|
U Srbiji uprkos pompezno najavljivanoj medijskoj reformi iz 2014. godine i dalje nije dovoljno jasno ko su vlasnici medija, a nema odgovora ni na još značajnije pitanje čiji interesi stoje iza upravljačkih struktura, navode u Asocijaciji medija, dok u Ministarstvu kulture najavljuju izmene medijskih zakona.
Izvršna direktorka Asocijacije medija Dalila Ljubičić navodi da su prilikom izmene medijskih zakona nade polagane u registar medija koji vodi Agencija za privredne registre kao način da se poveća dostupnost informacija o vlasnicima glasila, ali da to nije dovoljno.
"Sada imamo Registar koji nije ni ažuran ni funkcionalan, a što je još gore za validnost podataka, pogrešan unos, nestandarizovanost unosa, niko ne odgovara", kaže Dalila Ljubičić. Ona smatra da informacija o donosiocima odluka u medijima i interesa i uticaja koji iza toga stoje postaje još važnija.
Državni sekretar za medije Nino Brajović priznaje da u ovoj oblasti rezultat reforme nije dobar jer su propisi isuviše liberalni i jedina posledica za medije čiji vlasnici ne žele da se upišu u zvaničnu evidenciju je da nemaju pravo na državnu pomoć, zbog čega većina medija i upisuje glasila.
"Nažalost, ni upisivanje nije garancija pravog vlasništva medija. Ali, u takvim slučajevima reč je o kršenju Zakona", navodi on.
Privatizacija lokalnih medija u Srbiji je završena tokom prošle godine, kada je na prodaju od više od 70 medija koje je trebalo privatizovati, ponuđeno 50, a 34 je prodato, dok su neki ugašeni a malobrojni ponuđeni zaposlenima u skladu sa zakonom.
Na privatizaciju su novinarska ujdruženja i asocijacije imale dosta primedaba budući da su lokalne medije kupovali lokalni tajkuni bliski lokalnim vlatsima, što je, umesto očekivanog smanjenja uticaja tih vlasti na uređivačko politiku, u velikom broju slučajeva dovelo do porasta uticaja.
Tako se dogodilo da je uspostavljeno transparentno vlasništvo, ali da ne postoje čvrsti mehanizmi koji bi omogućili dominantan uticaj javnog interesa na uređivačke politike, naročito kada je reč o lokalnim medijima, i smanjili upliv političke volje.
Država i nepoznati vlasnici: Politika i Novosti
Trenutno u Sbiji nije dovoljno jasno regulisano vlasništvo u tri medija povezana sa državom. To su listovi Večernje novosti i Politika, u kojima država, uprkos izričitoj zakonskoj zabrani, ima udeo, kao i agencija Tanjug, koja je formalno ukinuta odlukom Vlade Srbije, ali i dalje posluje na tržištu, emituje servis i koristi novac javnih preduzeća i državnih institucija.
Politika i Večernje novosti su ostali delom u vlasništvu države jer nije pronađen odgovarajući investitor koji bi kupio državni udeo. U Večernjim novostima ukupno 60% imaju tri inostrane firme nejasnog profila, jedan investicioni fond i dve korporacije, pri čemu je srpski biznismen Milan Beko priznao pre više godina da je vlasnik, a poslovanje firme obeleženo je sporenjima, političkim uticajima i dugovanjima.
Polovinu udela u Politici je 2012. godine preuzela ruska Ist medija grupa (East Media Group), o kojoj se u javnosti ništa ne zna u smislu delatnosti. Grupa je iste godine kada je kupila udeo u Politici i registrovana u Moskvi, a preuzimanje su pratile nikad razjašnjene spekulacije o mogućim političkim interesima koji stoje iza ove transakcije.
Dalila Ljubičić smatra da bi se ova situacija, koja se javnosti predstavlja kao Gordijev čvor, mogla rešiti "mnogo brže i lakše nego što se to javnosti predstavlja", a kao problem navodi nedostatak novca na tržištu i političke interese.
"Otežavajuća okolnost je što su to mediji samo lokalno važni (samo u Srbiji), i to ih čini taocima lokalno političkih potreba, a kako su izbori relativno česti u Srbiji tako se i agonija rešavanja ovih pitanja produžava iz godine u godinu“, kaže ona.
Brajović ove probleme pripisuje netransparentnoj prodaji kapitala i trgovini uticajem, i u ovom kontekstu navodi da u Ministarstvu nemaju ništa protiv da se of šor kompanijama zabrani osnivanje medija u Srbiji. "Naprotiv, to bi bilo dobro", navodi on.
Ljubičić: Slučaj Tanjug će proučavati generacije
Agencija Tanjug skoro godinu i po dana radi mimo zakona budući da je propisano njeno gašenje. Nema jasnog i ubedljivog odgovora na pitanje po kom osnovu (s obzirom da je formalno ukinuta) sklapa ugovore na tržištu, dobija novac i angažuje radnike.
Ljubićić navodi da je Tanjug "nešto što će studenti prava proučavati, a generacije se čuditi kako se to u 21. veku dešavalo". Državni sekretar Brajović, međutim, misli da je ova agencija zaslužila da joj se pruži šansa "održi uprkos neuspeloj privatizaciji, bez finansiranja plata od strane države“ i najavluje rešenja.
"Ministarstvo smatra da ne treba da bude javno preduzeće nego akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću u pretežno državnoj svojini", navodi on.
Brajović je rekao da smatra da bi se izmenama medijskih zakona trebalo utvediti minimum iznosa koji lokalne samouprave treba iz budžeta da izdvoje za sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja kao i da se propišu rokovi u kojima treba da budu raspisani konkursi na svim nivoima vlasti.
|
