UNHCR radi na otvaranju prihvatnih centara u Srbiji/Devenport:Pohvale za Srbiju, konkretni zaključci iz Brisela/Petronijević: EK će insistirati na registraciji izbeglica

 izvor : agencije foto:                                                                                       26.10.2015.

UNHCR radi na otvaranju prihvatnih centara u Srbiji

Portparolka UNHCR-a Melita Šunjić izjavila je da ta humanitarna organizacija još nije dobila upustva za sprovođenje akcionog plana koji je dogovoren noćas u Briselu, ali da već radi na otvaranju prihvatnih centara za zbrinjavanje izbeglica tokom zime.

Melita Šunjić je za agenciju Beta rekla da kancelarija UNHCR još nije upoznata s detaljima o raspoređivanju 50.000 mesta za izbeglice po zemljama Zapadnog Balkana.

"Još je rano. Nemamo detalje o tome koliko će mesta za izbeglice biti uspostavljeno u kojoj zemlji", izjavila je portparolka UNHCR-a.

Ta organizacija je, kako je istakla, već u kontaktu s Vladom Srbije i radi na organizovanju smeštaja i prihvatnih centara, kako bi izbeglice tokom zime imale gde da prenoće.

"Mi smo i bez akcionog plana već nekoliko meseci u kontatku sa srpskim vlastima. Naši specijalisti su gledali nekoliko mesta koja dolaze u obzir za takve prihvatne centre, napravili su planove, posavetovali Srbiju, tako da je taj posao već počeo", kazala je Šunjić.

Prema njenoj proceni, u Srbiji trenutno ima od 800 do 1.000 spremnih mesta za spavanje.

"Kada su u pitanju mesta gde izbeglice mogu prenoćiti i boraviti dok čekaju da se registruju, ili da posle registracije krenu dalje, u Preševu, recimo, u šatorima, koliko ja znam, ima više od 1.000 takvih mesta", dodala je Šunjić.

Portparolka UNHCR-a kazala je da je prošle noći u mestu Berkasovo nije bilo problema i većih zadržavanja, jer su hrvatski organi "malo po malo" puštali izbeglice preko granice.

"Bila je dosta hladna noć. Ljudi su palili vatre da se zgreju, čak su i pevali i bili su veseli", kazala je Šunjić.

Na samitu Evropska unija i Zapadni Balkan u Briselu dogovoreno da se duž puta migranata od Grčke preko Zapadnog Balkana i članica EU uspostavi 100.000 mesta za zbrinjavanje izbeglica, a od toga 50.000 mesta biće na Zapadnom Balkanu.

Devenport:Pohvale za Srbiju, konkretni zaključci iz Brisela

BEOGRAD - Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izjavio je danas da su na samitu u Briselu postignuti konkretni zaključci u vezi sa migrantskom krizom i pozdravio spremnost Vlade Srbije da se ozbiljno bavi tim problemom.

"Mislim da je važno i dobro to što je Srbija učestvovala na sastanku u Briselu, da glas Srbije bude slušan na ovakvim skupovima i da Srbija pruži svoj doprinos u rešavanju problema. Pozdravljamo reči premijera Aleksandra Vučića da je Srbija spremna da prihvata još veći broj migranta ako bude potrebno", rekao je Devenport novinarima u Beogradu.

Upitan šta će biti konktretno biti uloga Fronteksa, Devenport je rekao da nema detalje o tome, ali da će u žiži biti Grčka.

"U ovom trenutku će Grčka biti u žiži pažnje Fronteksa, kao jedna zemlja EU koja mora hitno da se bavi tim problemima, ali očigledno je da postoji spremnost Fronteksa da sarađuje i sa Srbijom", rekao je Devenport.

Upitan da li smatra da Evropa pravi male korake u krizi koja je velika, Devenport je odgovorio da se samo zajedničkim naporima moze nešto ostvariti.

On je naveo da sve zemlje u Evropi treba da se pripreme za mogući dodatni priliv migranata u još izazovnijim uslovima, budući da dolazi zima.

Prema njegovim rečima, jasno je da zemlje poput Srbije, koje se nalaze na migrantskoj ruti, imaju svoj teret i svoju ulogu u rešavanju krizne situacije.

Devenport je istakao da je impresioniran načinom na koji se Srbija bavi problemom migranta i snosi veliki teret krize i dodao da veruje i da bi Stalna konferencije gradova i opština treba da se uključi u rešavanje problema migranata.

Petronijević: EK će insistirati na registraciji izbeglica

BEOGRAD - Izvršni direktor nevladine Grupe 484 Vladimir Petronijević izjavio je danas da će Evropska komisija više insistirati na registraciji izbeglica, odnosno potrebi da se uvede red u migracioni proces i izrazio nadu da Nemačka i Austrija neće zatvoriti granice.

Čitav migracijski tok zavisi od spremnosti koju Nemačka u ovom trenutku pokazuje da prihvati izbeglice, rekao je Petronijević za RTS.

Prema planu iz Brisela, kako je rečeno, UNHCR će otvoriti prihvatne centre za 50.000 ljudi duž balkanske rute, ali nije navedeno precizno u kojim državama.

 Petronijević je istakao da plan treba pažljivo čitati, jer se pojavio rano jutros, uzimajući u obzir formulacije koje koristi i činjenicu da neke od tih tačaka zahtevaju dodatno pojašnjenje.

Izvršni direktor nevladine Grupe 484 je kazao da veruje da će se u narednim danima govoriti kakav će biti karakter tih prihvatnih centara.

"Koliko sam razumeo iz tog plana, govori se u kontekstu trenutne situacije, zimskim uslovima potrebe humanitarnog angažovanja, ali svakako da izgradnja takvih kapaciteta podrazumeva istovremeno konstantan boravak ljudi koji se u toj situaciji nalaze", kazao je Petronijević.

Petronijević smatra da je razgovor o kvotama problematičan, ne samo kada je u pitanju Zapadni Balkan, nego i kada su u pitanju zemlje EU i to izaziva velike političke tenzije u odnosima između samih država.

"Ono što je sa kvotama najviše problematično je činjenica što je to vrsta dogovora koji se odnosi na jedan egzaktan broj, a pri tom uzroci same krize nisu otklonjeni i imate konstantan broj ljudi koji dolazi na teritorije zemalja Evrope", rekao je Petronijević.

Prema njegovim rečima, kriterijumi bi trebalo da budu jasno uspostavljeni, a to nije samo broj stanovnika, već i ekonomska snaga zemlje, BDP koje zemlje imaju i različiti drugi kriterijumi, poput političkih.

Govoreći o tome da li je krajnji cilj da se spreči veliki priliv u Austriju i Nemačku, Petronijević je rekao da bi ovaj plan svakako trebalo čitati u kontekstu plana koji EU ima zaključen negde dogovoren sa Turskom, gde bi u Turskoj jedan deo ovih ljudi trebalo da ostane u prihvatnom centru koji će biti otvoren i tu se najavljuju preseljenja kasnije.

"I sve ono što se želi je da se uspori jedan takav tok i da se zemlje u lancu na samoj ruti preuzmu deo odgovornosti", rekao je Petronijević.

Petronijević je ukazao da zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbija, nemaju potpisane sporazume o readmisiji sa zemljama porekla, kao što su Avganistan ili Pakistan, što je za Srbiju veliki izazov, jer se sa EU o tome mora razgovarati.