|
Akademik i pisac o knjizi o njegovom dosadašnjem stvaralaštvu, u izdanju Biblioteke grada Beograda: Da me je neko pitao s kim bih voleo da budem u društvu, izdvojio bih Lazu Lazarevića, Miloša Crnjanskog i A. P. Čehova
Kad ste mlad pisac, nagrade izuzetno znače, presudno su važne za to da nastavite da se bavite tim poslom. Ima toliko prepreka i toliko razloga da odustanete od pisanja, i svaka nagrada i priznanje podsticaj su da, uprkos svemu, ostanete u profesiji. Priznanja koja sada dobijam, to je nešto što je dokaz da sam se bavio poslom koji je ostavio trag, i da nisam zalud trošio pero - kaže, za “Novosti”, akademik i pisac Dušan Kovačević, povodom dva važna događaja na kraju ove godine.
Jednom od ključnih stvaralaca u srpskoj kulturi danas će svečano biti uručena nagrada Udruženja filmskih umetnika Srbije za životno delo, a u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda juče je predstavljena knjiga “Humor je svetlost: o književnom stvaralaštvu Dušana Kovačevića”, zbornik radova posvećen njegovom delu, povodom Kovačevićevog 70. rođendana. Knjiga je objavljena u ediciji “Vrhovi”, a Biblioteka grada Beograda predstavila je još dva svoja izdanja - “Laza K. Lazarević: dovršene pripovetke” (suizdavač je Visoka škola strukovnih studija u Šapcu), i zbornik radova posvećen Milošu Crnjanskom povodom 125 godina od rođenja pisca, “Miloš Crnjanski, izbliza”.
- Ako govorimo o sve tri knjige, da me je neko pitao s kim bih voleo da budem u društvu, sigurno bih između desetak pisaca koje sam voleo i koje sam čitao dok sam učio da čitam, bio Laza Lazarević, kao moj sugrađanin. I u ovoj knjizi koja je objavljena povodom moje godišnjice, pomenuo sam Lazu Lazarevića kao čoveka kroz čiju sam ulicu prolazio u ranom detinjstvu, u čiju sam kuću uvek gledao s posebnom pažnjom, i čije sam pripovetke čitao kao nešto što sam lično doživeo. On nije bio pisac koji je pisao priče koje nisam znao, ja sam njegove likove i te sudbine poznavao lično, jer sam odrastao u tom kraju, samo su imena različita, ali situacije i priče su potpuno iste - rekao je Kovačević.
Za velikog Miloša Crnjanskog, kako je istakao, vezuje ga nagrada koja nosi njegovo ime, a koju je dobio 1983.
- U delu knjige gde su objavljene fotografije, nalazi se i jedna meni posebno draga, ispod koje je napisano - dodela Nagrade “Miloš Crnjanski”. Na fotografiji su četiri čoveka, trojice, nažalost, više nema - Borislava Mihajlovića Mihiza, Boška Petrovića i Milana Mike Oklopdžića. Ja sam pretekao, što bi rekao narod, i meni je ta nagrada bila jedna od bitnijih, i Miloša Crnjanskog pominjem u velikom intervjuu koji sam radio s gospođom Tamarom Krstić i mojim prijateljem Mihajlom Mikom Pantićem, koji uređuje ediciju “Vrhovi”.
Prema rečima Kovačevića, postoji veza između onoga što je on pisao, i dvojice pisaca koji su njemu izuzetno važni i dragi u životu, a to su Laza Lazarević i Anton Pavlovič Čehov.
- Ne znam nijednog pisca koji je tako dobro, tačno, precizno, ostavio beleške o svom narodu, kao Čehov. To vezuje njega i Lazu Lazarevića, a postoji još nešto zanimljivo što ih spaja - dvojica lekara pisala su pripovetke i priče, i umrla su sa četrdeset godina. Neverovatna je koincidenicija između ta dva čoveka, u intervjuu u knjizi pominjao sam Čehovljevu priču “Tuga” - rekao je Kovačević, ističući da se posebno zahvaljuje studentima koji su diplomirali esejima o njegovim proznim knjigama, dramama i romanima, kao i Biblioteci grada Beograda.
- Pošto sam još relativno živ, zahvaljujem se uopšte na ideji da se ovakva knjiga objavi povodom moje godišnjice. Cela ta edicija izuzetno je dragocena za ljude koji će se jednog dana baviti srpskim piscima, ove knjige su “gdajdžestirane”, imate u ruci nešto što je skraćena biografija koja daje mogućnost da se neki pisac upozna na pravi način. Ovo pogotovo važi za knjigu o Crnjanskom - tu sam pročitao neke priče koje nisam znao, a dragocene su za razumevanje onoga što je pisao - istakao je Kovačević.
MIHIZ, STAMENKOVIĆ, SIMOVIĆ...
Zbornik “Humor je svetlost: o književnom stvaralaštvu Dušana Kovačevića” sadrži tri pesme iz njegovih drama, a pored intervjua s Kovačevićem tu su i prilozi koje su njegovom delu napisali Borislav Mihajlović Mihiz, Vladimir Stamenković, Jovan Hristić, Muharem Pervić, Ljubomir Simović i Mihajlo Pantić. U knjizi su i tekstovi nove generacije autora - Julije Pešić, Ane Marije Grbić i Lazara Bojičića koji, kako je istakao Kovačević, nisu ni bili rođeni kada su nastajale njegove knjige.
novosti.rs
Uliks Fehmiu: Uvek nam je neko drugi kriv…
Najveća „Noć knjige” do sada
Moderan džez s prizvukom Balkana
Gagi novac za film o Jasenovcu
Istinski heroj pokretnih slika
Premijera "Tereta": O ratnom zločinu nije lako pričati
Preminula glumica Radmila Andrić
Muharem Bazdulj: Svi okreću glavu od Jugoslavije
Vukosavljević: Posle razrešenja direktora, biramo novi UO Narodnog pozorišta
SANU razmatra ostavku predsednika Kostića
Vukosavljević: Sa predsednicom Vlade rešavamo krizu u NP/Samoupravni talas
"Slobodna zona": Protiv ćutanja i tišine
Zatvoren Sajam knjiga: Rekord za "Radost čitanja"
Književna alternativa vladajućoj Srbiji
Narodno pozorište: Rat saopštenjima Savića i Hubača
Otvara se 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga
Glumci traže smenu Savića
|
