|
Banjaluka– Podozrenje koje je Milorad Dodik pokazao prema novcu koji dolazi iz Amerike nije se naročito dopalo američkim predstavnicima u Sarajevu. Oni negoduju zbog tvrdnji koje je izneo predsednik RS, koji je u potpisanom sporazumu USAID-a i Saveta ministara BiH vrednom osam miliona dolara pronašao „uplitanje Amerike u rad drugih država”, suprotno politici predsednika SAD Donalda Trampa. Dodik je procenio kako je cilj ovih i drugih donatorskih sredstava „mešanje u izbore u BiH i borba protiv ruskog uticaja”, potvrdivši za 17. septembar dolazak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova u Banjaluku. Naime, nedavno potpisani sporazum predviđa izdvajanje osam miliona dolara kao podršku institucijama za borbu protiv korupcije.
Povodom Dodikovih navoda po kojima ministarstvo spoljnih poslova SAD i USAID podrivaju Srpsku jer finansiraju projekte raznih nevladinih organizacija da pišu negativno o RS zajedničkom reakcijom oglasili su se američka ambasada u Sarajevu i USAID.
Dodikove tvrdnje po kojima je taj sporazum „netransparentan i podzeman” i sračunat sa namerom da se Amerika spolja meša u unutrašnja pitanja RS i BiH, nazivaju „lažima”, a tvrdnje predsednika RS kao „neistinite i izmišljotine”.
Navode kako se „ponovo pomoć naroda SAD koristi da bi se dokazivale neverovatne teorije zavere koje su u službi izbornih kampanja u BiH.
Izračunali su da su SAD dosad uložile dve milijarde dolara „u rekonstrukciju i izgradnju demokratskih institucija u BiH”. Kažu da su informacije o tim programima potpuno transparentne. Kada je reč o potpisanom sporazumu, u saopštenju je navedeno da je to tek prvi korak i da se o detaljima programa upravo pregovara sa vlastima u BiH, ali da bi programi trebalo da predstavljaju „nastavak dosadašnjih napora u borbi protiv korupcije posredstvom automatizacije vladinih sistema, poboljšanja procesa javnih nabavki te podrške javnom nadzoru nad potrošnjom vlasti”.
„Tekući programi vlade SAD usmereni su na podršku reformskim procesima u zemlji, podsticanje ekonomskog razvoja, poboljšanje bezbednosti i osnaživanje civilnog sektora, uključujući i nezavisne medije. Ponosni smo na ove programe”, navedeno je u zajedničkom saopštenju.
Nezadovoljstvo vlasti u Banjaluci radom nevladinog sektora nije novost, i ranije su se čuli predlozi da se ta oblast uredi zakonom. Analitičari i oni koji prate rad NVO sektora, povodom poslednjih sporenja prokomentarisali su za medije u Srpskoj kako se organizacije finansirane spolja predstavljaju kao nezavisne u svom radu i da deluju u skladu sa vlastiti moralom, ali da se to u praksi uvek nekako poklopi sa interesima njihovih finansijera.
S druge strane, Radio Slobodna Evropa kontaktirao je s predstavnicima pojedinih organizacija, gde izjave predsednika RS vide kao još jedan pokušaj da se nevladin sektor stavi pod kontrolu. Ocenjuju da su Dodikove izjave nastavak politike u sklopu koje je i ranije bilo pokušaja da se zakonski definiše da su NVO koje su primale strane donacije „strani agenti”h. U svemu vide sužavanje prostora za rad tog sektora.
Istovremeno, mediji u RS izvestili su da je američki predsednik Donald Tramp objavio da nominuje Erika Džordža Nelsona za novog ambasadora SAD u BiH. Radio-televizija RS prenosi pisanje portala „Argumenti”, koji je izvestio da bi novim imenovanjima u regionu Bela kuća trebalo da razbije mrežu takozvanih „Sorosevih ambasadora”, među kojima je, kako navodi taj portal, i aktuelna ambasadorka SAD u BiH Morin Kormak. Mediji u RS nedavno su objavili saznanja po kojima su u SAD navodno u toku aktivnosti da se Dodiku ukinu sankcije uvedene u januaru 2016. Iz ambasade SAD rekli su povodom tih saznanja da se mere uvedene predsedniku RS ozbiljne, te da se ne uvode olako, niti se olako povlače.
Ruski pisac pretnja za bezbednost BiH
Nemalo nakon što su se iz Banjaluke požalili na navodni uticaj SAD i borbu protiv ruskog uticaja, mediji su izvestili da je Granična policija BiH u četvrtak zabranila ulaz ruskom piscu Zaharu Prilepinu, koji je krenuo u Banjaluku gde je trebalo da učestvuje na manifestaciji Kočićev zbor. Ambasada Rusije u BiH izrazila je „razočaranje ovim incidentom”.
Kako je izvestila N1 ruskom novinaru i književniku Jevgeniju Prilepinu, koji kao pisac koristi ime Zahar, a koji se aktivno angažovao na strani proruskih separatista u regiji Donjeck u borbi protiv ukrajinskih vlasti, ulazak u BiH je odbijen iz bezbednosnih razloga. U tekstu za koji se kao autori navode Hina i N1, navodi se da neke od njegovih knjiga odišu antisemitizmom. Kako izveštava N1, problematični pisac je bivši pripadnik posebnih snaga ruske policije Omon, namenjenih razbijanju demonstracija i kao takav se borio u Čečeniji od 1996. do 1999.
Bošnjacima odgovara više migranata u BiH?
Migranti ponovo 'iscrtavaju' unutrašnje granice BiH
Mladen Ivanić: Neka se ljute, hoćemo istinu o Srebrenici!
Akt iz 2004. etiketirao sve pripadnike VRS
Dodik: Srbi treba da iznesu jasan politički i nacionalni program
Dodik: Za dva meseca Komisija za pisanje novog izveštaja o Srebrenici
State Department o Srebrenici: Skupština RS ide pogrešnim smjerom
Skupština RS o Srebrenici, opozicija tvrdi predizborni marketing
Inicijativa Bošnjaka za promenu imena Republici Srpskoj
Starešine vojske RS ogorčene: Zanemareni smo, živimo i po magacinima!
|
