|
Lideri EU u Rimu potpisali Rimsku deklaraciju
Ono što je upadljivo, navodi Rojters, jeste odsustvo britanske premijerke Tereze Mej, koja će u sredu i formalno u pismu predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku najaviti izlazak Velike Britanije iz EU.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je da je proslava poput 60. godišnjice od potpisivanja Rimskog ugovora, kojim su udareni temlji današnje Unije, bez učešća Britanije "veoma tužan trenutak".
Dodao je da je Bregzit, izlazak Britanije iz EU, tragedija za ostalih 27 članica EU.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je pozvao lidere EU da izvedu Evropu iz krize.
"Dokažite danas da ste lideri Evrope, da možete da se brinete o ovom velikom nasleđu, koje smo dobili od heroja evropske intergacije pre 60 godina", rekao je Tusk obraćajući se okupljenima.
Premijer Italije Paolo Đentiloni izjavio je da lideri EU moraju da zasluže podršku svojih građana, suprotstave se rastućem nacionalizmu na evropskom kontinetu stvaranjem novih radnih mesta i eliminacijom socijalne nejednakosti.
"Moramo da povratimo poverenje naših građana kroz stimulativni rast, smanjenje siromaštva i socijalnih nejednakosti", rekao je Đentiloni.
Lideri 27 zemalja članica EU su u Rimu, zajedno sa čelnicima EU institucija, prisustvovali su ceremoniji povodom 60. godina od uspostavljanja Evropske ekonomske zajednice koja će kasnije prerasti u Evropsku uniju.
Evropski lideri su se osvrnuli na dostignuća zajedničkog puta u poslednjih 60 godina.
Iako se Deklaracija koju su lideri EU potpisali u Rimu ne odnosi na konkretna rešenja funkcionisanja EU, zemlje članice su do poslednjeg trenutka imale pune ruke posla oko usaglašavanja teksta.
U poslednjem nacrtu Deklaracije, i to na samom početku, ubačen je deo koji se odnosi na proširenje na Zapadni Balkan.
"Želimo Uniju koja će ostati otvorena za one evropske zemlje koje poštuju naše vrednosti i odlučne su u njihovom promovisanju", kaže se u uvodnom delu teksta Rimske deklaracije.
"Evropa u više brzina"
Deklaracija direktno ne pominje ni ishod debate koja koja se unutra EU vodi oko pet mogućih scenarija za funkcionisanje Unije u narednih deset godina, ali deo teksta ukazuje na mogućnost stvaranja, odnosno nastavka rada po sistemu "Evropa u više brzina".
"Delovaćemo zajedno kada god je to moguće, na različitim brzinama i intenzitetima kada je neophodno, kao što smo to činili i ranije u okviru Ugovora, ostavljajući otvorena vrata za sve koji žele da nam se kasnije priključe", stoji u nacrtu Deklaracije.
Upravo je ovo deo teksta oko koga su zemlje članice EU iz Centralne i Istočne Evrope, na čelu sa Poljskom, imale najviše zamerki upozoravajući da će one u tim uslovima izostati iz "glavne grupe" zemalja i postati zemlje "drugog razreda" u odnosu na "prvi razred" koji bi činile razvijenije zemlje Zapadne Evrope.
Evropski analitičari napominju da je malo moguće da se napravi oštra razlika između pojedinih grupa zemalja unutar EU.
Dodaje se da "Evropa u više grupa" već postoji i da su primeri za to Evrozona i Šengenski prostor.
U briselskom sedištu Nemačkog maršalovog fonda za SAD ocenjuju da bi funkcionalna "Evropa u više brzina" mogla da pružiti i nove mogućnosti zemljama koje pretenduju na članstvo u EU.
"To može da omogući pojedinim zemljama da budu deo voza, iako to nije voz sa luksuznim nego običnim vagonima. Dakle, mogućnost je da se te zemlje priključe širem krugu evropskih država koje dele neke politike, vrednosti i procese, ali ne sve. I to može biti lakši put za neke od zemalja koje žele članstvo. Druge zemlje Balkana opet mogu biti zabrinute zbog toga što nikada neće stići u ključnu grupu", objašanjava analitičaraka za evropsku politiku Roza Balfur u razgovoru za Tanjug.
Još jedna tačka oko koje se pregovaralo, ovoga puta sa Atinom, odnosi na deo Deklaracije kojim se lideri EU obevezuju da će raditi u cilju "Evrope bazirane na održivom privrednom razvoju, koja promoviše ekonomski i socijalni napredak", gde je na zahtev Grčke ubačena rečenica o "Uniji koja se bori protiv nezaposlenosti".
Dalje u tekstu Deklaracije 27 zemalja članica se obavezuju da će raditi u cilju bezbedne i sigurne Evrope i Evrope koja je jaka na međunarodnoj sceni.
Kraj Rimske deklaracije istovetan je poslednjoj rečenici Berlinske deklaracije potpisane 2007. godine prilikom obeležavanja 50. godišnjice Rimskog ugovora.
"Ujedinili smo se zbog boljitka. Evropa je naša zajednička budućnost", zaključuje se tekstu koji bi svih 27 lidera zemlja članica trebalo da potpišu danas na svečanosti u Rimu.
Papa liderima EU: Bez nove vizije, Uniji preti – smrt
VATIKAN – Papa Franja upozorio je danas lidere 27 država članica Evropske unije da tom bloku preti odumiranje bez nove vizije o budućnosti zasnovane na principima solidarnosti na kojima je sama Unija utemeljena.
Vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve je, uoči sutrašnjeg obeležavanja 60-og rođendana EU, izrazio uverenje da mnogi problemi s kojima se Unija suočava, kao što su ekonomska i migraciona kriza i uspon populizma, mogu biti savladani, ali je naglasio da se oni mogu ispostaviti kao fatalni ako ne budu rešavani, prenosi AFP.
„Kada telo izgubi osećaj za pravac i više ne može da gleda pravo, počinje da nazaduje i, dugoročno, rizikuje da umre”, rekao je papa u obraćanju liderima EU u Vatikanu.
On je podsetio da su lideri šest zemalja koji su osnovali Evropsku ekonomsku zajednicu 25. marta 1957. godine pokazali veru u budućnost posle uništenja za vreme Drugog svetskog rata.
„Nije im nedostajalo hrabrosti, niti su delovali prekasno”, istakao je papa.
On je ukazao i da je od početka bilo jasno da „u srcu evropskog političkog projekta može biti samo sam čovek, a da prvi element evropske vitalnosti mora biti solidarnost kao „najdelotvorniji protivotrov za moderne oblike populizma”.
„Taj duh ostaje danas nephodan kao i uvek dok centrifugalni pritisci rastu, a osnivački ideli su zaboravljeni”, poručio je papa Franja.
On je, takođe, pozvao evropske lidere da se odupru „lažnim oblicima bezbednosti” koje obećavaju populisti koji žele da se ograde zidovima, i da umesto toga ulože u budućnost zasnovanu na većoj solidarnosti i jedinstvu, prenosi AP.
Na kraju obraćanja, papa se pozdravio sa svim liderima i porazgovarao sa njima, a potom su se svi zajedno fotografisali u Sikstinskoj kapeli ispred Mikelanđelovog „Strašnog suda”.
Gabrijel: Evropa je često drugačija od Nemačke
BERLIN – Nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel izjavio je danas da Nemačka mora da bude oprezna da je ne bi videli kao zemlju koja drži lekcije manjim evropskim državama članicama Evropske unije.
U autorskom tekstu za današnji „Špigl”, Gabrijel je naveo da je Evropa često drugačija od Nemačke, preneo je AP.
On je dodao da manje države člnaice EU treba da vide Nemačku, zemlju sa najvećim brojem stanovnika i najvećom ekonomskom moći, kao zemlju koja je zainteresovana za njih, a ne nekoga ko će ima držati lekcije.
|
