Srbija i EU: raspetljavanje Gordijevog čvora

 izvor : euractiv foto:                                                                                                 16.10.2015.

Informacija da Nemačka, kako je protumačeno, traži od Srbije da prizna Kosovo, razbuktala je polemiku u srpskoj javnosti o zahtevima EU u vezi s Kosovom, kao i daljem procesu integracija. Berlin je negirao da traži tako nešto od Srbije, dok Beograd insistira na tome da je to suština zahteva koji mu se postavljaju. Ti zahtevi se u Beogradu tumače kao novi u evropskim integracijama Srbije. Međutim, još nema odgovora na pitanje kako će se srpska vlada postaviti u sadašnjim okolnostima u odnosu na dva ključna pitanja - evropske integracije i Kosovo.

Nezadovoljstvo Beograda prvo predlogom platforme EU za poglavlje 35 a zatim i amandmanom Nemačke na taj dokument, pokrenulo je polemiku u srpskoj javnosti o nizu pitanja, od toga koliko su zahtevi u vezi s Kosovom već poznati, da li se Srbiji smeši turski scenario u pregovorima sa EU, da li se mogu nastaviti integracije pod tim okolnostima pa do toga da li će se zbog novonastale situacije ići na vanredne izbore ili referendum.

Za sada nema još odgovora na to kako će se vlada odrediti prema svemu tome, s obzirom da se premijer Srbije Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa kosovskim premijerom Isom Mustafom 13. oktobra u Briselu, opredelio da pre obraćanja javnosti obavi konsultacije sa predsednikom Srbije, patrijarhom ali i predstavnicima drugih zemalja.

Vučić je ipak kratko rekao za Kurir od 15. oktobra da bi pre napustio vladu, nego da pokvari prijateljstvo sa Nemačkom. On je naglasio da neće odustati od evropskog puta, ali i da neće dopustiti da se Srbija ucenjuje.

Poslanici vladajucih stranka u Skupstini Srbije su, povodom nacrta platforme za otvaranje poglavlja 35 u pregovorima sa EU, ocenili da će Vučić doneti odluku u skladu sa interesima građana, dok opozicija navodi da u tom nacrtu nema ništa novo u odnosu na Briselski sporazum.

Zvanični Beograd je oštro kritikovao i platformu za poglavlje 35 i amandman koji je Nemačka podnela na njega tumačeći ga kao zahtev za priznavanje nezavisnosti.

O mandmanu je Beograd, kako su preneli srpski zvaničnici, obavešten 13. oktobra uoči sastanka premijera Srbije i Kosova u Briselu. Taj sastanak  je, kako je preneo ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, bio težak a otvorena su pitanja ulaska Kosova u međunarodne organizacije i poglavlja 35 za pregovore Srbije sa EU.

Ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman rekao je 14. oktobra da Nemačka priznavanje Kosova nije postavila kao uslov za otvaranje pregovaračkih poglavlja. "Poznato je da se Nemačka unutar Evropske unije zalaže da, između ostalog, poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji bude otvoreno sada. Neosnovane su izjave da EU ili Nemacka od Srbije u tom kontekstu trazi priznavanje Kosova. Nema dodatnih uslova", kazao je Ditman za B92.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je zatim izjavio da je tačno da se od Srbije fomalno pravno ne traži priznanje nezavisnosti Kosova, ali da se traži ukidanje privremenih organa Srbije i prestanak finansiranja njenih institucija.

Prema njegovim recima, u nemačkom amandmanu se navodi da Srbija nakon otvaranja poglavlja 35, 32, 23 i 24 ne može ni jedno naredno poglavlje da otvori, dok svi ovi "nemogući elementi sadržani u nacrtu platforme ne budu ispunjeni".

Šef srpske diplomatije je 13. oktobra ocenio da novonastala situacija "pred Srbiju postavlja pitanja kako i šta dalje, na koji način dalje učestvovati i da li postoji međusobno poverenje". Dačić je rekao "da je otvoreno pitanje da li Srbija smatra da postoji poverenje da sve ono sto je do sada urađeno nailazi na adekvatnu ocenu EU".

Srbija, prema izjavama srpskih zvaničnika, namerava da sprovede sve što je do sada dogovoreno u dijalogu sa Prištinom.