Novi uslovi EU za Srbiju?

izvor : agencije  foto:                                                                                                              11.06.2016.

Uprkos tome što će Srbija do kraja juna u pregovorima sa Evropskom unijom najverovatnije otvoriti poglavlja 23 i 24, u Briselu se iza zatvorenih vrata i dalje vode žustre debate o tome kakva treba da bude zajednička pregovaračka pozicija prema Beogradu, saznaje Dojče vele.

Iz jednog dokmenta u koji je Dojče vele imao uvid, vidi se da susedi od Srbije traže bolju zaštitu manjina, a Nemačka najavljuje da će ostala pregovaračka poglavlja biti otvorena kada bude napredovala normalizacija odnosa sa Kosovom.

Kako saznaje Dojče vele, različite manje ili veće zahteve imaju Rumunija, Bugarska i Mađarska, ali i Nemačka i Finska.

Tokom sastanka radne grupe Evropskog saveta zadužene za pitanja proširenja, predstavnici Nemačke su prethodne sedmice ostali na poziciji da se pregovaračka poglavlja mogu otvarati samo ukoliko dođe do daljih pomaka u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

To, ipak, ne važi za već otvorena poglavlja 35 i 32, kao ni za poglavlja 23 i 24, koja bi trebalo da budu otvorena uskoro.

Međutim, otvaranje ostalih poglavlja će Nemačka podržati tek "u svetlu napretka u zatvaranju preostalih rupa u primeni sporazuma o normalizaciji iz aprila 2013“g.

Iz jednog poverljivog dokumenta nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, u koji Dojče vele ima uvid, vidi se da Berlin zahteva da Beograd i Priština nastave tehnički dijalog, ali i razgovore visokih političkih predstavnika, čim se formira srpska vlada.

Berlin insistira i da se evropska pregovaračka pozicija proširi tako da se pomenu i "zabrinjavajući“g glasovi tokom srpske predizborne kampanje.

Prema stavu nemačkih diplomata, prečesto su u prvi plan tokom debate isticani "nacionalni interesi Srbije na Kosovu i u Republici Srpskoj“g, a premalo se govorilo o "ambicijama za pristup EU".

U radnoj grupi zaduženoj za proširenje sede predstavnici Evropske komisije i svih članica. Iz protokola se vidi da hrvatski predstavnik nije više imao posebnih primedbi, ali su zato predstavnici Mađarske, Rumunije i Bugarske naglasili značaj monitoringa i zatražili da Brisel proverava da li će se Srbija držati zadatih rokova za ispunjavanje akcionog plana.

Stav Rumunije je da Brisel od Srbije mora jasnije da traži bolje omogućavanje verskih službi na jeziku manjina.

Čini se, ipak, navodi Dojče vele, da u ovoj fazi neće biti daljih zatezanja ni blokada, jer je stav Evropske komisije o rumunskom zahtevu da je akcioni plan Srbije o zaštiti manjina dovoljan, odnosno da ne treba tražiti više, jer su ispunjeni standardi Okvirnog sporazuma za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope.

Taj dokument je usvojen 1995. a Srbija ga je potpisala 2001. godine. Na primedbe da treba strogo kontrolisati tempo kojim Beograd ispunjava ono što je zacrtano u akcionom planu za poglavlja 23 i 24, u Evropskoj komisiji navode da je "kvalitet važniji od brzine“g.

Iz dokumenta u koji je Dojče vele imao uvid proizlazi da je posebno predstavnik Finske naglasio značaj nezavisnog pravosuđa, primerenog trajanja procesa, poboljšanja obrazovanja sudija i tužilaca, sprovođenje akcionog plana za borbu protiv korupcije i poboljšanja zakona o zaštitipodataka.

Helsinki nije tražio da se u zajedničku pregovaračku poziciju sada uvode novi elementi, ali će tokom pregovora insistirati na pobrojanim temama, prenosi Dojče vele.