izveštaju se navodi i da, iako je EU (u novoj strategiji proširenja) izdvojila Srbiju i Crnu Goru kao "predvodnike" u procesu pristupanja, predsednik Srbije nastavlja da učvršćuje vlast.
Vučić se 2017. "rokadom" prebacio iz premijerske u predsedničku fotelju, a potom odabrao novog premijera sa ograničenom vlašću. Takvi manevri podrivaju ustavni poredak i nezavisnost institucija vlasti u zemlji, ocenjuje se u izveštaju.
Kada je reč o regionu, Slovenija je jedina bivša jugoslovenska republika koja je svrstana u kategoriju "konsolidovanih demokratija".
Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija, zajedno s Albanijom, svrstane su u "tranzicione vlade ili hibridne reižme".
Od ukupno 29 posmatranih zemalja, kao "konsolidovane demokratije" ocenjene su Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija.
"Polukonsolidovane demokratije" su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Mađarska.
U grupi "tranzicionih vlada ili hibridnih režima" su BiH, Kosovo, Makedonija, Albanija, Ukrajina, Moldavija i Gruzija.
Najbrojnija je grupa zemalja koje su ocenjene kao "konsolidovani autoritarni režimi" - Rusija, Belorusija, Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgizija, Tadžikistan, Azerbejdžan i Jermenija.
Vučić Kocijasu: Što skorija integracija svih zemalja regiona u EU je jedina garancija za stabilnost
OEBS: Srbija da kazni ubice Slavka Ćuruvije
Šešelj osuđen na deset godina zatvora
Zašto Blumberg hvali dinar?
Borisov uveren da će se naći način da u Sofiji bude i Tači
Jeremić: Vučić šest godina despotski ruši demokratiju i vladavinu prava
Đilas nudi potpisivanje Dogovora za bolju Srbiju
Predsednik i zvaničnici čestitali Uskrs
Summit EU-Zapadni Balkan pred fijaskom?
Da li se Zapadni Balkan suočava sa dolaskom ruske oluje?
Jednostrano formiranje ZSO ide na štetu Srbije
Janković se zalaže za prihvatanje realnosti oko statusa Kosova
Da li presušuje balkanska ruta?
|
