U budućnosti više novca od EU za preduzeća

izvor : euractiv  foto:                                                                                                    02.06.2016.

Preduzeća u Srbiji za sada imaju veoma ograničene mogućnosti za finansiranje iz EU fondova jer nema izdvojene linije za preduzeća, a u zasebnim programima nema novca za sve. Sa pristupanjem EU to će se promeniti i Srbija će za sedam godina dobiti do 20 milijardi evra, iz čega će više milijardi moći da opredeli za biznis sektor, rekli su 2. juna češki stručnjaci za EU fondove. Oni su poručili da je vreme da se već sada razmišlja o organizaciji fondova nakon pristupanja. Iz Ernst end Janga poručuju srpskim firmama da imaju šanse na tenderima za usluge u okviru tehničke podrške.

Srbija će nakon pristupanja EU dobijati 10 do 20 puta više novca iz evropskih fondova nego sada, što će otvoriti mnogo veće mogućnosti za preduzeća da ih koriste, izjavio je menadžer u češkoj konsultantskoj firmi Enovejšen (eNovation) Ondžej Beranek. Prema njegovoj proceni Srbija bi u periodu od 2021. do 2027. mogla da dobije između 15 i 20 milijardi evra iz evropskih fondova

Njegova preporuka Srbiji je da pokuša da pristupi uoči početka novog finansijskog okvira EU, odnosno 2020, jer bi inače za prvi period dobila manje novca, što se dogodilo Češkoj.

Beranek je rekao da je, uprkos neizvesnostima u pristupanju, sada vreme da Srbija počne da razmšlja o organizaciji trošenja fondova nakon pristupanja ukoliko je plan da postane članica 2020. godine.

Ukazavši da svaka zemlja sama kreira operativne programe kroz koje troši novac EU na osnovu prioriteta koji se za taj period postave u EU, Beranek je ocenio da bi trebalo da broj programa bude što manji radi jednostavnosti i da je Češka u prvom periodu pogrešila uspostavivši 26 programa.

Milijarde za preduzeća

Drastično povećanje ukupnog iznosa fondova povećaće i mogućnosti finansiranja za preduzeća, rekao je ovaj stručnjak za fondove, istakavši da je u Češkoj iz IPA 2013-17. opredeljeno 3,5 milijardi evra za poslovni sektor, i preporučivši Srbiji da poput Češke, zbog živog IT sektora, uspostavi i poseban program za ovu oblast.

Na pitanje da proceni za koje prioritete će biti opredeljivan novac u sledećem budžetskom ciklusu, kada bi Srbija mogla da bude članica, rekao je da bi Srbija mogla da računa da će veliki deo tema ostati aktuelan, i dodao da iz iskustva zemalja koje su ranije pristupale proističe da će za Srbiju "biti dosta novca u prvih sedam godina za sve oblasti".

Naveo je da su konsultantske kompanije poput Enovejšena neophodne nakon pristupanja EU kako bi pomogle firmama, ali i državnoj administraciji koja nema dovoljno kapaciteta.

Beranek je ukazao i na propise EU o obaveznom sufinansiranju projekata od strane preduzeća korisnika, ali i države, dodavši da je standardno da država sufinansira 15 odsto ukupne subvencije, što je predviđeno kako bi država više vodila računa da programi finansiranja budu što svrsishodniji.

Direktor Enovejšena Jiri Pavliček rekao je da je ta firma, koja je osnovana 2007. sa jednim zaposlenim, danas ima više od 40 zaposlenih i uspešna 440 projekta vredna više od pola miliona evra.

Izneo je i okvirne uslove za pomoć preduzećima, rekavši da je konsultacija sa preduzećem o odgovarajućem programu besplatna, fiksna tarifa po projektu iznosi 1.000 evra, uz dodatni procenat do 10 odsto u zavisnosti od veličine programa, i fiksne naknade za upravljanje tenderima i projektima.

Ima mesta za lokalne firme u tenderima za tehničku pomoć

Na skupu je rečeno da za sada postoje ograničene mogućnosti za finansiranje iz EU fondova, iz programa poput Horizont 2020 koji odobrava grantove i COSME koji daje zajmove, ali da je i stopa uspeha u prijavljivanju manja jer nema dovoljno novca za sve.

Stručnjak konsultantske firme Ernst end Jang (EY) Siniša Bralić rekao je da domaća preduzeća imaju mogućnost da dobiju poslove iz EU fondova za tehničku pomoć u okviru projekata za usluge, iako se obično misli da za njih tu nema mesta između ostalog zbog visokih zahteva u pogledu prihoda.

Bralić je rekao da lokalne organizacije, poput konsultantskih firmi, komunikacijskih firmi i tink-tenkova, imaju velike šanse za učešće u takvim ugovorima jer imaju lokalno znanje i ekspertizu, koja je značajan element jednog od segmenta ocene projekata - organizacija i metodologija.

U Hrvatskoj je nekoliko godina pre pristupanja postalo praktično neophodno za dobijanje projekata da je uključena lokalna organizacija, naveo je Bralić.

Rekao je i da se zahtevi o obrtu i kadrovima organizacija koje učestvuju na konkursu odnose na ceo konzorcijum, odnosno sabiraju se.

Srbija trenutno dobija oko 200 miliona evra godišnje iz pretpristupnih fondova EU i ima pristup i nekim programima poput COSME za mala i srednja preduzeća i Horizont 2020 za istraživanje i razvoj, a zvanični plan je da Srbija bude spremna za pristupanje 2020. godine.