|
Sarajevo– Iako je Centralna izborna komisija BiH (CIK) napokon donela odluku o načinu izbora delegata u Dom naroda Federacije BiH (FBiH), formiranje vlasti u tom entitetu je i dalje neizvesno i moglo bi, sudeći po reakcijama političkih faktora iz Sarajeva, potrajati unedogled. Odluka CIK-a mogla bi, kako se već najavljuje, završiti na Ustavnom sudu BiH.
Prema toj odluci pri izboru delegata u Dom naroda FBiH „koristio bi se popis stanovništva iz 2013. godine” i princip da se „iz svakog kantona bira jedan predstavnik svakog konstitutivnog naroda ukoliko je izabran u kantonalnu skupštinu”.
Za Bošnjake to je neprihvatljivo, jer oni smatraju da se na taj način krši Ustav FBiH po kome se „sve do potpune primene Aneksa 7. Dejtonskog mirovnog sporazuma (do povratka svih raseljenih) mora primenjivati popis iz 1991. godine”.
Iz gotovo svih političkih stranaka sa sedištem u Sarajevu stigla su upozorenja da je odluka CIK-a „neustavna”, da je njenim donošenjem „izvršen udar na ustavno uređenje BiH”, da bi „njena primena u praksi omogućila Hrvatima da imaju potpunu kontrolu nad Domom naroda”, te da je pet članova CIK-a, koji su glasali za tu odluku, tim potezom pokušalo „u praksi legalizovati rezultate etničkog čišćenja”.
U saopštenju za javnost iz SDA, SDP-a, Demokratske fronte Željka Komšića i Naše stranke najavljuju da će iskoristiti „sve pravne mehanizme”, uključujući i „apelaciju Ustavnom sudu BiH”, kako bi se odluka CIK-a stavila van snage.
Iz SDP-a Nermina Nikšića očekuju i reakciju visokog predstavnika Valentina Incka, „kao vrhovnog tumača Ustava”, i pozivaju ga da preduzme korake kako bi se „sprečila primena ovog neustavnog, štetnog i opasnog akta CIK-a BiH”.
U napadima na CIK najdalje je otišao direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane Zijad Bećirović koji je za sarajevski portal „Vijesti” izjavio kako je „jasno da su sve ove aktivnosti posledica koordiniranog delovanja zvaničnog Beograda i Zagreba kada je u pitanju BiH preko svojih eksponenata u BiH i CIK-u BiH”.
Delimično nezadovoljstvo zbog odluke CIK-a iskazala je i predsedavajuća Predstavničkog doma parlamenta BiH i zamenica predsednika HDZ-a Borjana Krišto zbog činjenice da ta odluka tretira i princip da se iz svakog kantona bira po jedan Hrvat, Srbin i Bošnjak, a to je, kako je navela, „suprotno odluci Ustavnog suda BiH iz 2016” kojom je ta „formula” proglašena neustavnom.
Nakon objavljivanja odluke, predsednik CIK-a Branko Petrić izjavio je da je ta institucija ispunila svoj deo posla i da su stvoreni formalni uslovi da se vlast u FBiH formira. Čestitke CIK-u za stvaranje mogućnosti da se krene u procedure popunjavanja federalnog Doma naroda, kao prethodnice za konstituisanje vlasti na nivou FBiH i Doma naroda na nivou BiH, stigle su iz Delegacije EU u BiH i ambasade SAD, ali i od komesara za proširenje i susedsku politiku Evropske unije Johanesa Hana.
Dobijeno zeleno svjetlo za MAP, odluka na vlastima BiH
Potvrdjena oslobadjajuća presuda Oriću za ratne zločine nad Srbima u Srebrenici
BiH izborna matematika bez logike
Strah i prijetnje nacionalnih stranaka u BiH zbog gubitka vlasti
Migranti u prihvatnim centrima u BiH/Migranti zadovoljni prihvatnim centrom u Bihaću
Čović: Nema formiranja vlasti u BiH bez promene izbornog zakona
Mogu li hrvatske partije da sabotiraju formiranje vlasti u BiH
Može li biti blokirano formiranje nove vlasti u BiH?
U BiH i mrtvi na spisku za glasanje
Mogerini i Han: Nove vlasti BiH treba da odvedu zemlju dalje na putu ka EU/Šta su međunarodni posmatrači vidjeli na izborima
CIK BiH: Najviše glasova osvojili Dodik, Komšić i Džaferović
Strah u BiH od novih granica na Balkanu
'Armija' kandidata za izbore u BiH
Stotine novih izbjeglica i migranata ulaze u BiH
Sve više novinara u politici
Merkel: Nema promena granica na Balkanu
|
