Fronteks i na srpsko-hrvatskoj granici, prihvat 50.000 izbeglica na Zapadnom Balkanu

 izvor : agencije foto:                                                                                       25.10.2015.

Evropska unija i lideri balkanskih zemalja dogovorili su kasno sinoć u Briselu plan u 17 tačaka za zajedničko rešavanje poslova oko velikog priliva izbeglica preko Balkanskog poluostrva, saopštila je rano jutros Evropska komisija, a preneo Rojters.

Cilj je da se, prenosi AP, uspori kretanje desetina hiljada migranata.

Od važnijih mera je, piše Rojters, da se u Grčkoj povećaju prihvatni kapaciteti za 30.000 mesta do kraja godine, a Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) obezbediće u Grčkoj još 20.000 mesta.

Pored toga, nastojaće se da se stvori dodatni kapacitet za prihvat 50.000 ljudi u zemljama severno od Grčke, što znači ukupno 100.000 duž zapadne balkanske rute i Grčke.

Predviđena je podrška pogranične agencije EU – Fronteksa, na granici između Bugarske i Turske, kao i da se ustanove zaduženja Fronteksa na spoljnim kopnenim granicama između Grčke i Makedonije, kao i između Grčke i Albanije, sa fokusom na kontrolu prelaza i registrovanje izbeglica koje nisu registrovane u Grčkoj.

Dogovoreno je i da će se, u saradnji sa Fronteksom, detektovati neregularni granični prelazi i pomoći registracija migranata i uzimanje otisaka prstiju u Hrvatskoj.

Jedna od mera je uzdržavanje od olakšavanja kretanja migranata na granicu druge zemlje. U saopštenju je navedeno da nije prihvatljivo da se izbeglice "prebacuju" drugoj zemlji.

Angažovanje još 400 policajaca u Sloveniji

Među merama je i angažovanje još 400 policajaca u roku od jedne nedelje, u Sloveniji, kao i pojačanje napora da se olakša povratak migranata kojima ne treba međunarodna zaštita i pojača saradnja na repatrijaciji sa Avganistanom, Bangladešom, Irakom i Pakistanom.

Na viši nivo podići će se zajednička pomorska operacija "Posejdon" u Grčkoj, posebno prisustvo pogranične agencije EU Fronteks u Egejskom moru i znatno pojačati podrška Fronteksa u Grčkoj kod registrovanja migranata i uzimanja otisaka prstiju.

Dalje, treba ustanoviti kontaktne tačke za dnevnu razmenu informacija koje se tiču kretanja migranata, razmenjivati informacije o kretanju i broju izbeglica koji se kreću. U tu razmenu podataka biće uključeni Fronteks, kao i kancelarija EU za azil ESAO.

Predviđeno je da se kontaktiraju finansijske institucije, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, s ciljem da se omoguće finansije za prihvat izbeglica.

Mere predviđaju da se unapredi saradnja policije i pravosudnih organa protiv krijumčara ljudi, angažovanje Evropola i Interpola u operacijama na zapadnobalkanskoj ruti.

Žan-Klod Junker i Angela Merkel ocenili su da su u Briselu utvrđene prve kratkoročne mere za rešavanje migrantske krize u Evropi, ali da je bitno dugoročno odstraniti njene korene.

Prvi čovek Evropske komisije dodao je da se Grčka obavezala da otvori dovoljno prihvatnih centara za smeštaj 30.000 izbeglica do kraja godine.

Lideri su se obavezali da će obezbediti privremena skloništa, hranu, zdravstvenu zaštitu i adekvatne sanitarne uslove.

"Jedini način da se situacija stavi pod kontrolu jeste usporiti priliv migranata. Politika slanja ljudi u susedne države mora prestati. Želim da budem jasan: Migranti se moraju registrovati, a ako toga nema, nema ni njihovih prava. Svi učesnici samita su se saglasili pre svega da dele informacije o protoku migranata, a kao drugo, da se uzdrže od preduzimanja jednostranih odluka", rekao je Junker posle samita.

Merkelova pohvalila Srbiju

Na završnoj konferenciji za novinare, nemačka kancelarka je naglasila pozitivan doprinos Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana.

"Zemlje koje su učestvovale na ovom samitu, među kojima su i tri nečlanice Evropske unije, sve su pokazale odgovornost. Ona se odražava kroz stvaranje 50.000 mesta za prihvat, što garantuje humani tretman izbeglica i bolje upravljanje migrantskom krizom. Ali, naravno, to ne rešava ceo problem već je samo njihov doprinos", napomenula je Merkelova.

Nemačka kancelarka je rekla da je cilj sastanka bio ublažavanje patnji izbeglica duž takozvane balkanske rute.

"Svi smo obavezni da poštujemo humanitarne, ljudske vrednosti, jer smo potpisali Ženevsku konvenciju o izbeglicama, ali slike koje smo videli poslednjih dana ne odgovaraju tim vrednostima. Migrantska kriza je jedan od najvećih lakmus testova sa kojim se Evropa ikada suočila", istakla je Merkelova.

Srpski premijer Aleksandar Vučić poručio je u pauzi jučerašnjeg samita da će Srbija učiniti sve da sa migrantima postupa humano, ali da neće pristati da bude tampon-zona.

Jedna od zemalja koja je prihvatila najviše izbeglica jeste Austrija čiji kancelar Verner Fajman je zatražio bolju koordinaciju među zemljama članicama.

"Austrija, Nemačka, Švedska i Holandija nisu u poziciji da same prevladaju ovu krizu. Potrebna je zaštita spoljnih granica Evropske unije, raspodela migranata u Evropi, potrebni su prihvatni centri koji funkcionišu. Ovaj samit je stoga značajan, moraćemo da radimo zajedno kako bi sve to bilo na snazi", kaže Fajman.

Slovenački premijer Miro Cerar kaže da postoji strah među evropskim liderima da bi Austrija i Nemačka mogle zatvoriti svoje granice.

"Taj potez bi doveo do domino efekta, što bi predstavljalo katastrofu, kako za Evropu tako i za Evropsku uniju. Naravno, nemačka kancelarka je rekla da njena zemlja nema takvih namera. Obavešteni smo i da bi pregovori sa Turskom narednih nedelja mogli biti uspešni", rekao je Cerar.

Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Antonio Gutereš, koji je takođe učestvovao na samitu, naglasio je da je veoma zabrinut zbog predstojeće zime i da je od vitalne važnosti da Evropa ostane kontinent azila.

"To nije pitanje izbora nego obaveza, ali oni koji ne ispunjavaju uslove za azil moraju biti vraćeni u zemlju porekla", rekao je Gutereš i ukazao na to da se prilikom readmisije mora voditi računa da se to čini uz puno poštovanja prava na ljudsko dostojanstvo.