Izbeglički talas na jugu Srbije ne jenjava/Počeo program EU raspodele izbeglica/ Sijarto: Milanovićeva preokupiranost Mađarskom neprihvatljiva/Lazar: Ograda na granici sa Hrvatskom praktično završena

 izvor : agencije  foto:  epa                                                                         09.10.2015.

Izbeglički talas na jugu Srbije ne jenjava

Prema podacima UNHCR-a, u protekla 24 sata u Srbiju je iz Makedonije ušlo 5.735 izbeglica iz Sirije, Avganistana i Iraka koji su registrovani, a skoro isti broj je prešao u Hrvatsku.

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, izbeglička kriza u Preševu je sve teža, jer i pored danonoćnog rada državnih organa na izdavanju dozvola za nastavak putovanja, redovi ispred Prihvatnog centra se ne smanjuju, a veliki broj izbeglica je proteklu kišovitu i hladnu noć proveo na ulici.

Melita Šunjić, portparolka UNHCR-a za Zapadni Balkan kaže za Radio Slobodna Evropa da je u petak situacija nešto bolja jer je kiša prestala da pada, ali da se priliv velikog broja izbeglica nastavlja. Oni nakon registracije u Prihvatnom centru u Preševu, produžavaju prema Hrvatskoj.

“Prošle večeri kada je padala kiša svi su bili nervozni. Danas je osvanuo lep dan. Ja sam tu na kontrolnoj tački tačno pored granice sa Makedonijom gde oni ulaze u Srbiju. Dva voza su već stigla i oni idu na kontrolni punkt gde im se proverava i kontroliše prtljag, a potom nastavljaju prema Preševu na registraciju. Juče je, od ponoći do ponoći, ušlo 5.735 izbeglica koje su ovde registrovane i od prilike, isto toliko ih je otišlo prema Hrvatskoj. Više od 90 odsto tih ljudi dolazi iz zemalja u kojima se ratuje. To su velike porodice s decom koje sa sobom vode i bake i deke. To je jedan neverovatan protok izbeglica koje beže da bi spasile svoje živote," kaže Šunjić.

Prema rečima naše sagovrornice, UNHCR i druge humanitarne organizacije na terenu usmerile su sve svoje resurse na pomoć ljudima koji beže iz ratom zahvaćenih područja, ali je i pored toga situacija u Preševu izuzetno teška, posebno u redovima ispred Prihvatnog centra u kojima se dugo čeka na dokumenta za nastavak putovanja.

“Ljudi dobijaju kabanice i ćebad. Uveče kada je hladno i kada pada kiša, pokušavamo da im napravimo nekakva skloništa od cerada, jer je najteže dok čekaju u redovima na ulici. Pgotovu kada puno ljudi stigne istovremeno, onada oni moraju više sati čekati da bi se obavila registracija u Preševu. Tada im je najteže jer moraju da čekaju na ulici, ali i tada preduzimamo sve što možemo da im pomognemo”, kaže portparolka UNHCR za Zapadni Balkan.

U velikoj gužvi koja vlada oko Prihvatnog centra i Železničke stanice, dodatni problem predstavljai povremeno razdvajanje porodica i gubljenje dece koju je noću veoma teško pronaći i sastaviti sa ostalim članovima porodice.

“Jedan od problema je i povremeno gubljenje dece, koja se nekada izgube ili pobegnu. Onda u toj gužvi i haosu majke traže decu, deca traže majke. Naročito je teško kada je mrak. Onda ih moramo satima tražiti što je dosta teško, jer ne znamo gde je ko završio. Zbog toga je važno da oni koji putuju u grupama ostanu skupa i da naročito paze na decu da im se ne izguge”, poručuje Šunjić.

Počeo program EU raspodele izbeglica

Avion italijanske policije sa 19 Eritrejaca prevezao je iz Rima u Švedsku prve izbeglice po novom programu Evropske unije raspodele tražilaca azila, prenosi AP.

Ministar inostranih poslova Italija Anđelino Alfano koji je tu grupu ispratio na rimskom aerodromu Ćampino, rekao je da je njihov transfer potvrda da je Evropa konačno promenila svoju politiku prema migrantima, prenosi Tanjug.

Grupa Eritrejaca je odletela ka aerodromu Kalaks kod Lulea, na krajnjem severu Švedske i to malim avionom italijanske finansijske policije.

Italija je godinama tražila od Evrope da više podnese teret izbegličke krize. Iako je većina izbeglica u Italiji u tranzitu, i idu dalje ka severu, Alfano je došao na aerodrom da lično isprati tu prvu grupu uz prisustvo televizijskih kamera, a u nastojanju da umiri anti-imigracione kritičare kod kuće, navodi američka agencija.

Sijarto: Milanovićeva preokupiranost Mađarskom neprihvatljiva

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je da je "neprihvatljivo" što hrvatski premijer Zoran Milanović, koji je juče ponovo uputio kritike na račun Budimpešte, "nastavlja da bude preokupiran Mađarskom".

Naime, hrvatski premijer je juče rekao da podizanje ograde između dve članice EU "nije normalno" i da će taj potez biti zabeležen u istoriji kao "najveća sramota 21. veka", kao i da je "lako" podići ogradu od bodljikave žice te da bi Hrvatska uspela da je završi za dve nedelje, ali da on ne želi da živi u takvoj Evropi, prenosi Tanjug.

Milanović se, takođe, osvrnuo i na voz sa hiljadu migranata koje su hrvatske vlasti poslale u Mađarsku, ne obavestivši mađarske zvaničnike o tome, a koji je juče, posle tri nedelje vraćen u Hrvatsku, rekavši da su Mađari "oteli imovinu hrvatskih železnica".

"Hrvatski premijer je verovatno izuzetno zabrinut zbog predizborne kampanje u zemlji i nervozan zato što njegova vlada nije položila prvi pravi Šengenski test", rekao je Sijarto u saopštenju.

On je dodao da "kategorički odbacuje" Milanovićeve kritike, prenosi MTI.

Sijarto je kao nezaslužene odbacio i kritike španskog kolege Hose Manuela Garsija-Margalja koji je rekao da Mađarska ne želi da pokaže solidarnost sa izbeglicama, odgovorivši da Budimpešta poštuje sve međuanarodne zakone i demonstrira solidarnost sa EU tako što štiti njene spoljne granice.

U Mađarsku je od početka godine prošlo više od 330.000 migranta, što je veliko opterećenje za tu zemlju koja, zaključio je šef Sijarto.

Lazar: Ograda na granici sa Hrvatskom praktično završena

Ograda duž mađarsko-hrvatske granice je 99 odsto završena, rekao je šef kabineta mađarskog premijera Janoš Lazar, prenela je agencija MTI. Mađarska dozvolila da vojnici članica EU i NATO-a brane njene granice

Mađarska vlada je usred međunarodnih konsultacija o koracima koji treba da budu preduzeti na sprovođenju bezbednosti duž granice, rekao je Lazar, prenosi Tanjug.

Plan Mađarske je da južna granica zone "Šengena" sa Hrvatskom bude zaštićena zajedno sa snagama država članica Višegradske grupe.

Lazar je istakao da je Mađarska izložena organizovanoj akciji krijumčara ljudi, uz intenzivno učešće hrvatske države.

Dodao je da je lako zamislivo da bi do kraja godine 600.000 ilegalnih migranata moglo da stigne u Mađarsku.

Mađarska vlada je uredbom odobrila da vojnici članica Evropske unije i NATO-a pomažu u odbrani granica u toku izbegličke krize.

U uredbi se navodi da do 1.000 vojnika iz zemalja saveznica može do 15. marta učestvovati u operaciji "Zajednička volja" za odbranu granice.

Zadatak stranih vojnika će biti da učestvuju u zajedničkim vežbama kao i da direktno pomažu mađarskim vojnicima na granici. Oko 4.700 mađarskih vojnika je razmešteno na granici sa Srbijom i Hrvatskom.

Šef odbora za spoljnu politiku mađarskog parlamenta Žolt Nemet rekao je da nema ničeg neobičnog u tome da jedna članica EU brani granicu koju deli s drugom članicom.

"EU mora biti u stanju da brani granične delove koje neke zemlje ne mogu da zaštite od migranata", rekao je Nemet ranije ove nedelje. Oko 330.000 migranata ušlo je u Mađarsku ove godine.

Češka je danas ponudila Mađarskoj da pošalje još 100 vojnika i 50 policajaca koji bi pomogli u obezbeđenju šengenske granice pred talasom izbeglica, a očekuje se da će i Slovačka i Poljska ponuditi pomoć.