EU: Balkanske zemlje zajedno da upravljaju tokom izbeglica/Pahor: Ako ishod samita ne bude povoljan, delovaćemo sami/Evropski lideri u nedelju o migrantskoj krizi

 izvor : agencije foto: beta                                                                                       25.10.2015.

EU: Balkanske zemlje zajedno da upravljaju tokom izbeglica

Države na takozvanoj balkanskoj izbegličkoj ruti neće više smeti bez dogovora sa susedima da dopremaju izbeglice i migrante na susedne granice, piše u nacrtu deklaracije koji je pripremila Evropska komisija, a čije se usvajanje očekuje u nedelju, na skupu lidera zemalja takozvane "balkanse rute" od Grčke do Nemačke.

Pojedini mediji preneli su informacije o nacrtu takozvanih Junkerovih 16 tačaka, koje bi trebalo da budu sadržane i usvojene u zajedničkoj izjavi lidera zemalja na tzv. Balkanskoj izbegličkoj ruti, na sastanku  koji se u nedelju održava u Briselu.

Ogroman priliv izbeglica i migranata na tzv. Balkanskoj ruti, izazov je koji ne mogu da reše države same, već je potreban odlučan, zajednički, prekogranični pristup, baziran na pragmatičnoj saradnji nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti, te jedino tako može da uspe, mišljenja je Evropska komisija koja u nacrtu takozvanih Junkerovih 16 tačaka od šefova država i vlada koji će se okupiti na vanrednom sastanku u nedelju 25.10. u Briselu, traži da susedi rade zajedno, a ne jedni protiv drugih, i da izbeglice tretiraju na human način u skladu sa Ženevskom konvencijom. Takođe traži da migrante koji ne zadovoljavaju uslove za međunarodom zaštitom, prema hitnoj proceduri, vraćaju u zemlju porekla.

Kao posebno neprihvatljiva, ističe se politika puštanja izbegličkih talasa u susedne zemlje, bez dozvole te zemlje. Traži se obavezivanje državnika da se suzdrže od nekontrolisanog puštanja izbeglica u druge zemlje.

Državama na balkanskoj ruti nudi se ekstenzivna pomoć Evropske komisije, UNHCR-a, Fronteksa, i Europske kancelarije za podršku azilu (EASO), kako bi se dogovorene mere što pre implementirale.

Lideri se obvezuju da se sprovođenje dogovorenih mera nadgleda i evaluira na nedeljnoj bazi.

U Junkerovom planu stoji da lideri država moraju da se obavežu da će u roku 24 sata od briselskog sastanka odrediti kontakt osobe u svojim zemljama, koje će raditi na dnevnoj razmeni informacija i koordinaciji, kako bi se uspostavio postepen i kontrolisan priliv ljudi duž zapadnobalkanske rute, kao i detaljne informacije o kapacitetima za prihvat, kako bi se osiguralo njihovo optimalno iskorišćavanje.

Takođe, u roku 24 sata, zemlje bi trebalo da predoče zajednički, hitan popis potreba, u čemu će im asistirati Komisija, koje bi trebalo da se fokusiraju na privremeni smeštaj, kao i podršku u prijemu ljudi.

U nacrtu izjave takođe stoji da se lideri država obavezuju na hitne operativne kontakte s finansijskim insitucijama poput Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Banke Saveta Evrope, koje su spremne da finansijski pomognu sve operacije.

 Što se tiče zajedničkog upravljanja migrantskim tokovima, od čelnika na briselskom sastanku očekuje se da s punim kapacitetom registriraju ulaske, koristeći biometrijske podatke. Takva registracija ne zamenjuje obaveznu registraciju u skladu sa zajedničkim evropskim sistemom azila.

Pahor: Ako ishod samita ne bude povoljan, delovaćemo sami

LJUBLJANA - Predsednik Slovenije Borut Pahor izjavio je danas da će sutrašnji mini-samit u Briselu o izbegličkoj krizi duž balkanske rute biti odlučujući za tok budućih poteza Slovenije i da će Ljubljana, ako na njemu budu usvojena rešenja koja nisu povoljna za nju, delovati sama pre nego što bude prekasno.

"Ukoliko ne bude usvojeno povoljno rešenje, Slovenija će delovati sama i neće čekati da to prvo urade Austrija ili Nemačka", istakao je Pahor tokom obilaska izbegličkog kampa u Brežicama, a prenela je agencija STA.

"Slovenija ne može da postane džep u kojem će izbeglice ostati ukoliko se zatvori austrijska ili nemačka granica, zato što Slovenija neće moći da izađe sa tim na kraj", upozorio je slovenački predsednik.

On je naveo da će slovenački i hrvatski premijer, Miro Cerar i Zoran Milanović, na marginama sutrašnjeg samita u Briselu održati bilateralni sastanak, nakon čega će uslediti sastanak slovenačkog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Evropski lideri u nedelju o migrantskoj krizi

EU poziva zemlje na balkanskoj ruti migranata da se obavežu na mnogo bolju međusobnu koordinaciju i predlaže listu operativnih mera koje bi trebalo odmah da stupe na snagu, navodi se u nacrtu zajedničke deklaracije sutrašnjeg samita u Briselu, u koju je uvid imao RTS.

Mere se odnose na bržu razmenu informacija i zajedničko upravljanje tokom migranta, jačanje kapaciteta za privremeni smeštaj izbeglica i bolju kontrolu granica.

Premijer Aleksandar Vučić potvrdio je učešće na samitu u Briselu o merama za rešavanje krize migranta na ruti preko Zapadnog Balkana na kojem će se, na poziv predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera, naći i lideri Nemačke, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije i Grčke.

U nacrtu zajedničkog dokumenta od lidera se traži da imenuju kontakt osobe za dnevnu razmenu informacija, kako bi se osigurao postepen i kontrolisan protok izbeglica. Zemlje koje se nalaze na balkanskoj ruti migranata treba da rade zajedno na rešavanju problema, a ne jedne protiv drugih, kaže se u tekstu deklaracije. Lideri se ujedno obavezuju da će se uzdržati od transfera izbeglica ili migranata do granice drugih zemalja, bez dogovora sa vlastima te zemlje.

Naglašava se da izbeglice moraju biti tretirane na human način, ali i da migranti koji nemaju pravo na zaštitu moraju brzo biti vraćeni u zemlje porekla.

Zemlje na ruti treba da poprave svoje kapacitete za privremeni prihvat izbeglica, u čemu mogu da računaju na pomoć Evropskog mehanizma civilne zaštite, kao i na finansijsku podršku međunarodnih finansijskih institucija, navodi se u nacrtu.

Četiri stotine evropskih pograničnih čuvara biće upućeno kao pomoć Sloveniji tokom sledeće nedelje, a evropska agencija Fronteks pružiće dodatnu pomoć Hrvatskoj u kontroli granice i za registraciju migranta, stoji u nacrtu deklaracije.