|
Renomirana njujorška agencija „Blumberg“ ocenila je da je srpski dinar druga valuta u svetu sa najboljim performansama u proteklih 12 meseci. Tome je, navodi „Blumberg“, doprinela i činjenica da je prošlog meseca dinar dostigao najveću vrednost prema evru u više od tri godine.
U Narodnoj banci Srbije ističu da iza tog izvanrednog rejtinga stoji uspešna monetarna politika vođena u poslednjih nekoliko godina.
Ekonomisti navode da su tako visokom kotiranju dinara i porastu poverenja investitora doprineli dobri fiskalni rezultati i podrška vodećih međunarodnih finansijskih institucija, ali naglašavaju da srpska ekonomija ne prati ovako dobre performanse dinara.
Nikola Dragašević, generalni direktor Sektora za monetarne operacije Narodne banke Srbije, ponosan je na visoke performanse dinara. Za RSE otkriva šta je dovelo do takvog zavidnog statusa valute.
„Svakako, činjenica da je jedna renomirana agencija kakva je 'Blumberg' okarakterisala dinar drugom najboljom svetskom valutom potvrda je adekvatne monetarne politike koju Narodna banka Srbije, na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković vodi poslednjih već gotovo šest godina“, kaže Dragašević.
Iznenađujuća odluka Narodne banke Srbije da, treći put u poslednjih sedam meseci, snizi kamatnu stopu sa 3,50 na 3,25 odsto, prema ocenama "Blumberga",podstaći će investitore da ulažu u srpske dinarske hartije od vrednosti, koje su već u ovoj godini nadmašile sve druge iz regiona.
Strateg austrijske Rajfajzen banke u Beču Štefan Imre otvoreno preporučuje kupovinu srpskih obveznica, navodi „Blumberg“.
Njujorška agencija navodi da Srbija, za razliku od najvećeg dela Evrope koji se kreće ka postepenom pooštravanju monetarne politike, ne ide u tom smeru i da nema potrebe za skorije povećanje kamata, s obzirom na minimalnu inflaciju, koja se u februaru zaustavila na 1,5 odsto, što je petnaestomesečni minimum, kao i na nastavak apresijacije dinara.
Slabi cenovni pritisci će opstati i u narednim mesecima, a inflacija će se tek sredinom naredne godine približiti centralnoj vrednosti cilja Narodne banke Srbije od 3,0 posto, ukazuje „Blumberg“.
Sada je na delu apresijacija dinara koji je u poslednjih godinu dana dostigao izuzetno visoke vrednosti Činjenica da je dinar druga valuta u svetu sa najboljim performansama u proteklih godinu dana ima tim veći značaj ako se uzme u obzir da je 2012. godine ista ta agencija – „Blumberg“- dinar svrstala među četiri najslabije svetske valute, podseća Nikola Dragašević iz Narodne banke Srbije:
„Dakle, napredak je tokom poslednjih šest godina više nego očigledan. To je, pre svega, rezultat jačanja dinara prema evru u 2017. godini od 4,2 posto. Osnovni razlozi koji su doveli do tog jačanja ne mogu se svrstati u jedan faktor, već u više diversifikovanih, odnosno, veću grupu, faktora koji imaju zajednički imenilac u boljim ekonomskim pokazateljima i performansama domaće ekonomije. Tu je, pre svega, veće poverenje stranih investitora, a kada to kažem mislim i na direktne strane investicije koje su u protekloj godini premašile sva naša očekivanja i sve naše projekcije. Strane direktne investicije u bruto iznosu su u 2017. godini dostigle 2,6 milijardi evra. Treću godinu za redom su više nego u potpunosti pokrile deficit tekućeg računa“, kaže Dragašević i dodaje da je došlo i do povećanja optimizma stranih investitora za ulaganja u Srbiju:
„Veće poverenje stranih investitora dovelo je i do njihovog ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti države, pre svega nove ’benčmark aukcije’, koje su pretendent za ulaganje, odnosno, za uključivanje u renomirane indekse međunarodnih obveznica, kakav je J.P. Morganov indeks. Takvo jedno ulaganje jeste dugoročno i rezultat je većeg poverenja stranih investitora i u domaću valutu i u nosioce ekonomskih politika“, kaže Nikola Dragašević, generalni direktor Sektora za monetarne operacije Narodne banke Srbije.
Za razliku od nekih pređašnjih perioda, posebno posle 2008. godine, kada je imao tendenciju jasno izražene erozije, sada je na delu apresijacija dinara koji je u poslednjih godinu dana dostigao izuzetno visoke vrednosti, ocenjuje za RSE saradnik Instituta za tržišna ispitivanja Sađa Đogović.
„To treba zahvaliti povoljnim rezultatima dosadašnjeg procesa fiskalne konsolidacije, što je dovelo do zelenog svetla potencijalnim investitorima koje su upućivale međunarodne finansijske organizacije, poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, uz popravljanje kreditnog rejtinga od strane pojedinih agencija, kao što je, recimo, ’Fič’. Sve to je osnažilo poverenje investitora u Srbiju. Tome je, dodatno, doprinela i ekspanzivna monetarna politika Evropske centralne banke, a takva je doskora bila i na američkom tržištu. To je pojačalo inkliniranje investitora ka našem tržištu, zbog povoljnijih prinosa na hartije od vrednosti koje su emitovale država i Narodna banka Srbije, što je dovodilo do jačanja tražnje za domaćom valutom, rezultirajući pojačanom vrednošću dinara“, kaže Đogović, koji dodaje da je proše godine bila i pojačana inostrana turistička tražnja za srpskom valutom, što je pobočni faktor koji je uslovljavao ovakve performanse dinara.
U Narodnoj banci Srbije ističu da iza izvanrednog rejtinga dinara stoji uspešna monetarna politika vođena u poslednjih nekoliko godina
Tendencije ovako visokog rejtinga dinara, dodaje Đogović, nastavljaju se i ove godine. On podseća da je Narodna banka Srbije spustila referentnu kamatnu stopu početkom marta za 0,25 posto, ali da on odavno nagoveštava da postoji prostor i za dodatno popuštanje tog restriktnog kursa kreditno-monetarne politike, što neće usloviti bilo kakav otklon stranih investitora od srpskog tržišta, a dovelo bi do otklanjanja opasnosti od suviše velikog precenjivanja vrednosti valute, ali i do dodatnog pojeftinjenja dinarskih kredita građanima i privredi.
Đogović ističe da trenutni visoki kurs srpske valute ne znači da je na delu stabilna i konkurentna privreda, o čemu svedoči i to da je Srbija po kapacitetu privlačenja kvalifikovane radne snage ili njenog zadržavanja na začelju, odnosno, pretposlednjem mestu na listi od 137 analiziranih zemalja u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, odnosno, na 107. mestu po efikasnosti rešavanja sudskih sporova.
Uz sve ovo, trenutni visoki kurs valute Srbije može biti i reverzibilan proces jer se svakako može očekivati da dođe do poskupljenja kapitala na međunarodnom finansijskom tržištu, odnosno, do povećanja prinosa i na hartije od vrednosti - i od Evropske centralne banke i od američkih Federalnih rezervi.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da je dosta neobično kako je došlo do ovako markantnog rasta dinara.
„Kod nas je povećana zaposlenost brže nego privredni rast. Drugo, počeo je brže da raste uvoz nego izvoz, a na delu je i malo povećanje debalansa u odnosu na inostranstvo. Treće, pitanje je koliko dugo se ovaj trend može održati. Bilo bi jako dobro ako bismo tehnološkim unapređenjima i povećanjem produktivnosti postizali da vrednost dinara raste. Što se aktuelnog dobrog rejtinga dinara tiče, oni su gledali finansijski aspekt, a ne realni aspekt naše ekonomije“, ocenjuje Kovačević i upozorava da se može desiti da dođe veliki špekulantski, berzanski, kapital i pokupuje državne hartije od vrednosti, a onda krene u obratnom pravcu. To bi, kaže, uz nastavljanje tendencije rasta uvoza i opadanja izvoza, Srbiju moglo dovesti u oskudicu s evrima.
Prinosi na 10-godišnje obveznice Srbije su 5,88 procenata, što je dvostruko više u odnosu na prinose na mađarske i češke hartije od vrednosti, navodi „Blumberg“ i dodaje da je Srbija jedna od malobrojnih zemalja u istočnoj Evropi koja i dalje nudi pozitivne realne prinose na kratkoročne investicije.
slobodnaevropa.org
Borisov uveren da će se naći način da u Sofiji bude i Tači
Jeremić: Vučić šest godina despotski ruši demokratiju i vladavinu prava
Đilas nudi potpisivanje Dogovora za bolju Srbiju
Predsednik i zvaničnici čestitali Uskrs
Summit EU-Zapadni Balkan pred fijaskom?
Da li se Zapadni Balkan suočava sa dolaskom ruske oluje?
Jednostrano formiranje ZSO ide na štetu Srbije
Janković se zalaže za prihvatanje realnosti oko statusa Kosova
Da li presušuje balkanska ruta?
Džihadistima iz Srbije ukupno 67 godina zatvora
Ko će doći na samit u Sofiji, a ko neće?
Hodžaj: Zbog agresivne kampanje Beograda nemoguć dijalog/ Kocijančič: EU i Srbija za nove načine rešavanja otvorenih pitanja
Ruske diplomate ostaju u Srbiji
Bugarska: Nećemo dočekati Kosovo kao državu/Haradinaj učestvuje na Samitu EU u Sofiji
Medijska ofanziva za kupovinu uticaja na Balkanu
Jeremić: Ne moramo ući u konflikt ako nećemo da damo Kosovu stolicu u UN
|
