Suđić: Bemus je ogledalo stanja u srpskoj kulturi

izvor: agencije  foto:                                                                                                                               20.10.2015.

BEOGRAD - Simfonijski orkestar RTS-a otvoriće i zatvoriće ovogodišnji, 47. Bemus, a maestro Bojan Suđić, koji ove godine obeležava tri decenije umetničke karijere, najavljuje program koji je "veliki zalogaj čak i za najbolje svetske orkestre".

"Imam prema Bemusu specijalan odnos. Čini mi se da sam verovatno umetnik sa najviše nastupa na Bemusu u dugoj istoriji tog festivala i velika mi je čast što sam ozbiljnije korake napravio upravo na Bemusu", rekao je Suđić u intervjuu Tanjugu.

Za otvaranje Beogradskih muzičkih svečanosti, 21. oktobra,  šef dirigent Simfonijskog orekstra i Hora RTS-a najavio je "specifičan program koji nije često u opticaju" - pet solističkih koncerata, na kojima će se predstaviti renomirani solisti: Maja Rajković (klavir), Mladen Đorđević (truba), Romen Dešarm (klavir), Đampjero Sobrino (klarinet) i Erik Obije (truba).

Simfonijski orkestar RTS-a izvešće u Kolarčevoj zadužbini Koncert za trubu i klavir Dimitrija Šostakoviča, Koncert za klavir Igora Stravinskog, Drugi koncert za trubu Ivana Jevtića, Rapsodiju za klarinet Kloda Debisija i Koncert za klarinet Arona Koplanda.

Na zatvaranju festivala 31. oktobra na programu će biti "Posvećenje proleća" Stravinskog i "Aleksandar Nevski" Sergeja Prokofjeva, a gost će biti mecosopran Ana Viktorova.

"U pitanju su dva od nekolicine najreprezentativnijih dela čitavog 20. veka, pa i muzičke literature uopšte i smatram da smo posle niza godina došli do nivoa da možemo takva kapitalna dela da izvedemo na najvišem nivou i prezentujemo publici iste večeri, što je veliki zalogaj čak i za najbolje svetske orkestre", istakao je maestro.

Suđić je naglasio da je Bemus ogledalo stanja u srpskoj umetničkoj kulturi i da se ne može govoriti o dobrom stanju u kulturi ukoliko on nije na pravi način podržan i prepoznat kao trajno dobro i naš najreprezentativniji festival, dodavši da je Bemus mesto koje na poseban način ukazuje čast svakom umetniku.

"Proteklih godina Bemus je, kao i ostali festivali i institucije kulture, prolazio kroz različite transformacije, ali je pokazao i dokazao da je iz svih tih promena izlazio na najbolji način", primetio je Suđić, koji je ranijih godina bio u programskom savetu festivala.

On je rekao da Bemus "daje posebnu festivalsku boju koju nije lako dobiti bez obzira što smo se mi, kao i čitav svet, pretvorili u društvo spektakla, gde je jako teško predstaviti publici danas obične programe koji su ranijih godina bili nosioci koncertnih i drugih aktivnosti širenja muzičke kulture".

Suđić je konstatovao da se Bemus tokom godina menjao, pokušavajući da napravi kontakt sa novom publikom u novim okolnostima.

"Čini mi se da se poslednjih godina Bemus vratio svojim prvobitnim korenima, da predstavi publici muziku koju ona želi i voli da čuje, šireći dijapazon muzike koju će publika sutra uvrstiti u svoju omiljenu muziku, ali ne idući toliko u eksperimente. Bemus se pokazao da je najbolji ako okuplja najširu publiku i ume da zainteresuje i one koji ne idu uvek na koncerte umetničke muzike", rekao je maestro.

Pune sale na koncertima ansambala RTS-a, Suđić objašnjava stalnom borbom za svakog slušaoca, za svaku notu koju izvedu, za dostojanstvo profesije i muzike.

"Čini mi se da su kod nas najveće vrednosti opstajanje, jer se pokazujemo kao narod koji ne može na duže staze da zadrži određene vrednosti i to se naročito očituje u kulturi. Suviše su bolni i česti istorijski rezovi, tako da je trajanje naših ansambala zalog i obaveza da nastavimo da radimo na takav način i dalje", ocenio je dirigent.

On je priznao da je poslednjih godina bilo teško vratiti publiku na koncerte, naglasivši da je njihova misija da šire spoznaju o umetničkoj muzici po Srbiji i popularišu ne samo muziku, već i domaćeg stvaraoca i izvođača.

"Angažovanje orkestara iz okruženja bilo bi možda povoljnije, ali tu je potreba određene kulture da se prepozna sa svojim ansamblom. Mi uživamo u uspesima naših sportista, međutim dometi kulture u organizovanom i razvijenom svetu su mnogo značajniji. Svaka razvijena zemlja bori se da se njene kulturne vrednosti prepoznaju i usvoje i to jeste razlika između kultura koje asimiluju i onih koje su asimilovane", primetio je Suđić.

Posle niza velikih projekata, za Suđića je najveći izazov "neprestano se razvijati".

"Ne bih bio u današnjoj situaciji da nisam toliko toga stavio u glavu i ruke tokom tri decenije vrlo aktivnog rada sa različitim ansamblima u zemlji i svetu. Najveće zadovoljstvo je kada uporedite sebe sa onim što ste bili i objektivno možete da primetite ogromnu razliku u kvalitetu, spoznaji zapisa, odnosu prema životu", kazao je dirigent, izrazivši nadu da je mnogo toga tek pred njim.

Suđić je o saradnji sa domaćim i stranim orkestrima rekao da je tajna ostati svoj i prepoznati najbolje u onome što i nije tako dobro, ali tražiti poboljšanja i u onome što je na najvišem svetskom nivou.

"Neprestanom težnjom ka perfekciji u pogledu izvođačkog nivoa, došlo se do nekih vrhunaca koje je zaista teško nadmašiti, ali se sve više ukazuje potreba za onim što svaki pojedinac donosi na drugačiji način, ne samo bolje već pre svega ljudskije i drugačije", dodao je on.

Suđić 30 godina sarađuje sa ansamblima RTS-a, ponosan je na razvoj svog matičnog Simfonijskog orekstra Fakulteta muzičke umetnosti, drag mu je podgorički orekstar sa kojim je od prvih audicija, a dirigovao je i orkestrima u Stokholmu, Finskoj, Danskoj, Sankt Peterburgu, u poslednje vreme intenzivno sarađuje sa orkestrom Ofunam iz Meksiko sitija.

O daljim planovima sa Simfonijskim orekstrom i Horom RTS-a, kaže da je na prvom mestu njihova misija prezentacije domaćeg stvaralaštva, a očekuje ih i operski gala koncert sa ljubimcem beogradske publike Honom Lijem, zatim obeležavanje godišnjice Dragstora ozbiljne muzike i proslava godišnjica Baha i Hendla.