 |
Poglavlje 35 sve bliže, muke za Beograd sve veće
izvor : rse foto: 15.10.2015.
Preporuka iz Brisela članicama EU za otvaranje prvog poglavlja sa Srbijom nije donela olakšanje Beogradu. Naprotiv. Zvaničnici traže da pregovaračka platforma za poglavlje 35, koje se tiče Kosova, bude izmenjena. U protivnom, sve se češće pominje iz vrha srpske vlasti, pred zemljom je raspisivanje vanrednih izbora. U takvoj atmosferi, dok mnogi ministri skoro horski obećavaju da će premijer naći rešenje aktuelne krize, on sam najavljuje konsultacije i sa patrijarhom. Da li su onda evrointegacije Srbije dovedene u pitanje ili su tonovi iz Beograda za domaću upotrebu?
Ni korak dalje od Briselskog sporazuma, stav je zvaničnog Beograda. Nikakva dalja uslovljavanja i traženja da se da nešto što u pregovorima nije dogovoreno, kaže ministar Aleksandar Vulin dan nakon susreta premijera Srbije i Kosova u Briselu sa visokom predstavnicom.
“Potpuno podržavam stav predsednika Vlade, koji je rekao i u Briselu, ako hoćete da otvorite poglavlja - vi ih otvorite, ako nećete da ih otvorite - nemojte ih otvoriti. To je jedino što može da se kaže”, smatra Vulin.
Potpuno neočekivan obrt u Beogradu nakon dugo iščekivane preporuke Evropske komisije i Evropskog saveta za spoljne poslove zemljama članicama za otvaranje poglavlja 35 u pregovorima sa Srbijom o pridruživanju. Javnosti se predstavlja kako su se uslovi za evrointegacije pogoršali i da se vrši pritisak da se Srbija natera da direktno ili indirektno prizna nezavisnost Kosova. Tako nešto demantuje ambasador Nemačke u Beogradu, zemlje koju je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić označio kao predlagača takvog novog amandmana.
Nemačka ne traži od Srbije priznanje Kosova kao uslov za otvaranje pregovaračkih poglavlja, rekao je ambasador Nemačke Aksel Ditman. On kaže da nema dodatnih uslova. U pregovaračkom okviru, koji su u januaru 2014. godine usaglasile EU i Srbija, utvrđeno je da na kraju pristupnih pregovora treba da bude pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa. Daljih uslova nema ni Evropska unija ni Nemačka, rekao je ambasador Ditman za B92.
Vlada malo nevešto izbegava ono što je sama prihvatila, smatra Borko Stefanović, potpredsednik opozicione Demokratske stranke.
"Mislim i da bi sama trebalo da ponudi partnerima u Evropi nacrt obavezujućeg sporazuma sa Prištinom i da kroz taj proces ne čeka gotova rešenja koja mogu biti loša po interese države", kaže Stefanović za RSE.
Poruke domaćih zvaničnika, koje idu i dotle da se nagoveštavaju i izbori ako uslovi u pregovaračkoj platformi za poglavlje 35 budu neprihvatljivi, Stefanović ocenjuje da su za domaću upotrebu.
“Mislim da bi bilo potpuno kontraproduktivno zaokretati automobil preko pune linije za 180 stepeni. I mislim da vlast koja drži do interesa građana tako nešto ne bi dozvolila. Lupanje vratima, da se podlegne pritisku je najgore što u ovom trenutku možemo uraditi znajući koliko su teški pregovori i koliko je teško regulisati, normalizovati odnose sa Prištinom”, kaže Stefanović, nekadašnji šef pregovaračkog tima sa Prištinom.
U odnosu na ranija proširenja ova faza pregovora je obeležena mnogo većom ulogom pojedinačnih članica, pre svega Nemačke, tako da se dešava ono što se moglo i očekivati, objašnjava Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose.
“To je sada jedan hod po mukama koji će verovatno trajati dobrim delom pregovora pogotovo što je ovo poglavlje izuzetno osetljivo i visoko politično imajući u vidu da se radi o odnosima Beograda i Prištine. Ne verujem da će neki veliki manevarski prostor Srbiji biti dat. Treba sačekati i Izveštaj o napretku i videti kako je ocenjen napredak Srbije, ne samo vezano za poglavlje 35 nego i za planirana poglavlja za otvaranje 32, 23 i 24, ali i u ostalim oblastima, da li je generalna ocena o napretku Srbije pozitivna i u kojoj meri, i u odnosu na ostale zemlje regiona koje su kandidati ili potencijalni kandidati. Tu je takođe neki prostor da se vidi dokle Srbija može da ide sa svojim zahtevima”, kaže Minić.
No, s obzirom na izjave zvaničnika Srbije koje slušamo ovih dana da li je ugrožen pregovarački proces o pridruživanju sa EU.
“Sigurno ima puno poruka koje su pre svega usmerene na domaću publiku, ali mi ne znamo sve detalje platforme pošto ona nije objavljena, pregovaračke pozicije EU, tako da je teško dati neke konačne sudove. Postavlja se pitanje šta je tokom dosadašnjih Beograda i Prištine još bilo najavljivano kao neke nove faze u tim pregovorima i šta je od toga sada uključeno u tu poziciju EU vezano za poglavlje 35 a prema tome će se naravno upravljati i pojedinačne zemlje koje će se o tome izjašnjavati i davati svoje dopune”, navodi Minić.
Kao neretko puta do sada što su činili čelni ljudi države, koja god stranka bila na vlasti, kada je predstavljano da se radi o sudbonosnim odlukama po državu i sada je najavljen razgovor premijera Aleksandra Vučića sa patrijarhom i nekolicinom vladika.
Analitičar Dušan Janjić za RSE objašnjava da se zapravo, uprkos krupnih reči, nije dogodilo ništa iznenađujuće, da Brisel nije postavio pred Srbiju otvoreni zahtev za priznanje Kosova, već ono što se moglo očekivati u procesu pridruživanja.
„Izrikom se ne traži priznavanje. Zna se da je suština pregovora o priključivanju EU primena tzv. pravnih dostignuća EU i tu se već neke stvari znaju. Na primer, u pravnim dostignućima EU ne postoji termin 'administrativna linija'. Između država postoje granice. Dakle, postoje neki termini koje EU koristi kao svoju tekovinu, a koji se mogu interpretirati, kako je to Marko Đurić rekao, kao direktno ili indirektno zahtevanje priznanja", kaže Janjić.
|
