Brisel ponovo o izbegličkoj krizi/Gašić: U Preševu još bolji uslovi do zime/Ban: EU da nastavi da radi na rešavanju migrantske krize/Koliko jedna izbeglica košta Austriju

 izvor : agencije  foto: reuters/tanjug                                                                                                    15.10.2015.

Brisel ponovo o izbegličkoj krizi

U Briselu počinje dvodnevni samit Evropske unije posvećen rešavanju izbegličke krize. Očekuje se da će lideri EU razmatrati jačanje evropskih granica, kao i zahtev Turske za obrazovanje sigurne zone na severu Sirije, odakle dolazi najveći broj izbeglica. Skoro dva miliona sirijskih izbeglica se nalazi u Turskoj, a stotine hiljada su već ove godine prešle u Grčku i dalje u Evropu.

Njih skoro 600.000 tokom ove godine je preko mora stiglo do EU, a najviše ih je iz Turske, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije.

Imajući to u vidu, lideri EU izrazili su spremnost za tešnju saradnju sa Turskom koja bi bila definisana zajedničkim akcionim planom. Njegove glave tačke bile bi: veća finansijska i proceduralna pomoć Turskoj, dobijanje dozvole turskoh vlasti za pomoć u obezbeđivanju obale, borba protiv krjumčara ljudi i osnaživanje procedura za vraćanje ljudi.

Zauzvrat, Turska bi trebalo da preduzme razne mere uključujući i sprovođenje postupka primene azila i otvori šest centara sa prihvat izbeglica izgrađenih uz sufinansiranje Evropske unije.

Takođe, očekuje se da će zvanična Ankara zatražiti brži napredak ka bezviznom režimu za putovanje svojih građana u evropske države koje su ukinule granične kontrole u okviru takozvanog Šengenskog prostora.

Uoči samita Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, upozorio je da će Turskoj pomoć biti odobrena isključivo ukoliko pomogne smanjivanju priliva izbeglica i migranata, koji je na rekordnom nivou. Tusk je upozorio i da se ne treba zavaravati da će se izbeglička kriza smanjiti s dolaskom zime.

"Moramo biti spremni za proleće i pretnju još većeg talasa dolazaka u Evropu", naveo je Tusk u pozivnom pismu liderima EU.

Istovremeno, najavljeno je da će Angela Merkel, kancelarka Nemačke države koja je glavna destinacija izbeglica i migranata sa Bliskog istoka, tokom vikenda posetiti Ankaru.

Gašić: U Preševu još bolji uslovi do zime

Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je tokom današnje posete Centru za prihvat migranata u Preševu, da vojska, policija, civilni sektor i sve državne službe zajednički i ubrzano rade na proširenju kapaciteta i poboljšanju uslova u centrima za migrante.

PREŠEVO - Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je tokom današnje posete Centru za prihvat migranata u Preševu, da vojska, policija, civilni sektor i sve državne službe zajednički i ubrzano rade na proširenju kapaciteta i poboljšanju uslova u centrima za migrante.

On je precizirao da će pre zime u prihvatnom centru u Preševu i kampu u Miratovcu, na granici sa Makedonijom, biti postavljeni dodatni kontejneri i šatori i da se u zgradama od čvrstog materijala već renoviraju prostorije za veći broj kreveta.

"Završiće se veliki parking, završiće se prilazni put pored železničke stanice. Ulaz u kamp biće sa druge strane, tako da ćemo imati rasterećene saobraćajnice i ulaz u Preševo, jer vidite da je sad teško prohodan put. Imaćemo i veliki parking za sve autobuse, a biće sređena i prva tri sprata ove velike zgrade bivše duvanske industrije. Kad to bude sređeno za nekih mesec dana, imaćemo dodatnih oko 600 kreveta", rekao je Gašić.

Ministar odbrane ocenio je da sve službe odlično rade i da međusobno koordiniraju rad. On je najavio da će železnica povećati broj vagona kojim se migranti prevoze od granice sa Makedonijom do centra u Preševu.

"Naše komšije su u jednom trenutku poprilično nehumane bile i da mi ne zamere na tome. Prevozili su ih svakojakim vagonima, a mi vodimo računa i o tome. U Srbiji postoji taj jedan vagon koji prevozi na pola sata migrante od miratovačkog polja do Preševa. Dobićemo jos dva vagona i to će olakšati prevoz od granice do Preševa,  direktno u prihvatni centar", naglasio je Gašić.

Komentarišući najavu Hrvatske da će prema Srbiji postaviti žicu ministar odbrane je kratko odgovorio: "Mnogo im žice treba"!.

Prema podacima Crvenog krsta u Preševu, u poslednjih 12 sati u centru je podeljeno oko 1.500 obroka, a na ulazak u centar čeka oko 300 migranata. U koloni je i dalje veliki broj porodica sa decom. Oni kažu da im je noću hladno ali su zadovoljni kako su dočekani u Srbiji.

"U Srbiji je super. Zadovoljni smo. Hladno je, ali smo dobili ovu garderobu i hranu i nastavljamo dalje", priča Salim iz Sirije.

Volonteri humanitarnih organizacija na ulazu u centar 24 sata, migrantima dele čajeve, supe i kuvana jela.

U poslednje dve nedelje kroz Preševo je prošlo oko 55.000 migranata.

Ban: EU da nastavi da radi na rešavanju migrantske krize

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je danas članice Evropske unije da nastave da rade zajedno na rešavanju najgore migrantske krize od Drugog svetskog rata i pohvalo napore Unije da seda se izbori sa ovim "globalnim fenomenom."

Nadam se da će Evropska unija i Italija nastaviti da pokazuje solidarnost," izjavio je Ban u intervjuu italijanskom listu "Korijere dela sera".

Ban boravi u poseti Italiji povodom obeležavanja 60. godišnjice od prijema te zemlje u UN.

On je rekao da je ohrabren prvim sporazumima EU o preseljenju izbeglica unutar Unije, prenosi Rojters.

U Briselu će danas i sutra biti održan samit lidera EU, četvrti za šest meseci na kome će pažnja ponovo biti usredsređena na izbegličku krizu. Više od pola miliona ljudi došlo je ove godine u Evropu bežeći od rata i siromaštava u Africi, Aziji i na Bliskom istoku.

Italija je prošle nedelje poslala grupu tražilaca azila u Švedsku, čime je počeo evropski program preseljenja izbeglica koji ima za cilj da ublaži pritisak na zemlje koje su na spoljnim granicama EU.

Koliko jedna izbeglica košta Austriju

Prema računici austrijskog ministarstva finansija, jedna izbeglica košta državu u proseku 10.724 evra, a naredne godine očekuje se 85.000 zahteva za azil.

Ministar finansija Hans Jerg Šeling navodi da će troškovi tokom 2016. godine za zbrinjavanje izbeglica iznositi oko milijardu evra, javlja Tanjug.

Dok su izdaci za podnosioce molbi za dobijanje azila između 2011. i 2013. u proseku iznosili 0,05 odsto BDP, oni će porasti 2016. na 0,3 odsto BDP, na 910 miliona evra, navodi se u predlogu budžeta koji je predstavio ministar Šeling.

Tako osnovno ospkrbaljvanje izbeglica staje 420 miliona evra, 75 miliona koštaju mere integracije i 70 miliona evra je namenjeno za mere koje su potrebne na tržištu rada.

Pored tih 565 miliona evra za "prve mere" pokrajinama se omogućava da svoje troškove za savladavanje izbegličke krize prebace na Pakt stabilnosti za 0,1 odsto, to jest mogu da se zadužuju.

To su, kako je objasnio Šeling, sredstva u visini od 345 miliona evra.

Ostalih 90 miliona evra predviđeni su kao rezerva.

Pre dve godine su prosečni troškovi za brigu o izbeglicama iznosili oko 10.000 evra po osobi, a oni su sada narasli na 10.724 evra.

Najveći deo otpada na smeštaj i hranu 7.665 evra, medicinska pomoć staje 1.343 evra godišnje, dnevnice iznose 480 evra godišnje, dok je za odeću predviđeno 150 evra.